KOLUMNA ŽIKE BOGDANOVIĆA: Prkošenje gravitaciji

Otići na Svetsko prvenstvo u sastavu sa osam debitanata, biti već prežaljen u ozbiljnoj grupi, povesti golmane u ozbiljnim godinama za koje se mislilo da vrhunski rukomet mogu da gledaju samo na televiziji, trošiti jedinog world class igrača do granica mogućeg, imati non-stop povređenog jedinog preostalog beka sa iskustvom uz gotovo nepostojeći učinak ostatka bekovske linije, forsirati do granica bezobrazluka igru 7 na 6 u napadu, primiti osam golova u praznu mrežu i odigrati nerešeno u utakmici gde protivnik zabije 13 golova iz kontre, a vi dva – podvlačiti crtu, a iza sebe ostaviti Island i Tunis, znači prkositi gravitaciji!

Možda osmina finala nije vrhunski rezultat sa stanovišta neke druge zemlje sa deset puta više stanovnika, mnogo više novca i rukometnih centara, gde u šampionu države igraju domaći igrači, a ne bivaju statistička greška kao u slučaju Makedonije. Za ovakvu Makedoniju, onu za koju se mislilo da će je cunami odneti posle debakla na putu za Rio, zemlju gde do skora mlađe reprezentativne kategorije nisu ni postojale, biti među 16 na svetu po treći put u nizu – ogromna je stvar.

I ne treba biti neskroman, ali i ne leteti previsoko. Na bazi dobre logistike, Červarovog gena koji se nikada neće navići na poraze, fanatične zagriženosti Kire Lazarova za rukomet u njegovoj zemlji i ogromne borbenosti svih igrača – do jednog, bez obzira na kvalitet i učinak, pobeda nad Tunisom, remi sa Islandom i dobrih 45 minuta sa Španijom – proizvelo je energiju za budućnost.

Tu budućnost treba da vode neka nova imena. Nismo ih se nagledali, da se ne lažemo. Makedonija nije dobila nikog novog na ovom Prvenstvu, osim što su klinci, i Taleski, i Neloski, od Kireta, i Stoleta i ekipe videli kako se grize parket za svoju zemlju. Da bi bili profesori, prvo moraju da budu đaci, a bolju lekciju nisu mogli da dobiju.

Biti pametan pa reći „gotovo je“, a od naboja pucaju čaše i sajtovi, nije sportski. Norveška je ozbiljna reprezentacija koja je eksplodirala prošle godine četvrtim mestom u Poljskoj i tek će praviti rezultate. Selektor – projektovani naslednik Ljube Vranješa u Flensburgu, Sagosen „novi Karabatić“, krila vrhunska, desni bekovi da biraš, Bergerud world class golman u najavi. Da imaju boljeg levog beka od klasičnog ispaljivača lopti Espera Lie Hansena – medalja bi im bila MUST.  Apsolutni favorit se zna, ali videsmo – nekada se može i protiv gravitacije.