Sa 24 godine ima tu privilegiju da bude starter na golu u jednoj od najboljih reprezentacija decenije na izmaku. Velika šansa, ogroman izazov, i šta još, pitali smo novog golmana Celja Pivovarne Laško, a već par takmičenja unazad, standardnog člana reprezentacije Hrvatske, Mirka Alilovića (24).Da podsetimo, Hrvatska nastupa u grupi "A" u Lincu, a za protivnike ima seekcije Norveške, Ukrajine i Rusije.
Mirko, zdravo. Svake pripreme pred veliko takmičenje su iste. Novinari traže da se kaže "idemo na medalju", a igrači po pravilu mudruju, sležu ramenima i kažu "biće teško". Hoćemo li tako da počnemo?
– A da. na Hrvatsku se uvek gleda kao na kandidata za medalju. Do sada smo taj status pravdali, manje, više, ali sada se promenilo dosta toga. Dosta je mladih igrača, ali i igrača sa iskustvom. Mislim da imamo dovoljno kvaliteta da se borimo za medalju. Mada, ovo je Evropsko prvenstvo. Prve tri utakmice u grupi, biće ključne za dalje probijanje do polufinala i našu borbu za medalju.
Prvi put ste u Makarskoj na pripremama, kakvi su uslovi i kako su prijali ti "splitski razbijači" (rukometaši iz Splita, dovedeni na golmanske treninge), koji su vam šutirali. To je novina u radu sa golmanima?
– U Makarskoj su uslovi super. Dvorana je samo naša. Imamo sve što poželimo, uostalom, kao i svuda gde smo se spremali za velika takmičenja. Što se tiče Splićana, to su mladi momci, ali doslovno, razbijači. Jeste nešto sasvim novo u radu sa golmanima, ali i korisno, s ozbirom da su sve to situacijski treninzi, šutevi slični onima sa utakmica.
Koliko ti kao igraču prija euforija pred veliko takmičenje (tebi je ovo peto), koja se lagano stvara?
– Godi mi euforija, jer se svi zanimaju za prvenstvo, a rukomet u januaru obično postane broj 1. Stvara se i pritisak. medalja i slične priče, pa nama više odgovara da radimo u miru. Atmosfera među nama je dobra, odlična, kao i uvek. Tu nema problema.
Na prošlom Evropskom prvenstvu, Hrvatska je osvojila srebro nakon poraza u finalu od Danaca. Koliko ste manji ili veći kandidat da se borite za zlato, dve godine kasnije?
– Teško je prognozirati. Ponavljam, ipak je ovo Evropsko prvenstvo. Da budemo živi i zdravi, a sve od sebe daćemo, da se ponovo nađemo u borbi za finale.
Reklo bi se da je Hrvatska od svih "nosilaca" grupa, najbolje prošla. Kako vidiš selekcije Rusije, Ukrajine i Norveške. Ne bi trebalo da bude problema oko "četiri boda", koja su nužnost?
– Svi kažu da je grupa laka, ali se ja ne bih složio sa tim. Norveška je na Svetskom prvenstvu pokazala, koliko je neugodna. Imaju vrhunske bekove-šutere i brza krila. Ako ih potcenimo, loše nam se piše. Ukrajina je "nepoznanica", ali je to ruska škola i neće biti ni malo lako. Niko nije slučajno na EP-u. Rusi kao Rusi, sa njima je uvek borba do poslednje sekunde.
Mnogo buke na sudije se diglo oko finala sa Francuzima pre godinu dana u Zagrebu. Pre izvesnog vremena, i Balić je izjavio da su ipak Francuzi bili bolji i da je to bilo teško priznati i shvatiti u tom trenutku, kada se gubi finale kod kuće. Kako gledaš na to što je bilo i da li misliš da će oni ponovo dominirati? Uostalom, koga još vidiš kao ekipu, koja može da napravi mnogo?
– Prošlo je godinu dana od tada. Da li su bili bolji? Možda i jesu, ali ipak neću preboleti taj poraz još dugo vremena! Mislim da izrazitog favorita nema. Tu su Danci, Poljaci, Islanđani, Nemci, Francuzi i mi. Tako da od 16 reprezentacija, 5-6 sigurno imaju šanse da osvoje zlato.
Nema Metličića, a javnost nije načisto "zašto je to tako". Pa i o Balićevim leđima se puno pričalo pre "Interwettena" i preuveličavalo, iako je on govorio da je zdrav. Koliko Vas to remeti kao pojedince, koliko možete da pričate o takvim problemima unutar tima i kako sve to prebroditi i ostati "hladne glave"?
– Mi smo jedna velika porodica. Takve stvari se rešavaju unutar ekipe. Nema konflikata između igrača, niti pitanja, zašto i kako? Što je najbitnije od svega. Takve stvari ne utiču na nas.
Postao si "broj 1". Nema više Šole i Loserta. Sada nosiš veliku odgovornost. Kako si zadovoljan svojim nastupima u reprezentaciji do sada i kada pogledamo, kako su branili Hvit na EP u Norveškoj, odnosno, Omejer u Hrvatskoj, da li misliš da je golman taj koji treba da odnese prevagu u borbi za medalje? Da li je vreme da pobediš u tim dvobojima sa takvim golmanskim veličinama?
– Imam 24 godine i još puno vremena je ispred mene. Ipak, ne ostavljam ništa za sutra. Borim se, radim, želim da napredujem. Karijera je tek počela, ali kao opravdanje, nikada ne navodim da sam mlad i neiskusan. Naravno da želim da postanem što bolji i da što više pomognem ekipi. Želim da mi ekipa što više veruje. Poverenje i samopouzdanje su najbitnije stvari.
ŽIKA BOGDANOVIĆ
