Ja volim kazati : Motivacija igrača postoji od 100 % do 1000 % „, želeći drastično opisati “ skrivenu “ i teško dostupnu energiju koju može ljudsko biće da upotrebi u datom momentu velikih opasnosti.
Najlakše je to sagledati ako se setimo smrtnih opasnosti u kojima bi se čovek našao visoko motivisan da spasi život koliko bi raspoložive energije mogao da pokrene da se spasi?
Da bi došli u vrhunskom sportu do visokih rezultata , moramo da aktiviramo taj deo skrivene energije na umjetan način . Iznadprosečna specifična kondicija svakog pojedinca najjača je baza koja je i preduslov da se taj deo obavi sa većom lakoćom i postigne vrhunska forma na velikom takmičenju.
Trening kao velika motivacija ….Odabiranje vežbi iz rukometnog sporta koje se intenzivnim ponavljanjem sa povečanjem intenziteta ili otežane rukometne lopte isto kao intenzivnim kretanjima iz igre rukometa na rukometni način ,motivišu igrače daleko više nego suhoparni treninzi pojedinih kondicionih trenera koji se udaljuju od direktnih kretanja rukometaša … igrač mora uvek da zna svrhu vežbe , i što je ona bliža rukometnoj igri ona ga više motivira.
Pobede motivišu na dalji rad …..u tim teškim fazama priprema kda forma igrača pada veoma je niska zbog umora radnih mišića, potrebno je da se povremeno odigravaju situacioni treninzi sa slabijim ekipama i to uvijek najmanje 90 min igre, kako bi svi igrači vremenski jednako igrali, i imali mogućnosti da pokažu što znaju .. . inače pripremljeni rukometaš mora da ima kondiciju za 90 min intenzivnog rukometa da bi u velikoj napetosti za visoki plasman dao svoju kvalitetu u 60 minuta igranja. Za nevažne utakmice nije potrebna tako velika kondicija pa da igrač pokaže svoj optimalno znanje.
Da bi motivacija kroz celi trening bila visoka, potrebno je da svaka vežba da bude interesantnija i motivirajuča kako bi se dobio efekat ponavljanja …npr. na kraju treninga fudbalom može da se izvuče unutrašnja energija za kratke sprintevei postigne visoka kvaliteta umornih atleta.
Fudbalom ne smije trening da se započne jer bi na početku vrhunac motiva bio iskorišten i celi trening izgleda igračima suhoparan / velika opasnost povreda /
Tek kada je ekipa pripremljena i relativno odmorena na oko 50 % ..sme da se igra sa jačim protivnicima i to opet najmanj 90 min / 3 poluvremena / da bi sve igrače podjednako uigrali .
Samo jedan uigrani igrač može dati doprinos ekipi, a isto tako može biti i konkurencija za igrača na istom radnom mestu.
Jedan od največih historijskih primera za gornju priču je ulazak Đimi Valtkea levog krila Zapadne Njemačke tek prvi puta u finalnoj utakmiti protiv Rusa, i to u 15 minuti drugog poluvremena i to samo na 10 minuta u koje kratko vreme zabija 3 gola i rešava pobedu! Drugo levo krilo Đimi Valtke bio je kroz pripremni period uvek 120 min igranja / sa dva kluba / bio totalno uigran kao i prvo krilo Arno Eret …nije igrao 6 utakmica, a visoku uigranost nije izgubio! Zamenjuje umornog Ereta i nakon tri gola sjeda na klupu i postaje sa svim ostalima svetski prvak u Kopenhagenu 1978 ..
Visoka grupna motivacija ….Ulazak Đimi Valtkea imao je jedan još mnogo važniji razlog sem njegovih vrhunskih 10 minuta igre…. Đimi je bio obljubljen igrač ekipe / po sociometrijskom testu bio je drugi igrač po obljubljenosti iza Heinera Branda /
Njegovim ulaskom umorna ekipa nakon 6 utakmica dobiva novu snagu i jednu visoku novu motivaciju jer pobjeda ima veću vrednost za sve kada je jedan od njihovih, vođa obljubljeni Đimi sa njma u ekipi, dobiva se više snage i motivacije za pobedu.
Trener pomaže oslobađanju manje vrednosti i motiviše ekipu....Od polufinala do finala su dva slobodna dana .. protivnik UDSSR dvostruki svetski prvak i olimpijski protivnik, mladi Nemci (prosek 22 i pola godine ) Utakmica u 15 sati u nedelju .
Prvi trening u petak košarka i šutiranje sedmeraca ….niti reči o protivniku! Naša ekipa dobro poznaje svakog Rusa ….moje dodatne priče bile bi samo dodatan strah od protivnika …..na večernjem sastanku, samo priprema taktike odbrana 5+1 na Maximovu a ostale odbrane 6:0 i 3:2:1 su uigrane do savršenstva i može da ih se igra protiv svakoga , pa i protiv Rusa …
Igrači su tako pripremljeni da u toku igre usavršavaju odbranu prema protivniku … ne gledamo video.
U subotu odlazimo na plivanje oko 14 sati u bazen za građanstvo u Kopenhagenu radi dobrog spavanja, opuštenosti i dobrog apetita, što je sve važnje nego da se od Rusa pravi opasan protivnik.
Uveče pita Heiner Brand koliko piva sme da se popije ,,Ja odgovaram „Koliko se hoće“.
,,Ograničavanjem količine npr “ Jedno pivo “ dodao bi paniku , a znam da nitko neće da popije više.
Na dan utakmice ustajanje u 10 sati šetnja pola sata po kišnom Kopenhagenu i veliki doručak u 10 i 30 ….ručak : kafa i keksi u 13 sati ..zagrevanje u 14 i 15 min …u 15 sati najveća igra naše ekipe na celom takmičenju ..i zlato.
Još jedna priča snage visoko motivisane grupe bio sam trener Grosvalstata u borbi za obstanak …da bi uz pravilnu ishranu dodao kvalitetu mojoj ekipi, večerali smo uvek pre utakmice testo u većim količinama sa nekim sosem ili gulašom radi energetske vrednosti ugljikohidrata. Dodatno se jelo mnogo hleba i t.d. Pred utakmicu sa Kilom u Kilu pristupio mi je pre večere kapiten ekipe sa pitanjem „kako bilo da jednom večeraju stek od 200 grama sa salatom na to veče pre utakmice jer ćemo i tako da izgubimo sa Kilom ali barem da ekipa jednom jede stek“ . Pristao sam na njegov predlog i naravno obećao da će uvjek da se pred utakmicu jede stek u slučaju da se ta utakmica dobije. U ekipi je bio i naš proslavljeni veliki igrač Nenad Kljaić, danas trener …naravno da se ekipa međusobno motivisala i preduzela maximum na terenu . Sve se isplatilo, jer je momčad Grosvalstata pobedila na taj dan Kiel u Kielu sa tri razlike!!!
Postoji i druga strana medalje : strah od ponavljanja kaznenog treninga
Na Mediteranskim igrama u Tuneziji 1967 godine, novoformirana mlada ekipa Jugoslavije je igrala prvu utakmicu sa Španijom i pobedila samo sa 17 : 14 golova pobedila.
/ Tada nije suđeno zadržavanja igre / Po mojoj oceni je to bila katastrofa , tako da sam sledeči dan u 6 sati u jutro / pre doručka / odredio kazneni trening. Bilo je vruče i samo to jutarnje vreme moglo se je moglo koristiti napolju za trening.
Pošto sam najnezadovoljniji bio “ vraćanjem “ igrača za vreme te utakmice, kazneni trening je bio tako koncepiran da su igrači u prvoj polovici treninga vežbali sprint kroz celo igralište nakon okreta sa prozivkom prva tri pobednika i prozivkom zadnjega. U drugom delu treninga to isto sa vizualnim znakom spuštanja lopte iz ruke. Sve ukupno trening je trajao 60 minuta.
Na isti dan je ta jugoslavenska reprezentacija pobedila domaći Tunis sa velikom razlikom i sa primerenim vraćanjem !!! “ Dobar je strah komu ga je Bog dao! “ pametna narodna!
SLEDEČI PUTA VIŠE O VANJSKOJ MOTIVACIJI I O VELIKOJ JUGOSLAVESKOJ EKIPI,UČITELJA OSTALOG RUKOMETNOG SVETA
Pozdrav Vlado Stenzel
6 komentari
Hvala g. Štenclu, a i Žiki na mogućnosti da čitamo ove fenomenalne kolumne.
LEGENDA.
Uvazeni gospodine Štencl,
divno je sto mozemo ovde procitati vasa trenerska iskustva da bar neki od ovih mladjih igraca procitaju kako je nekad bilo. Tada su i u obicnom zivotu kao i u sportu i drustvu postojale neke druge moralne, eticke i radne vrednosti nego sto su danas i taj je metod rada na generacijama( i ja spadam u te) davao vrhunske rezultate. Ovo su sad druga vremena gde svi hoce sve i to odmah, bez temeljnog pristupa radu. Vidite sa koliko gresaka se danas igraju utakmice – a mnogi postanu vec neke zvezde u rukometu a da neznaju pola osnovnih stvari iz rukometa. Ipak hvala vam na svemu ovome jer nama koji znamo to da cenimo vasa kolumna puno znaci. VELIKI SPORTSKI POZDRAV
Daj bože ,da svaki deseti trener prati ove kolumne.Siguran sam da većina i ne razume o čemu ovaj čovek govori.
Odlicna tema koja je dosta zanemarivana u rukometnom svijetu.ostali sportovi su miljama ispred nas u ovim segmentima i posvecuju puno paznje motivaciji i opcenito psihologiji u sportu.odlican,poucan i zanimljiv clanak…..