Dve dimenzije – Balkan-Handball.com
Balkan-Handball.com
Home / Analize / Dve dimenzije

Dve dimenzije

PIŠE: SHOUP

Na francuske parkete, stigla sam sa 22 godine u džepu. Naslušala sam se priča – „moras jače, bolje, uvek ispred njih, jer ti si STRANAC“. Nakon samo nekoliko meseci, shvatila sam da su ovde, svi bre stranci! Počevši od crnkinja kojima su se roditelji doselili iz Konga, Senegala ili Alžira, preko Portugalke srećno udate za Francuza do trenera kome je otac Poljak, a majka Venecuelanka…
Trening prvi, drugi, hiljadu petsto prvi… I dalje mi se smeju kao i prvog dana, kada ostanem posle treninga, da se igram sa loptom ili šutnem koju za svoju dušu. Kao da opet imam 16 godina. Sećanja ne blede…jer kada se konačno dobije taj 1h u velikoj hali „Banjice“ (uz obavezno zagrevanje u čuvenom hodniku) onda se ostane i šutira nakon treninga dok nas ne izbace. I sve to posle nedelja treniranja u minijaturnim salama gde se flasterom oblepi šesterac i deveterac po širini kako bismo imali utisak da smo na pravom terenu. Improvizacija. Da ne pominjem beton lige Beograda, Niša, Novog Sada kroz koje smo se svi kalili. Derali kolena i laktove. Jurili za loptama koje odlaze u komšijska dvorišta, vukli ogromne sundjere kojima se upija voda sa terena nakon kiše, da bismo mogli da odigramo utakmicu. Onda večito skupljanje para za pakovanje lepka. I naravno, obavezne diskusije sa roditeljima koje se ponavljaju svake godine – hoću li ići na more ili platiti avgustovske pripreme sa ekipom.

Onda jednog dana budemo „transportovani“ u jednu novu dimenziju. Dimenziju u kojoj su deca odrastala, i odrastaju drugačije od nas. Francuskinje već hukću u 20.28h – kada će kraj treninga? Kupe prnje uz minimalno istezanje i idu kući. Ponekad ih mrzi da trče. I gledaju nas kao neku decu ako ostanemo da odigramo “penale na ispadanje”. Ne veruju kada čuju da postoji zemlja gde mladje kategorije igraju na betonu. Žale se ako je uprava kupila zeleni, a ne beli lepak. Ako za užinu pred utakmicu nema suvih kajsija. Ne razumeju zašto su trčanje ili trening u teretani ujutru, uopšte toliko važni?!

Pričam skoro na skype-u sa drugarom iz moje generacije koji igra u Švajcarskoj. Baš na ovu temu – „Čoveče…kao klinac sam plakao kad se otkaže trening, a ovdašnji jedva čekaju da ga nema. Samo moraš da im ugadjaš. Ali dobro. Bar će naši klinci koji će hteti, imati gde da odu. Kao što smo ti i ja otišli. Uvek će biti mesta za nas.“ Shvatam da su stvari takve kakve su, ne možemo ih menjati. Ali možemo pokušati da ih preokrenemo u svoju korist.

Par minuta više nakon završetka treninga, uvek se isplate… 😉

 

8 Comments

  1. Galski petao

    07/10/2012 at 18:14

    Poštovana, ne slažem se sa Vašim viđenjem situacije i načina rada u Francuskoj. Naime, godinama igram u ovoj zemlji, promenio sam do sada nekoliko klubova i nigde nisam video ovakvo ponašanje francuskih igrača. Doduše, ovo govorim iz perspektive MUŠKOG rukometa. Moje iskustvo je da su francuski igrači pravi profesionalci, znaju šta hoće i ne libe se rada. I moram napomenuti da ni oni svi nisu došli iz baš bajnih uslova, naročito pitajte igrače koji su odrasli po severnim pariskim predgrađima. U svakom slučaju, Vama sve najbolje u karijeri i nadam se vašim daljim tekstovima.

    Odgovori

  2. Shatro

    10/10/2012 at 18:16

    Zaboravila si ono razocharenje tj. utihnulo ushicenje, dok radosno ocekujemo da cemo trening imati na Banjici, a preko telefona chujemo samo najavu: PONESI KESE!! :%

    Odgovori

  3. artist

    23/10/2012 at 17:29

    doslovce, apsolutno, totalno, potpuno…. ima li jos koji pridev da kaze koliko je tacan text iznad. Da ne dodajem jadan intenzitet prvoligaskog francuskog zenskog treninga, knjiske vezbe koje interpretacijom idiota gube svaki smisao, mrznju trenera sto trazis lopte da sutiras posle treninga i njegovo „ne mogu da ti dam“ i najverovatnije ne igranje na sledecoj tekmi, da i to mi se desilo! Kad postanes prvi strelac tima onda menjamo kombinacije i sve koje su se do sada zavrsavale za tebe, od sada ih ne radimo sa izgovorom „ekipe znaju nase sablone“, pa ti kao bek suter nemas nijedan sablon za tebe! Ljubomorni, zavidni, lenji i egoisticni rasisti. Pozdrav svim rukometasima u pecalbi 🙂

    Odgovori

  4. Pingback: Futing, led i izgubljeni kupaći :: Balkan Handball

  5. Shoup

    14/11/2012 at 17:10

    @galski petao:
    Ja sam vise pokusala da karikiram cinjenicu sta je nama u mladjim kategorijama bilo „normalno“ i svakodnevno, a sto se na fr prostorima ne moze ni zamisliti. Nisam se dotakla profesionalnog odnosa, iako se slazem da je to jedna od „vristecih“ tema 🙂

    Odgovori

  6. Shoup

    14/11/2012 at 17:11

    @artist:
    Zao mi je sto si toliko ogorcena!! Menjaj ekipu! Neku koja igra bez sablona za pocetak 🙂

    Odgovori

  7. Pingback: Ko je maznuo šešir? :) :: Balkan Handball

  8. radoznala

    15/02/2013 at 14:19

    dakle, Shoup, za koju ces se dimenziju opredeliti na kraju ?

    Odgovori

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *