202
Teško je bilo šta napisati odmah posle poraza, a naročito posle napuštanja turnira već nakon prve faze. Odmah sam se setio Evropskog prvenstva u Austriji i kako sam se osećao posle treće utakmice u grupi koja je značila i povratak kući. Sa tim na umu otprilike znam kako je momcima i znam da im uopste nije lako, ali jednostavno ovako se završilo i ovaj put.
Znali smo svi da će biti teško nadigrati Francuze, ali opet smo svi nekako verovali da možemo bar do boda koji bi nas vodio dalje, s obzirom da su Poljaci pobedili Ruse razlikom koja nama nije odgovarala, međutim, Francuzi su kontrolisali utakmicu od prvog zvižduka i potpuno zasluženo slavili.
Žal ostaje za utakmicom protiv Rusije u kojoj smo imali veliku šansu da obezbedimo prolaz u drugi krug, vodili smo, igrali deo utakmice dobro, ali se još jednom pokazalo koliko je Evropsko prvenstvo jako takmičenje i da svako svakog moze da pobedi.
Igračima i stručnom štabu je najteže i sigurno je da su sad pod utiskom jakih emocija i nije lako analizirati šta se sve dešavalo, treba izvuci pouke hladne glave, jer brzo će jun mesec i važne kvalifikacije za Svetsko prvenstvo na koje svi želimo da se plasiramo i da dokažemo da Srbija nije za 13. mesto.
Nadao sam se da ću do sledećeg vikenda u tekstovima spominjati utakmice Srbije, ali ostaje mi da pratim Evropsko prvenstvo do kraja bez naših momaka, a narednih dana moraću da odlučim koje utakmice da pratim do kraja prvenstva, jer one koje sam se nadao da ću gledati neće biti odigrane.
Igračima želim da se što pre oporave i nastave dobro da igraju u svojim klubovima kako bi sledeći cilj mogao da se ostvari!