Ovo što piše u naslovu nije udruženi internet sajt Balkan-handball-a i EHF-a nego kratak opis završnice ovog Evropskog prvenstva. Kada u prvih 6 ekipa na prvenstvu imate 4 iz bivše SFRJ onda vam je jasno kakav se rukomet učio i igrao tj.kakav se uči i igra ovde na balkanskim prostorima. Nisam imao puno godina kada se sve to rasturilo da bih mogao da kažem kako sam jugonostalgičan, a i nisam, međutim fakat je da bi ta zajednička repka osvajala medalje u kontinuitetu. To se odnosi na sve sportove, kako kolektivne tako sigurno i individualne i govori puno o ovom našem podneblju pogodnom za rađanje majstora sporta.
Velike ambicije, kako sportista tako i kompletne javnosti uvek nas teraju na uspeh. Publika je razmažena svuda, barem kod nas jeste. Ako si prvi to je normalno, ako nisi odmah si podbacio. Pobediš neke mnogo jake i tako nekoliko puta, van očekivanja (realnih) i izgubiš u finalu, opet od nekog favorita (nema veze), ljudi su opet nezadovoljni. Da, jaki su, ali kako niste prvi? To je Balkan, bure baruta kako rekoše pre dosta godina. Nadam se da osim rukometnih eksplozija nekih drugih neće biti, dosta ih je pucalo preko grbače sporta, u rukometu nam to nikako ne treba.
Osim Slovenaca i donekle Danaca, koji igraju na gol više, ostale reprezentacije su najveću pažnju posvetile defanzivi. Ubedljivo najmanje golova je do sada primila Srbija, ako gledamo samo drugu fazu, uz prenesene reultate, primili smo 104 gola na 5 utakmica, gde su dve bile revijalne, sa jednim porazom i jednom nerešenom. To je manje od 21 gola po utakmici, što je izuzetan učinak odbrane i golmana naravno. Španci su takođe u plićoj formaciji veoma tvrdi dok su u dubljoj izuzetno pokretljivi i zarađuju jako mali broj isključenja što odbrani daje poseban nivo. Hrvati su u vrlo važnoj utakmici Francuze uspeli da spuste na samo 22 gola što je za svaki respekt. Na kraju i kad budemo sumirali prvenstvo skoro već sada možemo zaključiti da je ovo bilo jedno ratničko prvenstvo sa puno jakih odbrana koje će i doneti medalje.
Dosta igrača je igralo na visokom nivou sve utakmice i nosilo svoje reprezentacije ka dobrom plasmanu. Usudiću se da glumim malo takmičarsku komisiju i da izaberem top 7 prvenstva tj.navešću na svim pozicijama po dva igrača pa ćemo videti u nedelju posle finala koliko se slažemo u razmišljanju uz to da ću navesti i najboljeg defanzivca.
Kod golmana je dosta jasno, za mene su Stanić i Alilović najbolji mada i Ristovski je dobar,a li prednost dajem prvoj dvojici. Na levom krilu Štrlek je bio odličan mada će ga verovatno povreda izbaciti iz izbora pa ću se odlučiti za Ugaldea iz Španije i Danca Egerta. Na desnom krilu sam već pominjao Slovenca Gajića i uz njega apsolutno, Hrvat Ivan Čupić koji igra sjajno. Pivotmeni su izuzetno dobri, ima ih stvarno odličnih, ipak uz Aginagaldea, koga sam takođe već pominjao, stavio bih Vorija pre Rene Toft Hansena. Levi bekovi su u dobroj formi na prvenstvu, tu je skoro uvek konkurencija najveća pa ću izuzetno nabrojati tri i to ponovo ubedljivog Lackovića, našeg kapitena Momira Ilića i naravno Mikela Hansena koji preuzima danske dizgine u svoje ruke. Na srednjem beku Uroš Zorman kao pravi lider vodi Slovence i Španac Kanjeljas koji se ističe i odličnim kako napadom tako i odbranom. Na desnom beku i liderstvom i efikasnošću istakao se najviše Makedonac Kiril Lazarov koji u nedostatku većeg broja kvalitetnih igrača na toj poziciji čini par sa španskim desnim bekom Gurbindom. Kod odbrambenih igrača apsolutno Nikola Manojlović, koji je prešao put od napadača koji se menja napad-odbrana i postao neko koji sjajno zatvara put lopte, igrača i svega što leti ka svom golu i uz njega bih dodao mladog Slovenca Gabera pre nego Hrvata Gojuna i Danca Nilsena pre svega zbog godina.
U utakmici za peto mesto, Slovenija-Makedonija, koja će jednu reprezentaciju poslati u kvalifikacije za OI sigurno će biti veoma interesantno. Ukoliko Slovenci nametnu svoj ritam trčanja i postizanja lakih golova, a nema razloga da to ne urade, time im se povećavaju šanse za pobedu. Makedonci su dosta ispovređivani i izmučeni, ali dodatnu snagu crpe iz fenomenalne publike koja ih bodri u velikom broju. Makedonci su već napravili istorijski rezultat, koji čak mogu i da poprave. Kiril Lazarov ima lepu priliku da uđe u istoriju kao najbolje strelac EP ako postigne 6 ili više golova. On bi time postao jedini igrač koji je bio najbolji strelac i na SP i na EP, dva puta naj strelac LŠ i jednom suvlasnik tog zvanja kada je delio mesto sa Stefansonom kome sada preti da će ga prestići.
Prvo polufinale Danska-Španija je velika šansa Danaca da uđu u finale. Iako su Španci možda i najkompletnija ekipa, vrlo lako može da se desi da ne uđu u finale. Na ovoj utakmici će dosta uticati odbrane golmana i upravo su oni ti koji mogu da naprave razliku. Interesantno će biti gledati odličnu špansku odbranu protiv bekova Danaca koji plešu sa loptom. Spelerberg je uneo veliki preokret u danski tim pa će im samim tim biti lakše i povećavaju se apetiti.
U derbiju nad derbijima sve je otvoreno. Mislim da od Sevilje 1996.Srbija i Hrvatska nisu odigrale važniji meč. Tad je doduše bila Jugoslavija, ali to ne menja ovaj podatak. U ovoj utakmici presudiće glava. Mora da bude hladna, da stalno „radi“, da se ne leti za malo otvorenim proigravanjem, mogućnošću nekog hazarderskog pasa, šuteve iz neizrađenih šansi i brzopletost generalno. Tvrdom odbranom, na ivici isključenja i strpljivim napadom imamo šanse za pobede. Noćas će sigurno biti forumi zatrpani komentarima i prepucavanjima na ovu temu. Jedni će se radovati i podsećati ove druge šta se desilo, a drugi tugovati i verovatno ljutiti na svoje igrače koji nikako nisu smeli da dozvole da izgube baš od „njih“. Jedan moj drug iz Hrvatske, rukometni trener dao je prognozu 60-40% u korist Srbije. E ako je tako onda slobodno neka favorit pobedi neću se ljutiti.
