Za reprezentaciju Srbije na Svetskom prvenstvu u Švedskoj, nastupalo je 18 igrača. Evo i kratkog komentara njihovog individualnog učinka…
DARKO STANIĆ (35% odbrana -6:08 minuta)
Darko Stanić je još jednom potvrdio da poseduje reprezentativni kvalitet, kao i hladnokrvnost da bude najbolji, kada je to najpotrebnije, u završnicama. Posle utakmice sa Hrvatskom, došlo je do pada forme, što je možda i prouzrokovano odlaskom njegovog dugogodišnjeg partnera na golu, Dimitrija Pejanovića. Nije bio konstantan. U tim trenucima, falila mu je podrška, ali je nije bilo. Statistiku i utisak, popravio je protiv Norvežana na zatvaranju SP 2011.
DIMITRIJE PEJANOVIĆ (27% – 1:50 minuta)
Junak broj 1, povratka reprezentacije Srbije na veliku scenu, Miša Pejanović, svakako će želeti da zaboravi svoje izdanje u Švedskoj. Nervozan na golu, kao i prilikom izmena, nije bio u stanju da pruži više na ovom SP. Da li je ovo kraj reprezentativne karijere za momka iz Crvenke ili ne, tek ljubitelji rukometa u Srbiji mu duguju veliku zahvalnost za sve ono što je uradio za reprezentaciju, kada niko nije hteo…
DRAGAN MARJANAC ( 32% – 1:11 minuta)
Da je uspeo da zaustavi koji šut Lijevskog i Bieleckog u završnici meča sa Poljskom, danas bismo možda o Draganu Marjancu, pisali junački spev. Ovako, debi na velikim takmičenjima, nekada „vunderkinda“ srpskog gola, nije prošao preterano zapaženo.
IVAN NIKČEVIĆ (22/31 – 5:29 minuta)
Posle peha u Poreču, kada je pre dve godine doživeo tešku povredu Ahilove tetive na samom startu SP-a, pa tri utakmice za zaborav na EURO 2010, konačno smo videli kvalitete jednog od najboljih strelaca ASOBAL-a na velikom takmičenju, Ivana Nikčevića. Sjajnu partiju protiv Hrvatske, kada je „razbio“ Alilovića, pratile su „mrvice“ sa ostalih mečeva, jer lopti za krilne napadače nije bilo.
DOBRIVOJE MARKOVIĆ (13/17 – 3:36 minuta)
Slično Nikčeviću, lucidni Boća Marković, iskoristio je skoro sve šanse, koje su mu se ukazale. Treće veliko takmičenje u nizu, donelo je neophodnu sigurnost i rutinu u igru jednog od najistaknutijih članova dugo pominjane generacije „86“. Ono što mu je veliki minus, to je odnos prema medijima. Čitavo vreme turnira, odbijao je da daje izjave. Iako ne igra u vrhunskom klubu gde svakog dana sevaju blicevi, profesionalac je i vreme mu je da pokupi manire čoveka, a ne više klinca, koji živi od rukometa. O tome bi i stručni štab trebalo da razmišlja. Ide EURO 2012, a rukometaši moraju da budu primer klincima širom Srbije…
NEMANJA PRIBAK (0/0 – 0:23 minuta)
Par minuta protiv Alžira i desetak protiv Australije, bilo je dovoljno selektoru Vukoviću za odluku da prvog srednjeg beka iz pripremnog perioda zameni Mladenom Bojinovićem. Za ovo kratko na terenu, nismo mogli da steknemo utisak, ni da je bolji, odnosno, lošiji od saigrača…
ŽARKO ŠEŠUM (18/39 – 4:18 minuta)
„Zlatni dečko“ srpskog rukometa, nekada najbolji junior Evrope i sveta, platio je danak sedenja na klupi u Rajn Nekar Levenu. Van forme, van takmičarskog tonusa, bez rešenja na mestu organizatora igre, nije koristio svoju brzinu i dobar pregled igre. Srećom, pa se radi o momku na zemlji, svesnom situacije u kojoj se nalazi. To je pola puta do izlaska iz krize, iako će mu biti veoma teško da se izbori za svojih „pet minuta“ u konkurenciji kakvu ima u „Lavovima“…
MARKO VUJIN (56/114 – 4:27 minuta)
Kada je igrao Marko Vujin, igrala je i Srbija. Samo par ubitačnih serija njegovih projektila protiv Hrvatske i Poljske, koji su podsetili na igre iz Vesprema i pripremnog perioda, dali su novu dimenziju napadu „Orlova“ i pokazali zašto ga svrstavaju u najbolje šutere na svetu. Ipak, to su bile samo serije, a pritisak na leđima momka iz Bačke Palanke, bio je ogroman. Previše je napad Srbije bio baziran isključivo na raspoloženosti budućeg igrača Kila. Kada ga nije išlo, nastajao bi problem. Sa druge strane, desno krilo, kao i pivoti, nisu se naigrali od usresređenosti odbrane na najboljeg srpskog šutera…
DANIMIR ĆURKOVIĆ (0/0 – 2:49 minuta)
Iako je na terenu proveo skoro tri sata, ni jednom nije šutnuo na gol, što dovoljno govori o disciplini stamenog Vrbašanina. Selektor ga je pozvao da pojača 6:0 odbranu i to je u većini slučajeva delovalo dosta korektno. Dug je put do pravljenja pravog bedema ispred gola Stanića, a da li će u njemu i dalje učestvovati Ćurković, na stručnom štabu je odluka.
ALEM TOSKIĆ (10/17 – 4:03 minuta)
Pivotmen koji je najviše vremena proveo na terenu, ne može da se pohvali svojom realizacijom, koja je zatajila u nekim važnim momentima. Takođe, nije bio ni miljenik sudija, koje su mu na 40 sekundi pre kraja meča sa Poljacima, svirali faul u napadu. Opšte je mišljenje da pivotmeni nisu dali svoj puni doprinos u odbrambenim zadacima, tako da s pravom možemo reći da smo gledali i kvalitetnije partije u nacionalnom dresu od kružnog napadača Celja…
RASTKO STOJKOVIĆ (19/24 – 3:50 minuta)
Posle odlične
klupske polusezone, jedan od najboljih strelaca Lige šampiona, konačno je debitovao za reprezentaciju na velikom takmičenju u 30. godini. U napadu efikasan, koristio je uglavnom sve prilike (nije ih bilo puno), koje bi mu se ukazale, iako je u par navrata imao problem sa sudijskim kriterijumom. U odbrani je imao problema, ali se i pre SP znalo da Beograđanina krase, prevashodno, napadački kvaliteti…
MOMIR ILIĆ (40/76 – 6:18 minuta)
Jedan od igrača, kojima se u svakom trenutku na licu vidi da se ne mire sa prosečnošću u kojoj se reprezentacija nalazi. Davao je sve od sebe na svakom meču, bio drugi strelac i najbolji asistent ekipe, ali može bolje, čega je i on verovatno svestan. Bilo je mečeva u kojima je bio pravi lider, kao i onih, u kojima mu nije išlo. Osovina Ilić-Vujin je nešto od čega zavisi napad „Orlova“ i svi se nadamo da će to bolje da funkcioniše, već od avgusta, kada (ako) postanu saigrači u Kilu…
MLADEN BOJINOVIĆ (6/15 – 1:02)
„Taktički najpismeniji“ i najiskusniji srpski bek, dobio je šansu da zaigra već posle dve uvodne utakmice sa Alžirom i Australijom, iako je pripremni period propustio zbog povrede. Da li je to razlog bio da Dugog ne vidimo u pravom izdanju, ostaje zagonetka. Samo na trenutke (prvo poluvreme sa Poljacima), pokazao je svoju igračku inteligenciju, ali je utisak pokvarilo par početničkih tehničkih grešaka. Nije puno igrao…
RAJKO PRODANOVIĆ (18/27 – 7:33)
Igrač reprezentacije, koji je najviše vremena proveo na terenu, nije imao puno prilike da se istakne. Tri šuta po meču, govore najviše o organizaciji napada i saradnji sa desnim bekovima . Bez toga, nije ni bitno ko stoji „u ćošku“. U svakom slučaju, momak iz Gajdobre je potvrdio svoj reprezentativni status…
MOMIR RNIĆ (15/30 – 1:52)
Osveženje u bekovskoj liniji „Orlova“, mnogima već poznato iz mečeva sa Česima u baražu za SP. U par navrata, bio je i najopasniji u spoljnoj liniji. Iako je pokazao da se na njega može računati u važnim mečevima, nije se previše naigrao. Prevashodno, zbog toga što nije spreman da odgovori odbrambenim zadacima…
UROŠ VILOVSKI (1/1 – 0:51)
Iako je u prethodnom tekstu dobio epitet „turiste“, verujemo da bi se svaki rukometni profesionalac menjao sa njim. Vilovski to svakako jeste, što je pokazao svojom igrom i ponašanjem, kad god bi dobio šansu.
NENAD VUČKOVIĆ (12/20 – 4:07)
Dvanaest postignutih golova, kao pandan sedam isključenja, jednom crvenom i četiri žuta kartona, verovatno nisu očekivana statistika od jednog od najboljih strelaca Bundeslige. Veći doprinos je dao u odbrani, a pamtimo i sjajnu rolu prema Ivanu Baliću. U napadu, nije bio preterano zapažen u ulozi srednjeg beka, onog, koga je Vuković tražio čitavo SP.
IVAN STANKOVIĆ (16/23 – 2:41)
Da poseduje reprezentativni kvalitet, pokazao je u poslednjem meču sa Norvežanima. Drugačiji tip igrača od svog parnjaka na poziciji, Vujina, mogao je biti i više iskorišćen, ali ga je povreda noge omela u tome. Oprobao se i na desnom krilu, a sve u svemu, može se reći da je zadovoljio…
SELEKTOR, VESELIN VUKOVIĆ
Mnogi zaboravljaju da je SP i legendarnom pivotmenu, skromne trenerske biografije, bilo prvo selektorsko iskustvo, drugačije od onog iz rada sa Veselinom Vujovićem. S tim u skladu, još nije vreme za ozbiljnije ocene. Rezultat, ne tako dobar, kao u Hrvatskoj pre dve godine, ni katastrofalan, kao u Austriji prošle. Nova koncepcija podrazumeva nove „dečije bolesti“ i toga je Vuković bio svestan. Za izbor igrača i celokupni utisak, podneo je odgovornost, a gde je grešio, videćemo već na sledećem okupljanju u martu. Nekada previše impulsivan u reakcijama i „govoru tela“ prema pojedinim igračima. Prema medijima otvoren, logičan i strpljiv. Kontinuitet i mir su bitni pred EURO 2012. Ako i posle njega ostane na čelu reprezentacije, imaće kredita da krene u podmlađivanje, neophodno na početku novog OI ciklusa…
