SP kolumna Aleksandra Brkovića: Borba za opstanak

Borbom za opstanak slobodno mogu da nazovem sve utakmice koje su na programu ovih dana. Svaki poraz učesnika ovih „nešto-finalnih“ utakmica znači povratak kućama i vraćanju redovnim aktivnostima po klubovima.

Jučerašnje „borbe“ donele su očekivane rezultate. Danska je nastavila sigurnu igru na ovom prvenstvu i prilično lako pobedila nezgodni Tunis, koji pre svega svojim kiksevima u grupi može da zahvali ovako ranu eliminaciju. Nemačka je odigrala dosta čvrsto protiv Makedonije i osim jednog naleta Makedonaca i prilaska na 16-18 sredinom drugog poluvremena većih problema po Nemce nije bilo. Suprotno od tuniške situacije, može se reći da su ove dve reprezentacije zamenile uloge pa se Nemcima otvara vrlo lep put ka borbi za medalje. Dve najuzbudljivije utakmice osmine-finala su bile Brazil-Rusija i Island-Francuska. Brazil i Rusi su odigrali jednu vrlo izjednačenu utakmicu sa velikim brojem izjednačenja i promena u vođstvu gde je na kraju ipak isplivao veći broj kvalitetnih igrača koje je predvodio Belorus Harbok (sad Gorbok). Šta bi bilo da je u tandemu sa Rutenkom u matičnoj reprezentaciji?

Francuzi su porazom od Nemaca izabrali teži put ka finalu, ali pre svega u broju jakih utakmica, jer za njih kalkulacija nema. Već protiv Islanda u osmini nije bilo nimalo lako. Uspeli su uporni Islanđani da izjednače na par minuta do kraja međutim finiš Francuza bio je neumoljiv i Islanđani će morati da se ovim časnim porazom oproste od Španije i ovog svetskog prvenstva.

Današnji dan za mnoge sa ovih prostora biće zanimljiviji nego jučerašnji. Po teoriji najlakši posao bi trebali da imaju Hrvati mada su malo uzdrmani povredama dva veoma važna igrača Lackovića i Štrleka koji su završili ovo prvenstvo. Rutenka će verovatno dati svojih desetak čuvali ga ili ne, ali te minus faze Belorusa koje će se dešavati, Hrvati će kazniti i tu većih problema ne bi trebalo da bude. Slovenci sa velikim samopouzdanjem nakon pet pobeda u grupi idu na megdan Egipćanima misleći na Ruse koji će kao i svi koji su igrali osminu-finala prvog dana imati čak tri dana da se spreme za narednog protivnika. Duel Mađarske i Poljske je jedan od derbija ove faze takmičenja, duel dve ekipe sa mnoštvom fenomenalnih igrača tako da u njemu favorita nema. Svako ko voli kvalitetan rukomet ovaj meč ne sme da propusti.

Meč dana, a možda i celog turnira za nas je naravno Srbija-Španija. Protivnik koga smo želeli da izbegnemo, u ovoj fazi naravno, je eto ipak tu. Malo njihovom, a mnogo više našom zaslugom gledaćemo večeras da li jedna dobra reprezentacija može da izbaci takođe dobru reprezentaciju, ali domaćina, već u osmini-finala. Dugo se tako nešto nije desilo pa je sva verovatnoća da će tako biti i sada. Nažalost. Međutim, ako znamo da smo kvalitetni i da smo poslednja dva puta igrali vrlo izjednačene mečeve protiv Španaca, čak i kod njih i da su nas svi već otpisali (nadam se ne i mi sami sebe) onda može da se probudi nešto u nama jako moćno. A to je inat, u stvari još moćnije-srpski inat. Decenijama unazad taj naš „proizvod“ pomaže nam da pobedimo i jače od sebe i nema ga naravno kada treba da pobedimo one koje moramo. Zato sada i ništa nije nemoguće. Treba biti strpljiv večeras i pametan. Ne padati u vatru na svaku sudijsku odluku kojih će verovatno biti zaštitničkih prema Špancima, ali ako treba i to iskoristiti u ovoj najvažnijoj „borbi za opstanak“ jedne generacije kao što reče Stanić. Španci jesu dobra reprezentacija, ali ne i nepobediva i ja sam siguran da ćemo mi to večeras i dokazati, jer opet VERUJEM!