Balkan-Handball.com

KOLUMNA ALEKSANDRA BRKOVIĆA: Bože, kako godine lete…

Lete godine, lete takmičenja, leti vreme nekvalitetno potrošeno, lete avioni do i od država gde se organizuju takmičenja, lete daljinski upravljači, olovke i ostali „sitniš“ koji se nađe pod rukom za vreme utakmice i svašta još nešto samo mi ne možemo da odletimo makar ponekad pa i na kratko u neki drugi mentalitet, mentalitet kontinuiranog pobednika, nekog koga osim svog dvorišta ništa drugo ne interesuje i na koga ništa ne utiče osim svojih obaveza. Nije sporno izgubiti od bilo koje reprezentacije na svetu, najmanje od Francuza (za koje kao neko reče da su u padu,aha važi), nije sporno ispasti posle prvog ili bilo kog kruga, nije čak ni sporno loše odigrati napad ili odbranu, sporno je PREDATI SE!!!

Možda će se neko naljutiti, možda će mi neko zameriti, možda će me neko ubeđivati kako to nije tako bilo, ali svi smo videli drugačije. Onog momenta kada je utakmica Poljske i Rusije završena onako kako je završena svi su potonuli i očigledno je tako. Posle 1-6 u 8.minutu nikakvo objašnjenje nije potrebno. Prosto ne mogu da verujem da nam svaka pobeda Poljaka nije bila samo motiv više. Ja danas pobeđujem Francuze i idem u drugu fazu sa 4 boda i zdravo! Apsolutno je tako moralo da bude u glavama svih koji se nalaze u Orhusu i verovatno je i bilo kod nekih, ali se to nije videlo i ta filozofija, ako je bilo, nije uspela da pobedi ono što je većina mislila. Opet očigledno da je tako!

Rusi su priča za sebe, vidim mnogi komentarišu i bave se njima opet osim nama samima, kako su oni i Poljaci namestili tj.da je utakmica nameštena. Ne razumem? Ko je šta namestio? Rusi su namerno izgubili iako su vodili da bi u drugu fazu otišli sa nula umesto sa dva boda samo da bi mi ispali jel? Verovatno opet neka svetska zavera protiv nas, manimo se toga! Poljaci su uspeli da dođu do idealnog scenarija za sebe, poveli su, trebala im je pobeda za prolaz sigurno, do dva razlike uz naš poraz idu dalje sa dva boda, umesto sa nula u nekim drugim kombinacijama da ih ne nabrajam sad. Šta je tu nelegitimno? Isto su uradili Slovenci pre dve godine u Vršcu i malo im je falilo do polu finala i kvalifikacija za OI pa šta? Svako mudar bi to isto uradio kada bi se našao u toj situaciji.

O igri nemam šta puno da kažem. Očajna odbrana cele utakmice, posebno u prvom poluvremenu, pre svega plod svega već rečenog (odbrana je čista volja). Nikako nismo mogli da zaustavimo dva na dva ili iz tih zaleta bekova njihove prolaze kroz odbranu i jednostavno tu više taktike nije bilo. Značajno nas je poremetila u tom segmentu povreda Manojlovića, ali ipak bez obzira očekivao sam više tj.veću borbu. Francuzi su sve vreme kontrolisali rezultat i činilo se da dva dana traje utakmica da ne bi došli na manje od tri razlike, a pritom kao da se nisu ni potrošili što je naravno odlika pravih ekipa. Nama ostaje sada da sabiramo, oduzimamo i čekamo. Rastanke, povlačenja iz reprezentacije, razno-razne analize i slično. Od svega jedino je dobro što smo najbolja četvrta reprezentacija u konkurenciji ovih što idu kući pa ćemo ipak u prvi šešir za plej-of i čekamo nedeljni žreb da vidimo protiv koga. Da se razumemo, možemo sa svima, ko god, ali ja bih ipak izbegao Nemce i Slovence, Grci i Litvanci idealni. Tu su još BiH, Crna Gora, Češka, Norveška i Rumunija.

Te 2010. sam bio deo stručnog štaba gospodina Seada Hasanefendića na Evropskom prvenstvu u Austriji kada smo se nažalost takođe vratili posle prvog kruga. To je bila najgora hajka na jednog čoveka i na jednu grupu ljudi koja je radila neki posao u našem rukometu poslednjih godina, nakon prvenstva. Dozvolili smo sebi da oteramo takvog jednog čoveka i trenera odavde, a da mu pošteno nismo ni dali priliku da pokaže ono što zna, a zna mnogo verujte. Ono što sada ne smemo nikako da dozvolimo je da se to ponovo desi. Rezultat je loš to uopšte nije sporno,ali ajde da budemo realni i da vidimo koliko je Matić kriv sa dva i po dana priprema na koje ni on ni RSS nisu mogli da utiču zbog suludih kalendara.

Setite se 2009. i Riverinog prvog posla kada se vratio posle prvog kruga pa nije kamenovan posle toga nego je istrajao u zamisli, bio podržan od javnosti i saveza i bio svetski prvak ubrzo. Sada će se javljati razni stručnjaci, kolege, kolumnisti, novinari, opozicionari, oni što su bajali da bude ovako i ko zna koji sve i tražiće „krv“. Moramo biti pametni, svi, podržati Savez i ovaj stručni štab, stati svim silama uz reprezentaciju, dobro isplanirati naredne akcije, plasirati se u Katar kao prvi filter za Rio i reći kako je bilo pametno što nismo opet nekoga anatemisali. Ali zapamtite NEMA PREDAJE, NIKADA!

8 Comments

  1. Poznavalac

    18/01/2014 at 12:44

    Nisam ni ocekivao nesto drugo od tebe nego da podrzis sefa! Daj mani se bre… Sad ce ispasti niko nije kriv ajmo jovo nanovo do sledećeg takmicenja….

  2. profesor

    18/01/2014 at 13:35

    PS.Treba da znas da je svako veliko takmicenje strateska igra i nema umet ickog dojma ni utesnog tapsanja!!!

  3. haha

    18/01/2014 at 13:48

    Trebamo podrzati savez i nove pouke? Zar to ne ponavljamo vec vise od deset godina i nikakvog pomaka osim one domace medalje. Isti je slucaj kod zena, dva rezultata, domaca, ostalo nista. Vreme je za zestoke promene.

  4. Rukomet u Srcu

    18/01/2014 at 14:29

    BRAVO!!!

  5. Zvonko Mrašić

    18/01/2014 at 15:25

    Poštovana gospodo, lako je kritikovati iza pseudonima, možete reći šta želite bez straha da će vas neko prozvati. Dugogodišnji problem u našem rukometu jeste baš to što nemamo strategiju razvoja, što nam se selektori smenjuju ( a bilo je tu fenomenalnih stručnjaka)preko novina i pritiscima,što se reprezentacija sastavlja a ne stvara, što ne postoji kult reprezentacije kao u drugim zemljama, itd, itd … Problem nije smeniti nekoga već koga postaviti da bi sve bilo bolje, na koji način to uraditi i za koji vremenski period .Verovali ili ne, ljudi koji rade u RSS se već dve godine ubiše od posla da rukomet u našoj zemlji podignu na jedan viši nivo, da deca po školama žele da treniraju rukomet , da budu Andrea Lekić, Katarina Tomaševič, Darko Stanić, Bogdan Radivojević … Nemojte samo pljuvati, zapitajte se ŠTA STE VI SPREMNI UČINITI DA RUKOMET U NAŠOJ SRBIJI BUDE BOLJI .
    Ono što me zaista pogađa je nedostatak hrabrosti i prkosa u ovoj ekipi, kvaliteta koji naš narod neosporno ima. Imao sam jednom tu čast da budem mali deo državnog tima koji je nosio neko drugo ime i znam kakav je osećaj predstavljati milione ljudi koji očekuju da njihovi ljubimci osvoje medalju … verujte, niko našim momcima ne bi reč rekao da je svako od njih dao poslednji atom snage u svakoj utakmici. Ovako, pojedinci ne verujem da će čiste savesti moći da se pogledaju u ogledalo . Sale čestitam na tekstu .

    • Срећко Алексић

      19/01/2014 at 01:17

      Браво голмане, радио си са најбољим!

  6. Dragan

    19/01/2014 at 03:38

    Aleksandre,svaka cast na tekstu,
    Postavlja se pitanje zasto bilo koji strucnjak ne moze da se zadrzi na duze staze.
    G.Hasanefendic je stari iskusni trenerski vuk,Ljuba Vranjes,kao i Matic,mlad i uspesan(ne bi ga Slovenci toliko drzali).Mozda probati sa Vladanom,na duze staze,ali ova ekipa izgleda ne vjeruje sama u sebe i svoje kvalitete.
    Kako drugacije objasniti padove i oscilacije u igri,cak sam negde procitao da su bili angazovali pshihologa da im pomogne.
    Stanic ne moze da ih vadi svaku utakmicu,da li bi sa Manojlovicem i Vuckovicem na 3 i 4 odbrana bolje funkcionisala
    Zasto Vujin igra u repki kako igra,voleo bih ds neko kaze Ilicu da moze da iznese teret utakmice i odgovornosti na sebi.
    Momci mogu,samo im treba podrska,braca Nenadic,pogotovo Petar je morao bolje,krila ne toliko uspesna,mada je mladi Nemanja odradio korektno sto je trebalo,Sesum kad se vrati bi trebalo da pomogne.Zasto mladi Djordjic nije u planovima?
    Sportski pozdrav starog rukometasa iz amerike

  7. djordjerasic

    19/01/2014 at 16:54

    Stojim iza toga da imamo odlicne igrace na svakoj poziciji, spoj iskustva i mladosti, pa sta je problem, autoritet trenera i nezameranje sa igracima, Matke inace i moj igrac, je morao da se ostrije postavi prema njima i sa mnogo vise agresvnosti i emocija da vodi tim, niko tamo ne shvata da je samo disciplina bila kluc uspeha, a da ne govorim o postavci igre gde se morala stvarati sansa za nase bekove uz obavezan blok posle ukrstanja kako bi im bio olaksan sut iz ciste pozicije, samo autoritet i disciplina su garant uspeha

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *