Ispred hotela "Blu Radison" u iščekivanju autobusa koji će hrvatsku reprezentaciju odvesti na trening, razgovarali smo sa jednim od najboljih pivotmena sveta, Igorom Vorijem. Tema, svakako, meč sa Srbijom (sreda – 18 časova) u četvrtom kolu Svetskog prvenstva, kao i priča o već "isplaniranom" finalu između Hrvatske i Francuske.
Pre nego pređemo na SP, pre par dana je objavljen ishod izbora za najboljeg igrača sveta od strane IHF-a. Bio si među pet najboljih, ali je titulu poneo Filip Jiha. Imaš li kakav komentar na to?
– Nemam ništa. Onaj koji je pobedio, zaslužio je to. To je sve.
Posle tri uvodne pobede, u grupi C na SP počinje rasplet. U sredu igrate sa Srbijom, a dan kasnije sa Danskom?
– Već sam rekao. Za nas u sredu počinje prvenstvo. Ne bih da ovo zvuči potcenjivački prema ostalim reprezentacijama, ali sada počinje ono pravo. To su Srbija i Danska.
Svi sa nestrpljenjem iščekuju duel između Srbije i Hrvatske. Kako ti vidiš srpsku selekciju?
– Pre prvenstva sam rekao da su oni jedni od favorita za medalje. Imaju odlične igrače i samo ih treba ukomponovati u ekipu. Imaju veliku perspektivu i sigurno su jedan od favorita za polufinale i pobedničko postolje.
Kakav je tvoj komentar utakmice Danske i Srbije?
– Gledali smo, videli dosta toga, ali zadržaćemo to za sebe, normalno (smeh). Danci su odigrali tipično. Ako kreneš u neku trku sa njima, gotov si. Oni žive od toga. Njihova polukontra i tranzicija je strahovita, maksimalno uigrana. Hansen je odigrao meč karijere. Pogađao je takve bombe da je to neverovatno.
Igraju pred domaćom publikom…
– Tako je, imaju pola sata do kuće. Bilo je 10 hiljada Danaca. Lepo je to, kada je puna dvorana. To je još jedan motiv više da pogineš na terenu.
I oni, i vi, menjate sastav, ali sistem i rezultati ostaju godinama…
– Pa nije baš da mi menjamo igrače. Mi smo, tako da kažem, podmladili sastav. Ubacili smo neke mlađe igrače, ali kostur je ostao isti. Od nas starijih, iskusnijih, gotovo svi su tu. Stvorili smo dobru ekipu. Dobra je atmosfera i guramo. Videćemo, dokle će to biti.
Kako podnosiš sve napore, posle naporne polusezone u HSV-u? U Austriji si prošle godine imao zdravstvenih problema…
– Ove godine sam igrao više nego prošle, bez obzira što se Bertran (ŽIL) vratio. Iscrpi te Bundesliga. Kada dođeš u reprezentaciju, sve se zaboravi. I te sitne povrede, i sve ostalo. Popiješ tabletu i ideš dalje. Guram dok ide. Kad neće moći, staneš i to je to.
Kako si video meč u „Bersiju“ sa Francuzima? Da li Francuzi imaju rezerve, posle povreda Narcisa, Žila, itd?
– Imaju oni rezerve, jako puno. To se vidi na ovom prvenstvu. Francuzi su uvek Francuzi. Karabatić, Fernandez, Žil, Dinar, Omejer. Mislim da je suvišno komentarisati.
Kako ih pobediti?
– Njihova najveća snaga je odbrana sa Omejerom. Ko razbije to, rešio je pola posla. Njihova 5-1, Žilom i Dinarom, pa još kada stanu Karabatić i Fernandez na halfove, to izgleda ružno. Stvarno ružno izgleda. Još kada te ulovi Omejer, uz dodatak tranzicije oba krila. Stvarno su neverovatni. Pogotovo Abalo, koga je nemoguće zaustaviti kada uzme loptu. Polako. O Francuzima ćemo razmišljati kada dođe vreme. U sredu je Srbija i samo je to bitno.
ŽIKA BOGDANOVIĆ
