NOVI POČETAK: Vidimo se na Kopakabani!

PIŠE: ŽIKA BOGDANOVIĆ

Ženska reprezentacija Srbije se nalazi na novom početku. U suštini, to je jasno utabani put koji bi trebalo da ovu generaciju srpskih rukometašica dovede do „selfija“ sa Kopakabane za nešto više od dve godine, ali za njegovo savlađivanje će biti potrebna jedna nova energija. Pobednička energija, koja će proizvesti istu onu glad, kojom se krčio put ka svetskom srebru i motivacija, koju više nećemo imati u domaćem terenu i frenetičnim navijačima. Ostaje pitanje, da li smo sposobni za to?

U sportu ne postoji juče, pa ćemo odgovor saznati vrlo brzo, koliko u naredna četiri dana. U mentalitetu koji miliuje i gazi, u zavisnosti kako se završi narednih 60 minuta, jasno je da samo „gladni“ mogu osetiti slast bogate trpeze. Osnovno pitanje, koje bi svaka od reprezentativki trebala da postavi sebi (osim par onih koje će završiti karijeru do 2016. godine), da li je Beograd 2013 bio vrhunac ili postoji još nešto zbog čega vredi igrati rukomet? Odgovor mora da bude – RIO. Ne sme drugačije da bude. Slike na zid, medalju u vitrinu, priče nek prepričavaju roditelji i prijatelji, a vi – sve opet. Samo tako rade šampioni.

Ako je Rio samo neka neodređena magla u koju nismo sposobni da verujemo, ako nam je daleko, a ne shvatamo da je na dohvat ruke, baš počev od tog Kragujevca i Kristijanštada, onda smo u velikom problemu. Nikome neće biti teže nego srpskim rukometašicama u naredne dve godine. Svima su dužne, svi ih čekaju na „zicer“. Mogu li biti jače od toga? Mogu i moraju.

Neće biti lako ni samom Saši Boškoviću. Dosta je ljudi nipodaštavalo njegove kvalitete, stručnost, ali je SP 2013 odradio na svetskom nivou hodajući po tankoj žici predrasuda, pritiska srpske rukometne čaršije i očekivane nervoze u samom timu. Iako je odradio ono zbog čega je i došao na mesto selektora, osvojio medalju na SP, kako je i obećavao na početku svog mandata, glava će mu se brzo naći na tacni, ako izostane plasman na EURO 2014.

Imao je dovoljno vremena da vidi šta i kako dalje. Da li je svoj urođeni optimizam usadio u igrački kod devojaka, koje su nekada nazivane „gubitnicama“, da li je decembar 2013 bio ta prekretnica, nadamo se da je tako. Njemu ostaje da pobeđuje, a biće teško, jer je Švedska svetska sila, a posle ovog marta i da dopunjuje selekciju nekim mlađim rukometašicama, jer neke od devojaka iz generacije 1992 i mlađe, osim Jovane Risović, predugo gledaju utakmice reprezentacije na TV-u.

Vidimo se na Kopakabani.