Svako igra svoju utakmicu u Intersport Areni u Lincu. Novinarske lože, kojih nije dovoljno, i obično je teško naći mesto u trenucima kada ne igra vaša reprezentacija, nalaze se na istoj strani, gde i miks zona (deo izlaska sa terena oivičen banerima EURO 2010, gde možete uzeti izjave od igrača nakon utakmice), međutim, da bi se do nje došlo, morate proći gotovo celu dvoranu. To u praksi izgleda ovako. Dva minuta pre kraja meča počnete da sklapate laptop. Spakovanu torbu sa svom ostalom tehnikom i stvarima već imate na leđima 30 sekundi pre kraja utakmice. Kada čujete poslednji zvižduk – startujete!
Prvo se provlačite između novinarskih sedišta, a onda ulazite na tribine, gde se po pravilu, navijači razvlače, mašu rukama i glasno komentarišu. Treba Vam dva minuta trčanja sa torbom na leđima da kroz masu Skandinavaca pređete na tribinu prekoputa (preko istočne platforme – tribine. Onda dolazi jedan uzak prolaz, gde je bar. Tu vas u žurbi, malo zaliju pivom rumeni Danci, a onda nastupa horor, usko stepenište ka WC-u, gde je najveći red. Tu sam forom "izvinite, oprostite", skačete ljudima po leđima, gurate ih, a oni vas gledaju popreko i pitaju se, šta je ovome? E, kad izađete i iz tog uskog grla, ulazite u zonu PRESS-a, gde imate sada celu širinu igrališta da pretrčite, kako bi se, na kraju, vratili na početak – na stranu novinarskih mesta. Već ste znojavi, zadihani, slušalice za lap top su vam ostale smrskane u prethodnom sprintu, a pola igrača je već prošlo na putu za svlačionicu. Hvatate prvog za rukav, i ostaje vam samo da pitate – Komentar utakmice?
