Iz pozicije velikog navijača srpske reprezentacije, bivši selektor, Ljubomir Vranješ, posmatrao je mečeve na Evropskom prvenstvu u Danskoj. „Orlovi“ su, međutim, neprijatno iznenadili svoje navijače, završili kao trinaesta reprezentacija u Evropi i tako devalvirali kapital napravljen u 2012. godini, osvajanjem srebrne medalje na EURO 2012 i plasmanom na Olimpijske Igre u Londonu. Čovek koji je doneo novi optimizam srpskom rukometu sredinom prošle godine, izborivši veliku pobedu u Rusiji i plasman na EURO 2014 iz bezizlazne situacije, govorio je za Balkan-Handball.com o onome što je video u Danskoj:
– Nisam očekivao da će se ovako završiti. Imao sam neku drugu sliku u glavi – odgovara Vranješ na pitanje da li je mogao da očekuje ovakav nastup „orlova“ u Orhusu.
Sve viđeno u Orhusu bi moglo da se podvede pod debakl…
– Ne znam baš da li bi sve ovo nazvao debaklom, ali nije bilo dobro. Imali smo veoma tešku grupu. Ima dosta razloga zbog kojih se desilo to što se desilo. Neke stvari se ne smeju događati, ali ipak su se desile. Neću da idem u detalje. Nije moje da sa strane, kao ekspert, sada nešto pričam. Ima previše eksperata u rukometu. Čitam neke izjave i smejem se.
Kako to da neke bundesligaške zvezde, igrači proverenog kvaliteta, ne liče na sebe u reprezentativnom dresu? Prvi na pameti je Marko Vujin…
– Meni to nije čudno. Bilo kako da se zove igrač, on ima jednu sigurnost u klubu. Svaki dan trenira i igra zajedno sa ekipom. Normalno je da je u klubu lakše igrati. U reprezentaciji je drugačije. Nemaš vremena da se pripremiš 100% kao u klubu. Zato se mora drugačije raditi da biste imali uspeh. Tako će i to profunkcionisati.
Posle svakog rezultata ispod očekivanja javnosti, pojavi se teza u određenim krugovima da o tome ova srpska reprezentacija ne vredi. Da li ova Srbija stvarno poseduje potencijal da se bori za medalje na velikim takmičenjima ili je to zabluda?
– Mislim da ova generacija Srbije ima neverovatan potencijal. Video sam da i mladi srpski igrači imaju veliki potencijal, ali se mora dobro raditi sa njima da bi se napravio uspeh. O medaljama se može sanjati i one su moguće, ali rad je na prvom mestu.
Proveli ste jedan kratak period u srpskom rukometu. Gde ste videli njegove mane i potencijale? Šta to moramo da promenimo u reprezentaciji, pre svega, kako bi krenulo na bolje u budućnosti…
– Vrlo kratak period sam proveo u Srbiji, da bih mogao da da kažem „radite ovako i biće super“. Po meni, neke stvari se obavezno moraju promeniti i to u svim kategorijama. Moje mišjenje je drugačije od nekih drugih, ali verujem u to i znam da funkcioniše.
Koje su prednosti srpskog rukometa u odnosu na druge?
– Igrači su individualno vrlo dobro školovani i danas su ispred mnogih zemalja. Prednost je i velika tradicija. Šveđani su krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih išli da gledaju kako Jugoslavija trenira i uče taktiku. Ove 2014. godine je drugačije. Treba učiti i gledati šta drugi rade. Šta rade Francuzima tako dobro, kako i zašto održavaju visok nivo toliko godina? Nije stvar samo u dobrim igračima. Hrvati imaju sličnu školu kao Srbi, ali imaju velike uspehe godinama. Šta je to drugačije kod njih?
Posle svakog velikog takmičenja se vodi polemika zašto i kako je Srbija odustala od odbrambene formacije 3-2-1, koju je praktično i izmislila u okviru jugoslovenske škole rukometa. Zagovornici te teze govore da reprezentacije sa ovih prostora nikada neće igrati 6-0 kao Skandinavci. Kakav je vaš stav po tom pitanju. Da li se treba držati jedne formacije ili je određivati po igračkom kadru?
– Odbrana zajedno sa golmanom je najvažnija. Potrebno je pažljivo izanalizirati šta je bilo dobro, a šta ne funkcioniše. Jedna ekipa mora da igra više vrsta odbrana ako želi uspeh. 3-2-1 je odlična ako imaš igrače za tako nešto. Ova 6-0 koju ja treniram se menja čitav vreme. Zavisi protiv koga igraš, nekada je 3-2-1, nekada 4-2 na kraju. Šta je danas 6-0? Nije to kao što je nekada bilo. A reći da nikada 6-0 nećemo igrati kao Skandinavci ili Francuzi, pa time sami sebe guramo u ćošak. Možda je to i najveći problem Srbije. Treba otvoriti oči i uzeti ono što je najbolje od Hrvata, Španaca, Šveđana i ostalih, a ostaviti ono što je dobro. To jeste veliki posao, ali ako želite uspeh, morate biti otvoreni za nove ideje.
Dva srpska igrača su kod vas u „školi“. Draško Nenadić i Bogdan Radivojević. Kako ste zadovoljni njihovim razvojem? Prvi se prikazao u dobrom svetlu u Danskoj, dok je „Čupo“ proveo svih 180 minuta na klupi…
– Ne znam šta da vam kažem. Draško i Bogdan igraju na vrlo visokom nivou. Obojica poseduju veliki potencijal. Zadovoljan sam, ali uvek može i bolje.
Na Evropskom prvenstvu gotovo da nije bilo neizvesnosti što se imena polufinalista tiče. Četiri najbolja svetska tima u prethodnih nekoliko godina, boriće se za medalje…
– Istina, sve novine – mediji, svi eksperti su pre polufinala ovako tipovali. Imali su i razlog, jer su ove četiri reprezentacije i najbolje. Njih 90% je tipovalo na Dansku kao pobednika turnira.
Ko je po vama najviše pokazao?
– Austrija je pokazala da može da igra dobar rukomet sa onim što poseduje. Belorusi si takođe prijatno iznenadili, a i Šveđani su dosta dugo dobro igrali. Francuzi su na ovom EP pokazali da opet igraju vrhunski rukomet.
Šta bi bila idealna kombinacija po vašem mišljenju…
– Odbrana Švedske, kontra Danske, a u napadu miks Francuza i Španaca.
Koga vidite sa zlatom oko vrata?
– Dansku.
Nešto klupske pauze iskoristili ste i za pokretanje svoje marke V17 www.vranjes17.com – rukometne lopte sa vašim potpisom…
– Moj sin je hteo da prestane da igra rukomet, jer nije mogao da uhvati loptu kako treba, pa mu više nije bilo zabavno da trenira. Počeo sam da razmišljam na tu temu i video da mnogo dece ima sličan problem. Lopte koje su na tržištu nisu optimalno napravljene za decu. Zato sam posle 18 meseci i osam različitih lopti, konačno uspeo da napravim jednu loptu sa istim kvalitetom za decu, kakav imaju i one lopte sa kojima se igraju finala evropskih kupova za odrasle. Moj sin i danas igra rukomet i može da usavršava tehniku, a da mu lopta ne ispada iz ruku. Grip (hvatanje) je vrhunsko – zaključuje Vranješ za Balkan-Handball.com.
1 komentar
Neću prežaliti što on ne predvodi Srbiju…