Balkan-Handball.com

Andrea Lekić: „Trebaju nam mladje snage u reprezentaciji“

Najbolja rukometašica planete u 2013. godini, Andrea Lekić, želi da i ovu godinu u kojoj „brani“ svetsku krunu, završi u najboljem mogućem stilu – dobrim igrama u dresu reprezentacije i skopskog Vardara. Pred nove izazove u EHF nedelji, poslednjem okupljanju pred EURO 2014 u Hrvatskoj i Mađarskoj u decembru, Lekićeva je otvoreno govorila o svemu što nas očekuje:

– Biće naporno ove nedelje. Igraćemo četiri utakmice u pet dana, a sve ima veću dimenziju, kada se uzme u obzir da počinje i EHF Liga šampiona. Biće iscrpljujuće, malo i opasno po nas, ali dobro, nikada ne razmišljamo o tome. Reprezentacija se okuplja praktično dva puta godišnje, srećne smo da smo zajedno. Ozbiljan turnir je pred nama. Nemačka, Hrvatska i Poljska, ne znate koja je utakmica bolja od koje. Osetićemo i atmosferu igranja u zemlji koja je domaćin Evropskog prvenstva. Većinom smo zdrave, videćemo kakva je situacija sa Kaćom Tomašević. Važno je da tako ostane i do Evropskog.

U kakvoj formi dočekujete ovu nedelju?

– Teško je to proceniti jer tri, četiri meseca nismo bili zajedno još od kvalifikacija u junu. Imaćemo jedan trening da sve ponovimo, sve akcije i polaze. Krećemo, pa ćemo videti kakva je stvarna slika na ovom turniru. To nije samo naš problem, već svih reprezentacija.

PROLAZE GODINE, TREBAJU NAM MLAĐE SNAGE

Selektor Bošković je u reprezentaciju uvrstio i neka nova imena…

– To me stvarno veseli. Znam kako je kada imaš 18, 19 godina, koliko je to uzvišeno osećanje, entuzijazam i sreća, kada dođeš na okupljanje. Ovo će im mnogo značiti. Treba nove devojke priključivati reprezentaciji, prolaze godine, trebaju nam mlađe snage. Neka se uhodavaju, sutra će biti nosioci reprezentacije. Želim im svu sreću u dresu reprezentacije u narednom periodu.

Nikada se nije desilo u tvojoj karijeri da dočekaš početak oktobra, praktično, bez zvanične utakmice…

– Svi nas u Skoplju pitaju u kakvoj smo formi, a ja nemam odgovor na to pitanje. Nemamo tu sliku, odigrali smo pet prijateljskih utakmica, nažalost, nećemo igrati regionalnu ligu. Za nas je to veliki deficit, nadam se da se neće odraziti na formu i da ćemo kroz Ligu šampiona steći to neko samopouzdanje. Za svakog sportistu je bitno da ima utakmice u nogama i podiže formu. Fizički sam spremna. Nemam sliku o svojoj formi i formi tima. Ono što je meni bitno, biću spremna i sa dovoljno utakmica pre Evropsko prvenstvo. O tome ne brinem.

TREBA GURATI TALENTE

Da li si gledala sjajne nastupe kragujevačkog Radničkog u kvalifikacijama za LŠ?

– Bila sam ekstremno iznenađena onim što su pružile. Uspela sam da uhvatim poslednjih 10 minuta kada se lomilo protiv Mitjlanda i bila oduševljena. Drskost mladih igračica, pogotovo male Anđele Janušević, pokazala je nešto što smo retko viđali od devojčica u tim godinama. To me jako raduje, pogotovo što je levoruka, a deficit desnih bekova je ogroman u celoj Evropi. To je talenat koji treba brusiti, uz malu Sanju Radosavljević, Dijanu Radojević, treba ih gurati, što se kaže.

srbija-srebro5KORAK PO KORAK, NAPAŠĆEMO POLUFINALE

Svedoci smo neuspeha muške reprezentacije, koja je posle uzleta nakon domaćinstva EURO 2012 u našoj zemlji, godinu za godinom beležila lošije rezultate. Kakve pouke ste izvukle i kako izbeći taj pad i u ženskoj reprezentaciji?

– Ta vrsta pritiska je na nama, ali sam srećna da smo u toj fazi, da osetim taj pritisak u smislu odbrane rezultata. Prihvatila bih i deset puta veći zbog onoga što smo napravili u prethodne dve godine. Znam da javnost priča o tome da smo samo dobri na domaćem terenu, a da je taj utisak pojačan posle neuspeha seniora. Stvarno mi je žao što momci nisu uspeli da naprave više. Pouke uvek možeš da izvučeš. Najbitniji je kontinuitet. Razmišljamo o Olimpijskim Igrama, to je dugoročan cilj. Ako hoćeš u Rio, moraš da igraš, nebitno da li je u zemlji ili inostranstvu. Nadam se da će svest svih nas biti na tom nivou. Ne brinem se, imamo kvalitet. Prošlo je vreme nepobedivih, Norveške i Rusije koje su vladale deset godina. Svako može biti poražen, nema više dominantnih, sa svima možemo da igramo.

Slovačka, Crna Gora i Francuska su rivali u grupi u Osijeku. Koliko možemo u toj konkurenciji?

– Crna Gora i Francuska su rivali protiv kojih ćemo morati da se pokažemo. Posle njih, nadam se da ću dobiti isto pitanje, a da ću odgovoriti osmehom.

Šta je cilj na EURO 2014?

– Znam da se od nas očekuje polufinale i borba za medalje. Ono što je naš primaran cilj jeste da prenesemo minimum dva boda u drugu grupu i napadnemo to polufinale, ali hajde da ne trčimo pred rudu. Nisam neki političar, ali nisam ni svesna našeg trenutnog stanja. Napašćemo polufinale, imamo kvalitet za to, ali nećemo stvarati pritisak. Radićemo u miru, razmišljati korak po korak.

lekicNA F4 NEMA NAJBOLJEG RUKOMETA I NIŠTA NE VAŽI

Na klupskom planu mira nema. U Skoplju svi misle da je vreme za titulu EHF Lige šampiona…

-O, da. Imamo izuzetan igrački kadar, čitava javnost očekuje da osvojimo Ligu šampiona. Pokušavamo da spustimo loptu, jedan Đer je sedam-osam puta bio u polufinalu, pa nije uspeo. Tu nema pravila. Na F4 ništa ne važi. Pogledajte Flensburg u Kelnu. Tu nema pravila. Treba tempirati formu za ta dva dana, treba imati sreće, blizu si titule, a veoma daleko. Na finalnim turnirima favoriti ne postoje. Svi govore da nam je titula nadohvat ruke, a ja znam da nije. Osvajala sam i gubila ključne utakmice…

Kakvo je iskustvo sa prvog F4 u Budimpešti?

– Oduševljena sam. Uvek imam osećaj da ženski rukomet zaostaje za muškim, kao i ženskim sport u Evropi generalno. Nisam neki borac za ženska prava, samo gledam realno. Mnogo je lepo videti sve te ekipe na jednom mestu. Volela bih da traje tri dana, znam da je teško finansijski, ali za sportistu je izuzetno zahtevno da odigra dve tako teške, fizički i psihićki, utakmice u dva dana. Gledaoci ne vide najbolji rukomet, tu nema najboljeg rukometa, jer je pritisak ogroman. Gledaoci ne mogu da uživaju u potpunosti. Drago mi je da smo krenuli putem muškog rukometa.

VARDAR, DJER, LARVIK I BUDUĆNOST

I naredne dve godine, F4 će biti održan u Budimpešti…

– Volela bih da to ne bude samo u Mađarskoj. Žao mi je što Makedonija nema uslove, halu od 10.000 mesta. Đer će, sigurno, imati veoma veliku podršku ako izbori F4. Kvalitetnije smo u odnosu na prošlu sezonu i probaćemo da se popnemo stepenicu više u odnosu na prošlosezonski meč za treće mesto.

Kako ocenjuješ kvalitet najvećih rivala, Đera, Budućnosti…

– Đer ima totalno drugačiji sistem i koncepciju igre. Promenili su dosta igrača, Grubišić je stala na gol umesto Lunde, što traži i promene u odbrani. Larvik će posle dve-tri sezone ponovo napasti sam vrh. Mislim da su spremne za to, sazrele i verujem da će im F4 biti prioritet. Budućnost je dosta pojačan dolaskom Kaće Bulatović, imaće strašan napad, ekstremnu raznovrstnost. Podgoričanke će biti izuzetno jake i veliki kandidati za titulu. Prošle godine je Mitjiland napravio iznenađenje.

VARDAR JE PRIVILEGIJA

Vardar je prethodnog vikenda dobio novu dvoranu „SC Jane Sandanski“.

– Svima pričam o tome. Privilegija je biti u Skoplju. Igraš u gradu i zemlji gde je rukomet nacionalni sport. Hala je impozantna, napravljena za manje od godinu dana. Privilegija je da igramo u takvom klubu. Bilo je skeptika kada je krenuo projekat Vardara, ali to sada postaje veliki evropski brend. Hala će dobiti i velnes centar i veliku teretanu. Biće to pravi dom – zaključila je Andrea Lekić.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *