PIŠE: ŽIKA BOGDANOVIĆ
Sve češće mi se dešava kada sedim u ozbiljnim rukometnim društvima, a kada je na tapetu Lino Červar i njegov rad dobijem kritiku svog pisanija sa komentarom „da promovišem manipulatora koji je sve u karijeri napravio u saradnji sa sudijama koje mu dopuštaju da radi šta hoće, miljenika sreće dvehiljadetreće i antipropagandistu rukometa koji sa svojim ekipama napada po minut i po, dva, a ovamo se zalaže za promenu pravila“.
Odbijam. Rukomet je igra. Broje se pehari i medalje. Broje se napravljeni i izvedeni na put. Ono jeste, ume Červar da se preigra, pogotovo u svom medijskom životu, gde i dalje igra na tankoj žici između mirotvovca i onoga što gura prst u oko, pa se često na relaciji Zagreb – Beograd – Skoplje pogubi u onome šta je rekao ili više u efektima onoga što je hteo da kaže. Često kažem, odavno je prošao Čile 1962, sve se čita i svuda, u sekundi. Ljudi pre-internet doba moraju to da shvate.
Međutim, kao što i sam voli da kaže „ovo mi ne mogu oduzeti“. I ne mogu. Sve ono što je napravio u Metalurgu, vredno je za makedonski rukomet kao sve one medalje za hrvatski. Iako plavi tim iz „Autokomande“ više nema šta da kaže kada je u pitanju vrh evropskog rukometa, i iluzorno je očekivati s obzirom na novac koji Minčo Jordanov ulaže u klub, Metalurg i dalje vedri i oblači kada je sudbina MK rukometa u pitanju.
Zato nije bitna pobeda protiv Elveruma, jer se u toj trci bodovi ne broje. Broje se igrači. Pre neki dan napisah svojim prijateljima iz Nove Makedonije da se u osnovi Metalurgove bitke u Ligi šampiona mere kroz tri imena – Filipa Taleskog, Filipa Kuzmanovskog i Marka Neloskog. I sve da Metalurg izgubi, pod uslovom da njih dobije kao igrače za MK reprezentaciju, biće to pobeda. Červaru bi ova trojka mogla biti živi spomenik u MK rukometu za vjeki vjekov.
A Taleski je pokazao šta ima u sebi. Lepo mu stoji i kapitenska traka. Pokazao je karakter kada je opalio u poslednjim sekundama. Ušao je u probrano društvo onih koji su zabili 13 u 60 minuta EHF Lige šampiona, a tek mu je dvadeset. Koliko je u stvari veliki, videćemo već u narednoj utakmici. Jer, sada će ona biti pravo merilo stvari posle svih hvalospeva i tapšanja po ramenu, koje će dobiti.
Čekamo Neloskog, makedonskog „Petra Pana“, kome je karijera do sada bila horor film.
Čekamo igrače…
2 komentari
Super analiza kao i uvek ,ali si zaboravio da svi trojca su vrlo skromni i mirni decki, Taleski je iz Tosevog Krusevo ,Nelovski je iz Struge , Kuzmanovski iz Resena ,malena mesta gde se ragaju zvezde. Tacno ceka se na Nelovskog po meni i bolji i inteligentnijii ,ali je imao taj peh imao povredu ramena i gresnu operaciju I samosto seoporavio jedno i po godisnje rehabilitaciu i mislilo se da je kraj povredio se jos teze skinuo ligamende skocnog kolena ,uticalo je i psihicki jer je vrlo mlad, ali eto jos igra iako brzinu je izgubio ali ima jos vremena ,Kuzmanovski jos se bori sa svoim ego , bice cucese Metalurg zasekogas
BRAVO, samo tako da se produzi.
BRAVO svima u METALURGU, mlad tim trbace malo vremena ali samo hrabro, na kraju krajeva I sreca prati hrabre!!!