Još 18 dana nas deli od odgovora na pitanje, da li će srpska Superliga i u sezonu 2011/2012 ući kao drugo takmičenje po broju klubova u svetu rukometa, odmah iza nemačke Bundeslige? Toliko je ostalo, naime, do početka nove sezone 2010/2011 u "Ligi bez briga", kako je mnogi, u šali, ali sve više zbilji, nazivaju već sezonama unazad, koje nam ne nude ništa novo u pogledu kvaliteta na terenu i oko njega. Kada sezona počne, a prvo kolo je zakazano za 18. septembar, biće kasno da se promeni sistem takmičenja za sezonu koja sledi, a srpska rukometna javnost će biti osuđena da do leta 2012. godine, gleda preglomaznu ligu, par solidnih utakmica uz teške reči nakon njih, prazne dvorane i borbu za opstanak, u kojoj se u poslednjih par nedelja "ide kod zubara", potežu prijateljske veze, vraćaju stari dugovi, proziva Direktor, a sve to uz zaklinjanje u poštenje i čist obraz. Kako taj film gledamo već godinama, mi, koji još uvek nalazimo nešto interesantno u susretima srpskih rukometaša – sve više amatera, zadnji je čas da skrenemo pažnju i pokrenemo javnu reč, hitno.
Direktor Super lige, Vojislav Andrić je pre par meseci pred predstavnicima klubova i medija, dao predlog promene celokupnog sistema takmičenja, koji je podrazumevao skraćenje Super lige na 14, odnosno, 12 klubova. Tadašnje ankete, u kojima su učestvovali predstavnici Superligaša, dale su rezultate po kojima bi smanjivanje lige bilo izvodljivo, a ono što je tada bilo, čini se, još interesantnije, jeste informacija da su Superligaši sami priznali da nisu sposobni da vode takmičenje. U skladu sa tim, pitanje svih pitanja je – Zašto se čeka??
Da li "prirodna selekcija", koja je "nosense" termin za sportsko okruženje, podrazumeva da sačekamo da izdahnu još neki "klubovi mrtvaci", poput Crvenke, Dinama, Naisusa, pa upotpune rukometno groblje, na kome su se već ohladili Železničar, Tarket, Župa, Bor, itd, itd?
Već je dosadno pominjati primere. Bogata Danska, zbog finansijske krize, razmišlja da Ligu od 14 klubova skrati na 12. Rukometaši Bundeslige su napravili svoj sindikat, a jedna od stavki, biće i borba za smanjenje broja utakmica, kako bi posle karijere mogli da žive, a ne postanu dobro plaćeni invalidi. Slovenci već godinama Ligu završavaju sa 11 klubova, jer ovaj dvanaesti, uvek bankrotira. U ASOBAL-u je pola lige od 16 klubova na škrgama, a Španija je deset puta veća zemlja od Srbije.
Nadamo se da se niko ne uljujkuje formiranjem Regionalne lige, u kojoj će mesto naći dva najbolja kluba iz Srbije. To nije razlog da se stvari u našem dvorištu, hitno ne rešavaju. Dva kluba će imati priliku da se izdignu iz nivoa prosečnosti, uz organizacionu ozbiljnost i finansijsku stabilnost, započnu povratak ugleda srpskog klupskog rukometa u međunarodnim okvirima, zainteresuju širu sportsku javnost za naš sport, ali suština problema leži u devet meseci sezonskog života od Subotice do Zubinog Potoka.
Odbrojavanje počinje… 18.
