"Najvažniji meč u karijerama" čeka srpske reprezentativce u petak od 20.15 časova u "Beogradskoj Areni" protiv Hrvatske u polufinalu EHF EURO 2012. Velika očekivanja javnosti, probuđena vera u rukomet i megalomanija od ambicija fanova reprezentacije, naviknutih na uspehe u drugim sportovima, svega su toga "Orlovi" svesni, a među njima, "zlatni dečko" srpskog rukometa, Žarko Šešum:
– To nas čeka, polufinale je Evropskog prvenstva. Imamo dobra iskustva sa Hrvatima. Remi u Švedskoj, pobedu na "Kupu Nacija", ali ovo će biti nešto sasvim drugačije. Sada je mnogo veći pritsak i naboj, s obzirom da nas čeka polufinale u sred Beograda. Očekujem tvrdu utakmicu, oni su tu iskusniji, imaju veliki broj ovakvih duela iza sebe. Ipak, naša glad je veća. Borićemo se do poslednjeg trenutka.
Hrvati imaju dužu klupu, glavni strelci su im krila, što implicira dobru kontru. Gde su šanse Srbije?
– Ako zaustavimo tu brzu tranziciju lopte, s obzirom da su njihova krila najviše golova davala iz kontre. Moramo da igramo strpljivo u napadu, da ne pravimo direktne greške, koji bi ih odveli u kontru. Po tome su poznati, brza krila i odlični egzekutori. Imaju i sjajne bekove, jedne od najboljih na svetu, Balić, Lacković, Duvnjak, Vuković, to su vrhunska imena. Sveli smo protivnike na mali broj golova, pokušaćemo to i sa Hrvatima…
Na „Kupu Nacija“ je bilo 22:20, jel to model, mada obe reprezentacije nisu bile kompletne…
– To je taj neki recept. Tvrda odbrana i strpljiv napad. Ipak, biće to drugačija utakmica, druga tenzija u odnosu na prijateljski turnir. Sada će biti 20 hiljada ljudi u hali, tada je bilo deset puta manje. Ne bih uzimao tu utakmicu kao neko merilo.
Igraćeš protiv saigrača, Ivana Čupića, prvog strelca „Kauboja“.
– Javio se iz Vršca, rekao je da im je tamo super, da je Srbija super – nasmejao se Šešum na pomen klupskog druga.
Nije bilo poruke „vidimo se u Areni“?
– Nije, nije. Sada kada smo saznali da igramo jedni protiv drugih, nismo se čuli. Videćemo se sutra. Nas dvojica u klubu provodimo dosta vremena zajedno, ali u utakmici koja odlučuje o medalji, nema prostora za prijateljstva.
Dugo si tražio formu. Ljudi su se nervirali, pitali „Šta je sa Šešumom?“. Par šuteva, koji su jedva došli do gola nisu bila sigurno ono što ti možeš i znaš, što se i videlo u poslednja dva meča. Da li je to bila stvar prevazilaženja pritiska, neke barijere, koju si morao da probiješ?
– Nervirali su se ljudi, ali sigurno ne više od mene. Bilo je lošijih igara u napadu, ali sam pokušavao da dam sve od sebe. Imao sam podršku od igrača i selektora. Ide na bolje od Švedske, ne samo meni. Najbitnije je da dam doprinos, bilo kakav, da li u napadu ili odbrani, golovima ili popunjavanjem nekih rupa. Nije bitno šta je uradio Momir Ilić ili Žarko Šešum. Najbitnije je da ekipa gura dobro, da nastavimo sa pobedama.
Da li je vreme da 20000 ljudi, svi kao jedan navijaju za Srbiju?
– Dobro je bilo i do sada. Protiv Nemačke i Švedske je bilo dobro, ali znam kako naši ljudi navijaju i sigurno je da može bolje. Naši ljudi su temperamentni, agresivni i to vrši još veći pritsak na protivnika. Do sada smo kupili podršku naroda. Svi jedva čekaju polufinale. Dosta ljudi će doći i zato što je na drugoj strani Hrvatska…
Koliko si SMS-ov a podrške dobio ovih dana Prvenstva…
– Mnogo, stvarno mnogo (recimo 300). Imam podršku porodice, prijatelja, navijača, i kada ide, i kada ne. Reči podrške uvek prijaju i pomažu.
ŽIKA BOGDANOVIĆ
PHOTO: DRAGAN ZABUNOVIĆ
