Iscrpljen nakon meča sa Norvežanima i nezadovoljan još jednim porazom u poslednjim momentima na Svetskom prvenstvu u Švedskoj, sa nama je razgovarao levi bek reprezentacije, Momir Ilić:
Ponovo poraz, kada su svi videli pobedu…
– Čitavo prvenstvo nas prati tako nešto. Opet smo odigrali jednu jako dobru utakmicu. Trebalo je posle osam utakmica ostati smiren i odigrati skoncentrisano. Fali nam nešto. Neka sigurnost, malo sreće. To nas je koštalo na ovom prvenstvu. Dosta utakmica smo zbog tih stvari izgubili. Na tome bi trebalo poraditi. Kao što sam i ranije govorio, moramo poraditi i na tom psihološkom planu. Problem je u samopouzdanju. U prelomnim trenucima dolazi do grešaka. Sami sebe dovodimo u pogrešan ritam i gubimo utakmice. Došli smo do desetog mesta…
Koje nije uspeh…
– Sigurno da nije. Šta da radimo? Idemo dalje, spremamo se za Beograd sledeće godine. Tamo će biti bolje.
Šta si lično priželjkivao pre polaska za Skandinaviju?
– Pravi sportista mora da priželjkuje jedan dobar rezultat. U duši sam pobednik i kada to budem izgubio, onda ću prestati da igram rukomet. Volim da pobeđujem i svi ovi tesni porazi su mi teško pali. Pogodite te kada vidiš da imaš kvalitetnu ekipu, a da ne možeš da ostvariš veliki rezultat. Sve ide sporije, nego kod drugih reprezentacija. Išao sam u svaku utakmicu da pobedim. Sportista ima jedan cilj, a to je zlatna medalja. E sad, kada ću je osvojiti? Nadam se da ću doživeti da do kraja karijere osvojim i medalju sa reprezentacijom…
Pre dve godine u Hrvatskoj, u završnicama smo padali na fizičkom planu i gubili neke mečeve, za šta je opravdanje bilo i da smo novi, da nemamo iskustva. Šta je sada falilo, pa smo zaređali sa minimalnim porazima?
– Nedostaje sistem. Polako smo ulazili u ritam. Kako je takmičenje odmicalo, polako smo se oslobađali, igrali brže. Posle postavke sistema, dolazi ta neophodna sloboda u igri. Kada igrači nemaju pritisak, onda mogu da pruže svoj maksimum.
