Balkanska kolonija u Rihimakiju slavi titulu šampiona Finske. Koksi su savladali u finalnoj seriji plej-ofa Diken sa 3:0, iako su tokom sezone oba puta poraženi od najvećeg rivala.
Đorđe Đekić, Ivan Mošić, Srđan Mijatović, Davor Basarić i Bojan Županjac iz Srbije, kao i hrvatsko krilo Sandro Samardžić, implementirali su veliki doprinos u osvajanje novog domaćeg trofeja. Dvojica prvopomenutih momaka, govorili su za Balkan-Handball.com o ambicioznom klubu iz malog finskog mesta, rukometu i životu rukometaša u ovoj zemlji na severu Evrope.
-Drago mi je da smo u ovim okolnostima uspeli da završimo prvenstvo i da osvojimo titulu, apsolutno zasluženo. Ambicije kluba su da se uvek bude na samom vrhu u Finskoj, ali i da se iz godine u godinu sve više razvija – počinje priču Đorđe Đekić.
Srednji bek koji je rukomet učio u Sinđeliću, pa preko Morave i Spartak Vojputa stigao do Norveške, Izraela a sada Finske, otkirva da ćemo ga sledeće sezone gledati u EHF Ligi Evrope, a verovatno i u SEHA Gazprom ligi.
-Te ambicije su jako ozbiljne, očigledna nam je predsednikova rešenost da Koks postane ozbiljan evropski klub. Želi da napravi instituciju i brend. U planu je da se naredne sezone igra grupna faza Lige Evrope, sada imamo dovoljan koeficijent da se tamo nađemo bez kvalifikacija. Govori se o tome da ćemo igrati i SEHA ligu, koliko sam mogao da čujem, veoma smo blizu dogovora. Plan je da se kroz učešće u takvim takmičenjima pronese ime kluba po Evropi, na osnovu čega bi se eventualno primamili još ozbiljniji igrači da dođu. Time bi se, nesumnjivo, i deca više zainteresovala za rukomet, počeo bi naš sport da se malo više razvija u Finskoj. Ti predsednikovi planovi i jesu preduslov za rukometni napredak u ovoj zemlji.
„ŠVEDSKI SPORT“
-Klub funkcioniše dobro, stabilno, uslovi za život i rad u Finskoj su više nego respektabilni, pogotovu u doba pandemije kada se mnogi muče za osnovnu egzistenciju. Što se tiče kvaliteta, moram priznati da je on mnogo veći nego što sam očekivao pre dolaska. Rukomet je, ipak, sport manjine u Finskoj, i to švedske manjine. Rukomet se ovde i tretira kao švedski sport, čak ga tako i zovu. Šveđani, kojih ovde ima oko 5%, su ga i postavili na noge, sumnjam da bi uopšte i postojao bez njih. Velika većina igrača i sudija dolaze iz tih manjih mesta, u kojim živi nešto više Šveđana. Otprilike 70% finskih rukometaša dolazi odatle, to su uglavnom manji gradovi oko Helsinkija.
-Koks poslednjih godina ulaže puno, verovatno će i drugi klubovi krenuti njihovim stopama. Igrali smo finale protiv ekipe Dikena, koja nas je tokom sezone dobijala. Mlada su i dobra ekipa, veoma nezgodna, i nismo očekivali da ih u finalu dobijemo sa 3:0. Ima još par korektnih ekipa koje čine utakmice zanimljivijim za gledanje. U manjim mestima, tribine su uvek pune, tamo je rukomet baš popularan, ali generalno gledano, na nivou države, to se ne može reći. Finci vole hokej, bejzbol, fudbal i zimske sportove.
DVORŠEK NIJE DOBRO PRIHVAĆEN
Sezonu je na mestu šefa stručnog štaba započeo Boris Dvoršek, ali se nije dugo zadržao…
-Pa ne može se reći da je Dvoršek dobro prihvaćen po dolasku u klub, pogotovu od strane igrača starosedelaca. Nije im „legao“, ne može se reći da su ga bojkotovali, ali nisu baš bili voljni da prihvate njegove ideje i način rada. A ni Jari (predsednik, prim.aut.) nije baš bio oduševljen. Jari je malo „težak“, nakon tih poraza od Dikena, a naročito od Gorenja, koji je došao u najgorem trenutku, kada je na Dvoršeku bio ogroman pritisak, iskoristio je šlagfort da ga smeni. Realno, ne mislim da je bilo naročitog razloga za smenu, i verujem da bi postali prvaci i sa njim na klupi. Trebalo nam je samo malo vremena da se uigramo i ukomponujemo. Ni žreb nas nije poslužio, splet okolnosti je bio nepovoljan, a tu trener ispašta. Ali, moram ponoviti da ga stariji igrači jednostavno nisu lepo prihvatili.
KOLEKTIVNI SPAS OD MONOTONIJE
-Ima nas par balkanaca u klubu, sledeće godine će biti još jedan ili dva, i to je zaista olakšavajuća okolnost. Fino je što možemo međusobno da se družimo i da se pomažemo – ovde je priroda zaista predivna, okruženje je odlično za porodični život, ali ume da bude previše monotono, pošto je jako hladno i snežno. Zato nam je još važnije što nas ima, što smo tu jedni za druge.
-Trebalo nam je malo vremena, ali smo se i na terenu vrlo dobro uigrali, fino to funkcioniše. Videćemo kako će biti naredne sezone, kako ćemo se spremiti, ambicije će biti mnogo ozbiljnije. Spremaćemo se za Ligu Evrope, najavljuju još par pojačanja. I mene jako zanima kako će to izgledati u Evropi, koliko ćemo moći da pružimo. Samo se nadam da će se sve ovo oko pandemije malo stabilizovati, jer je svako putovanje problem. Ovde su PCR testovi preskupi, i svima nam je toga preko glave. Sve će biti lakše kada se ljudi vrate u halu – zaključuje Đekić.
I IVAN MOŠIĆ govori o tome da bi atmosfera, moral, raspoloženje i utisci o boravku u Rihimakiju bili drugačiji da nema „balkanskog klana“.
-Prijatno sam bio iznenađen od samog dolaska u Finsku, mnogo mi je pomoglo što su me ovde dočekali Balkanci, momke koje dobro znam od ranije. To mi je mnogo olakšalo uklapanje, kako na terenu tako i van njega. Rihimaki je baš malo mesto, u kojem nema baš puno stvari za razonodu, pa nam je međusobno druženje važnije nego što bi inače bilo – kaže visoki Kragujevčanin.
Srpski levi bek je u Finsku stigao iz Ademar Leona, i nije se pokajao.
-Što se tiče kluba, sve je na jako zavidnom profesionalnom nivou. Predsednik Jari Vita je napravio fenomenalan rukometni kompleks, jako modernu arenu, jednu od najboljih koju sam video do sada, sa kompletnim propratnim sadržajem. Uslovi za rad su na vrlo visokom nivou.
Nešto skromniji kvalitet lige delimično je nadomešten specifičan sistem takmičenja…
-Pored Koksa, kvalitetom se izdvajaju još Diken i BK 46, sa kojima smo odigrali puno utakmica ove sezone, skoro sve su bile na jednu loptu. Malo lošije smo otvorili, izgubili smo dva puta od Dikena u prvenstvu, potom i u Kupu, ali smo, kada je krenula mini liga, pa plej-of, značajno podigli formu i zaigrali na očekivanom nivou. Ušli smo u seriju pobeda koja je trajala do samog kraja.
-Zanimljiv je sistem takmičenja, jer ovde ima svega šest profesionalnih klubova. Na početku se igra dvokružni sistem, potom plej-of i plej-aut. Potom sve ekipe iz plej-ofa igraju od četvrtfinala. Malo su zakomplikovali, ali je dobro što je tako jer smo imali više utakmica protiv Dikena i BK 46. One su nam naročito značile jer nismo imali dovoljno utakmica u Evropi, planirali smo i očekivali puno, ali smo imali nesreću da prerano naletimo na Gorenje, pa smo ispali već u decembru.
-Finska nije rukometna zemlja, nema tradiciju, nema ni dovoljno igrača u Evropi. Zato je Koks bitan projekat, satkan od ozbiljnih ambicija, ali isključivo zahvaljujući Jariju Viti, imućnom čoveku koji voli rukomet i koji je odlučio da ulaže. On to čini već 15 godina, ali je tek u poslednjih pet „povećao ulog“, a utisak je da ne planira da se na tome zaustavi – zaključuje učesnik Svetskog prvenstva 2019, koji, kao i Đekić, ima ugovor sa Rihimaki Koksom do kraja naredne sezone.