Reprezentacija Srbije, odradila je prvu fazu završnih priprema za Evropsko prvenstvo, koje počinje četvrtog decembra u četiri srpska grada. Aranđelovac je zamenjen Vrnjačkom Banjom, a da je atmosfera odlična, možemo se uveriti I svakodnevno putem socijalnih mreža, ali I u razgovoru sa reprezentativkama. Najiskusnija, Jelena Erić, shvata da je ovo veliki trenutak za srpski rukomet:
– Znamo zašto smo ovde, tako da ništa nije teško. Upoznale smo se sa programom gospodina Njaradija još u Petrovcu, dobili smo individualne zadatke, koje smo odrađivali u ovih mesec I po dana do početka priprema, neko sa manje, neko sa više uspeha,u zavisnosti od toga, koliko je bilo vremena u klubovima. Kao što rekoh, ništa nije teško, kada znamo šta nas čeka.
Kakva je glava na desetak dana pred prvenstvo?
– Dugo smo zajedno u reprezentaciji. Iako ovo nije neka moja generacija, praktično smo u nepromenjenom sastavu poslednjih 5-6 godina. Nisam bila u reprezentaciji dve, tri godine, ali ostale devojke jesu, dosta su napredovale, igraju Ligu šampiona, najjače evropske lige. Andrea je u Đeru, Sanja u Podravci drugi strelac Lige šampiona, Cvija sada nije tu, ali biće naredne godine. Stvarno smo u jednom dobrom momentu. Ovo prvenstvo nam je uletelo iznenada, ali probaćemo I njega da iskoristimo da ostvarimo što bolji rezultat. Sledeća godina donosi novu šansu.
Prvo takmičenje u OI ciklusu, podrazumeva I da mnoge reprezentacije dođu u podmlađenim sastavima. To je velika šansa za Srbiju, gde su igračice u najboljim godinama…
– To obično bude tako posle Olimpijskih Igara. Devojke su premorene, sećam se da je tako i Danska uradila posle 2004. godine kada je osvojila zlato u Atini. Vidimo da je to slučaj I sa Norvežankama. Levo krilo iz Larvika, rekla je da je premorena, da joj je dosta i da ne može da izdrži takav tempo. Druga golmanka je rekla da je pravi trenutak za pauzu, jer želi da bude spremna za Rio. Pogledajte šta se događa sa Hrvatskom, šteta. Penezić nije imala dana odmora od Londona, gde se I povredila, Tatari se povredila. Nije mogla više, platila je napornu godinu. Sećam se da je 2008. godine I Gro Hamerseng povredila ligamente. Previše je to napora. Nadam se da taj nedolazak mnogih igračica možemo da iskoristimo.
Znači Norveška nije nepobediva na startu?
– Nije. Kada su one dobile prvu utakmicu nekog turnira? Ima puno toga što govori da one nisu bauk. One dižu formu kako turnir ide. Nisu blistale ni u Londonu, jedva su došle do zlata.
Kako su se stvari iskristalisale pod vođstvom selektora Boškovića, bićeš vođa odbrane. Kako ti vidiš svoju ulogu u reprezentaciji?
– Mislim da mogu mnogo da pružim u odbrani, znanjem i iskustvom, ali isto tako I kada treba ohladiti glave u napadu. U tim trenucima mogu da pomognem, kada treba da se stane na loptu. Svesna sam da je moj zadatak odbrana, da probam da dignem devojke, da ih posavetujem. Ako neka pogreši, nema veze, idemo dalje. Moramo tako da razmišljamo.
Kakve su informacije o Čehinjama I Ukrajinkama?
– Sa Astrahanom sam u prošlom kolu Kupa EHF igrala protiv češke ekipe Porube, lidera tamošnjeg prvenstva. Iskreno, nije to neki kvalitet, znam da im desno krilo igra za reprezentaciju. Devojke mi pričaju da Čehinje imaju dobrog levog beka iz francuske lige. Što se tiče Ukrajinki, ima ih dosta u ruskoj ligi. Spore su, ne igraju lepo za oko, drugačiji je to totalno stil rukometa. Ima stvarno dobrih igračica, pogotovo, mladih.
U ovakvoj postavci stvari, ko su favorite za zlato u Beogradu?
– Uvek je bilo Rusija i Norveška. Ruskinje su promenile selektora, dolaze u promenjenom sastavu, nema dosta igračica. One su uvek tu negde, ne verujem da mogu da osvoje zlato,ali su tu negde. Ne znam koliko može Crna Gora. Videćemo da li Kaća (Bulatović) može da bude druga Bojana i postane lider tog tima. Španija je dobila Barbosu, ali ne znam, ne verujem das u sposobne za zlato. Niko nije izraziti favorit. Danska je podmladila reprezentaciju. Njihova tri srednja beka su 165 cm i igraju neverovatno brzo. Od starijih je tu Kamila Larsen, a sve ostalo su mlade devojke. Nema izrazitog favorita. Par reprezentacija može do vrha, ali hajde da vidimo u kojim će sastavima doći.
Znamo da je Arena prazna kada je 5000 ljudi na tribinama, a to je ujedno I rekord ženske reprezentacije iz “Jezera” I “Čaira”. Kojom posetom bi bila zadovoljna?
– Teško pitanje. Kada bi došlo 10.000, a svi da budu u donjem prstenu, a ne razbacani gore, onda bi to bilo u redu. Ma, neka bude i hiljadu naših, kada ljudu budu videli na TV-u, kako se borimo, dolaziće sve više, iz meča u meč. Imamo čime da privučemo publiku. Neće postojati ni jedna izgubljena lopta. Tako razmišljam, verujem da će tako I biti. Iz utakmice u utakmicu, sve punija Arena.