Još uvek smo u Malmeu. Nema puno toga da se kaže. U zavisnosti od toga, da li reprezentacija dobija ili gubi, tako se i novinarski korpus nosi sa emocijama. Meč sa Poljacima, bio je so na ranu, posle preživljene domaćinske histerije u porazima od Danaca i Šveđana. Svi vrište oko tebe, a ti pokušavaš da se skoncentrišeš i "odradiš posao", najbolje što možeš, iako sve i dalje shvataš na drugačiji način. Kada nam je Bielecki ostavio karte za London u fronclama, nije nam bilo lako na tribinama.
Nije bilo lako svima onima, koji znaju šta znače Olimpijske Igre. Ostaje, verovatno, poslednija šansa u Beogradu naredne godine. Posle godina, u kojima smo gledali kako domaće selekcije prave velike rezultate koje ne zaslužuju, doći će vreme da milosrdna ruka svetskih i evropskih rukometnih otaca pomiluje i nas. Ako mi se gadi ovo što danas imaju Danci i Šveđani na terenu i oko njega, kao dva domaćina u jednom (btw, jednog domaćina možete preživeti, ali dva je baš mnogo), onda bi bilo licemerno da kažem da mi to sledeće godine neće smetati. No, valjda bi trebalo zažmuriti na jedno oko, jer rukometni cirkus ide dalje, a sudijska vrhuška, pogotovo ova svetska, koja juri sobarice po hotelima, nastaviće da usrećuje domaćine, širom planete…
O plastičnim sendvičima u PRESS centru sam već pisao. Mislim, nema problema, kebab se može naći za šest Eura, ali na 15 minuta autobusom od hale. Ne prolaze bolje ni igrači u hotelu, a Šveđanina, Dalibora Dodera smo jutros zatekli kako se vraća iz "McDonalds-a" sa dohranjivanja. Toliko o "five stars" hotelu i organizaciji. Juče smo u PRESS-u naleteli na konferenciju za medije reprezentacije Danske i u skladu sa svim gore navedenim, pojavili su se "novi sendviči". Samo juče, odnosno, samo kada su Danci bili tu. Toliko o "sendvič diskriminaciji"…
Ako sedite u PRESS centru, ne možete da gledate mečeve sa ostalih terena, osim pojedinih. Tako je u Malmeu. U Lundu je drugačiji signal, pa je sve na meniju. Tužno, ali verujem da se svaki rukometni zaljubljenik sa protokom od 512MB, nagledao više rukometa od nas sa lica mesta. Mi smo ga se naslušali i nastresirali…
Slušamo, kako je u reprezentaciji Hrvatske raspad. Poljaci su objavili sinoć da su igrači Hrvatske pili viski oko 11 uveče i to predstavili kao skandal. Valjda im je to uvertira za današnji meč i osveta za ono od pre dve godine, kada je paparazzo uhvati Poljaka Jurašika u Zagrebu, kako "vara" ženu. Pored rukometnih, vode se ovde, svakojaki ratovi…
Jedan od njih je i rat sa Zoranom Gopcem, u kome je kolateralna šteta, Marko Kopljar. Jadan dečko. Od kada je okvalifikovan kao neko,, zbog koga je Gobac odlučio da skloni Peru Metličića iz reprezentacije, vizionarski ga nevidevši u Londonu 2012. godine, postao je target. Lošije partije u Malmeu, kao i psovanje Balića pored klupe, navodno namenjeno njemu i Buntiću, pojačale su utisak. Da li će glava momka od 24 godine, promeniti nešto u hrvatskom rukometu, u momentu, kada je najmlađi srpski reprezentativac – debitant, samo godinu dana mlađi, ostaje da se vidi. U ratovima, uvek mora neko da nastrada…
I mi ratujemo sa Poljacima, ali u hostelu. Dve noći nismo mogli da spavamo od pijanih poljskih navijača. Maksimom da "ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se", vodili smo se prve noći, kada su zaigrali "moravac" i vlaško", ali lakše je konju bez samara. Skoro dve nedelje u Skandinaviji, ostavilo je traga na našoj psiho-fizičkoj spremi, tako da sada bežimo u sobe, čim ih vidimo u zajedničkoj kuhinji. Stigli su na drugi krug sa namerom da im zalihe alkohola i energije traju do poslednjeg dana, nedelje, kada su se nadali medalji, tako da će sada morati da se "istutnjaju" brže i jače.
Pre Poljaka, želju da malo "isfejbukujemo" sa porodicom i prijateljima, kada se završi posao posle ponoći iz kuhinje hostela, remetili su pijani Danci, koji su nas zabavljali smešnim izgovaranjem imena igrača sa naših prostora. Tako smo se ubili od pokušaja da Marka Vuu-Džiina, čuvenog karate majstora, prelome u Marka Vujina, rukometaša. Koliko smo uspeli sa Mirzom Džombom, na vama je da procenite
Još malo, pa se rukometna zastava spušta na Malme. Do tada ćemo overiti i Kristijanštad, gradić, koji se nalazi na sat vremena vozom od Malmea, a gde će Srbija igrati meč za sedmo, deveto ili jedanaesto mesto. Želja Šveđana da svako vidi nešto od prvenstva, napravila je da se jedno polufinale igra u Kristijanštadu, a drugo u Malmeu, i to istog dana. Tako da ćemo ponovo tražiti slobodno mesto pored TV-a, ako želimo nešto da vidimo…
Iz Malmea
ŽIKA BOGDANOVIĆ
