PIŠE: ŽIKA BOGDANOVIĆ
Na prvo pitanje koje dobijam „od kuće“ vezano za EURO 2016 „Kakva je organizacija“, odgovaram „odlična“. Za razliku od Malmea, Saragose, Linca i sličnih mesta gde nas je navodila rukometna igranka u godinama iza nas, u Krakovu se oseća atmosfera Evropskog prvenstva. Domaćini su se potrudili da domaći tim dobije tretman kakav i treba da ima, uz to i sam šampionat, pa na svakom koraku možete videti nešto izbrendirano, da li to bio tramvaj, baneri po banderama, maskota „high five“ koja šeta po centralnim gradskim ulicama uz asistenciju volonterki ili plakat na stanicama tramvaja, koji vas obaveštava koje linije vas vode do Tauron Arene.
Kada se upale svetla, Tauron Arena izgleda kao crveni svemirski brod, koji čeka zemljane pred polazak u orbitu. Preko dana, u svom ovom januarskom sivilu, više je bledo čudovište od metala, u koje novinari, po pravilu, odlaze kako bi „odradili posao“, s obzirom da je dvorana na desetak minuta hoda od „Hiltona“ gde su smeštene reprezentacije.
Neprijatno iznenađenje na ulazu u media centar, metal detektor. Lakše se ulazi na utakmice Zvezde i Partizana, nego u sektor gde i pored toga što mašete sa akreditacijom, morate da otvorite torbu, raširite ruke i slušate aparat koji pišti na sve i svašta od kolena do ramena, mobilni telefon, ključeve. Kada je bilo novca za organizaciju ovakvog prvenstva, onda je i degutantno pretresanje novinara moglo biti zamenjeno za jedan aerodromski „čeker“, gde bi ljudi spustili torbu sa laptopom, aparatom i tefterom, a pri tom, ne bi se osećali kao lupeži.
Media centar je najveći i najimpresivniji u kome sam do sada bio. Dva velika video bima za gledanje utakmica, koje po pravilu niko ne gleda (svi rade nešto drugo ili su naprosto nezainteresovani – ne biste verovali koliko prosečno akreditovanog novinara na Evropskom prvenstvu, u stvari, ne zanima sve što se ne tiče njegove reprezentacije – posla). Tu su lejzi begovi, fotelje, stolice, mame da se posle sedenja uz računar, čovek opusti i ne daj Bože, spusti kapke na trenutak.
KO TO NAVIJA ZA RUSE?
U samom centru Krakova instalirana je miks zona na više od 1000 kvadrata gde možete gledati rukomet iz stolica za plažu, sa taburea ili klasičnih klupa iz letnjih pivskih bašti. Uz to, pored gledanja mečeva, možete šutirati na gol u više varijanti, igrati rukomet na Playstation-u i još razne stvari. Na velikom video-bimu mečevi šampionata, sinoć, posvedočismo završnici duela Danske i Rusije. Dok su Timur i društvo držali egal sa evropskim vicešampionom, od 700-800 stotina navijača u plastičnom hangaru, oni koji su to pozdravljali aplauzom, mogli su se izbrojati na prste dve šake. Kao „pali s Marsa“, osećali smo se pri svakom aplauzu za dobre poteze ruskih momaka, dok je furiozan finiš Danaca pratio urlik i nadvikivanje Poljaka, koji očigledno i dalje neguju jake emocije prema svojim komšijama sa istoka. Ostadosmo u velikoj manjini i sa glavom na ramenima.
Danska pobeda je žestoko proslavljena, a tek nešto slabije i Švedska protiv Slovenije. Bolja utakmica, ali kada su Rusi pali, osuo se i narod u fan-zoni, što je menadžer primetio i sa razglasa viknuo „Do kraja meča, pivo 6 zlota“. Za tili čas, stvorio se red. Subota je veče, ljudi slave život.
Eto, da ne bismo govorili samo po onima što kupuju karte, uz hot-dog i naćose imali smo priliku da se uverimo u vox populi jedne poljske prohladne noći u Krakovu.
Ostajte zdravo i rukometno.
