Balkan-Handball.com

Vuković analizirao razloge neuspeha: Moja greška što sam sa devet novajlija hteo medalju

Reprezentacija Srbije, završila je takmičenje na Svetskom prvenstvu u Španiji sa najtežim porazom u osmini finala od domaćina. Umesto u Barseloni, gde su svi videli „orlove“ u borbi za polufinale, najbolji srpski rukometaši su svoj turnir okončali u Saragosi, tamo gde su ga i počeli. Dvorana „Princ Filip“ neće ostati u dobrom sećanju, zbog tesnih i teških poraza, koji su srpsku reprezentaciju posle godine iz snova – 2012, vratili ponovo u evropski prosek.

– Da se ne lažemo, znali smo u dubini duše da je ovo bila nemoguća misija – počeo je selektor Veselin Vuković komentar meča sa Španijom pred okupljenim novinarima nakon konferencije za medije u Saragosi:

–  Mogli smo da odigramo najbolje u istoriji rukometa i ne bismo pobedili. Smeta mi to što smo im pomogli, da se i ne vidi da te je sudija oštetio za neku loptu. Previše smo naivni. Sve što se desi prvi put, desi se nama. Na tome moramo raditi, ali je teško kada imate mlade igrače bez iskustva na velikim takmičenjima. Teško je očekivati od njih da daju doprinos. Svaki kontakt u odbrani je bio dva minuta, svaki napad presečena lopta. Nadam se da će izvući pouke iz svega ovoga.

Reprezentacija Srbije će u ukupnom plasmanu zauzeti najverovatnije 16. mesto…

– Rekao sam i pre dolaska ovde da bi nam odgovarao stari sistem takmičenja sa grupom glavne faze gde bi imali priliku za popravni. Izabrali smo najteži mogući put. Deveti ili šesnaesti, u principu je sve jedno. Jedino pitanje je da li verujemo jedni drugima ili ne? Nikada nisam prestao da verujem igračima. Nisam siguran koliko oni meni veruju.

Mnogo komentara je izazvala izjava da je u završnici meča sa Slovenijom zadovoljavana sujeta igrača…

– Vrlo teško prihvatamo sportsku kritiku. Tako sam vaspitan da saslušam šta mi se kaže i da kažem šta mislim, a mislim dobro ekipi. Možda smo svi zajedno razmaženi, pa nećemo da prihvatimo kritiku, ali imaćemo večeras sastanak, da vidimo ima li problema. Smatram da nema, ali hoću da se uverim u to.

ilic_stanic_himnaNEUSPEH

Niko nije očekivao da će Srbija stati u osmini finala…            

– Ovo jeste neuspeh, zato što smo mislili da možemo u četvrtfinale. Moja je greška i najveći problem to što smo na početku olimpijskog ciklusa sa devet novih igrača hteli medalju. Previše optimistično. Dosta smo dobrih minuta imali, na čemu možemo graditi optimizam, međutim, sa ovoliko neiskustva izvesniji su porazi sa golom razlike.

Da li je neko od igrača razočarao od starijih igrača…

– Ne svi, ne ni jedan, jer svako može da ima loš dan i da je došao van forme.  Bilo je i onih koji su izgoreli u želji da iznesu ekipu na leđima. To nije ispalo kako treba. Hoću da čujem i njih. Niko nije iznad reprezentacije i niko nije želeo da napravi nešto loše. Izgoreli su u želji i da se nađu mladima. Stariji su izuzetno prihvatili mlade i drago mi je zbog toga.

SVI SMO MOGLI BOLJE

Marko Vujin i Žarko Šešum nisu odigrali nivou potrebnom za reprezentaciju…

– Mogli su bolje, kao i svi, kao i ja uostalom. Imao sam dosta grešaka, ali upravo iz situacija gde smo mnogo lutali, tražili postavu. To je problem treće vrste, kako da napravimo od najboljeg napada neki balans sa odbranom, da ne igramo sa tri, četiri izmene, jer je nemoguće. Sportski je da neko ne odigra najbolje što može. Kvalitet igre nema razloga da ocenjujemo, ali su sa zalaganjem neki mogli više. Bilo je igrača od kojih se više očekivalo, ali ne ja, već oni sami i reprezentacija.

Mladi igrači su zadovoljili…

– Žao mi je klinaca što su se povredili. Eto, šta je iskustvo. To je neka životna čvrstina, koju morate da imate pored iskustva. Sve ih moram pohvaliti. Onaj ko ima 300 nastupa, morao je nekada da ima i prvi. Opravdali su moje poverenje.

SVI SU POTREBNI REPREZENTACIJI

Neki stariji igrači su najavili oproštaj od reprezentacije…

– Neki su najavljivali, mada mi je novost da čujem za Vučka. Pričaću sa svima, sabraćemo utiske, svi će moći da analiziraju na svoj način. Bilo bi pošteno da pomognu u kvalifikacijama za EURO 2014. Život ide dalje. Svi su potrebni reprezentaciji, ali naravno da ne možemo ići protiv njihove želje.

I Srbija je potvrdila rukometni zakon po kome reprezentacija posle uspeha na domaćem terenu doživljava rezultatski pad…

– Postali smo dosta nerealni kada je naš kvalitet u pitanju. Nemamo toliki fond vrhunskih igrača da razmišljamo stalno o vrhunskom rezultatu. Imali smo veliki rezultat u Beogradu. Smatram da smo najmanje od svih domaćih selekcija, imali podršku sudija. U tom finalu sa Danskom nismo dobili ni jednu loptu, kao domaćini. Porasli su nam apetiti, kvalifikovali smo se u London, sreću smo tražili. Nadam se da ćemo otići i u Dansku. Ne smemo biti nerealni u zahtevima. Sami sebi tovarimo velike ciljeve. Moramo da budemo u skladu sa mogućnostima. Moramo i biti svesni da nemamo jak klub – bazu kao ostale susedne reprezentacije. Sada smo tek počeli iz našeg šampiona da koristimo igrače, ali to nije taj internacionalni nivo. Ti igrači imaju budućnost, nadam se i u reprezentaciji.

Poslednje pitanje novinara, odnosilo se na poziciju srednjeg beka…

– Marko Krsmančić može da bude budućnost na toj poziciji. Uroš Mitrović je imao dobrih minuta protiv Slovenije , a i danas je ubrzao igru – zaključio je Vuković priču.

5 Comments

  1. stole

    22/01/2013 at 07:16

    Gledao sam sve utakmice i pokusavam da odgovorim na pitanje; Sta su igraci naucili ovde?
    Da li su se mladi navikli na „nasu“igru? Nisu, jer „nasa“ igra ne postoji.
    Bekovi su nemastoviti, sem Nenadica (drago mi je da je dobio sansu). On jedini ima neku ideju u napadu, ali nazalost cim napravi jednu gresku Vuk ga sjedne na klupu.
    Desni bekovi, totalna propast, go pa go, nikakva igra. Porkaj njih onom jadnom desnom krilu ni ime neznamo.
    Volio bi da kazem da ce biti bolje, mozda sa novim selektorom.
    I nebi bilo lose da taj selektor zeli da nesto nauci a ne da zivi u vremenu iz 80tih, davno je to bilo

    • marko

      22/01/2013 at 16:51

      ne fali samo nama trener za neki visok nivo igre,ovo je realnost,a to sto imamo izvikane igrace koji samo zahvaljujuci faktoru srece igraju u nekom dobrom klubu ne znaci da imamo najbolje na svetu!
      nenadic jeste decko mastovit ali toliko solira,da reprezentacija kad je on na terenu stalno igra sa oscilacijama jer on gusi igru i zbog brojnih individualnih pokusaja da nesto uradi nas napad postaje pasivan zbog cega dolazimo u situaciju da sutiramo iz nepovoljne situacije,a to dobre repke sebi ne smeju da dozvole!lopta je zlato i napad se gradi timski,zato je petar klubski igrac ne za repku!dace nekad mnogo ali uzece jos vise,oscilacije su kod njega ogromne,a to ne sme da ima kvalitetan igrac!
      mnogo momci imaju da popricaju i da isteraju neke misli iz glava na videlo i da se oslobode toga!
      vidljivo je veliko nezadovoljstvo kod mnogih,nemamo taj karakter velikih ekipa koje i kad gube znaju da ce pobediti,a mi i kad vodimo znamo da cemo izgubiti!sve obrnuto,nazalost!
      pognute glave da igras,odmahujes rukama kad te ne ide,trazis krivce u drugima,osudjujes poteze saigraca,sve su to odlike prosecnih reprezentacija koje ne mogu da racunaju na sam vrh!
      sve ove utakmice su samo dokaz da je EURO2012 bio samo slucajnost,nazalost!
      a da ima nade za bolje sutra stoji,zato glave gore i napred!

  2. MILAN

    23/01/2013 at 02:10

    Koja dvolicnost?Sad je kasno prihvatati licne greske a celo vreme su ti igraci bili krivi.Ako je to „fora“da bi ostao u fotelji onda si izabrao lose vreme za to.
    Svestan sam da je najlakse kritikovati ali ti nemas pojma bez obzira sto si nekada bio dobar igrac.
    Nije svakome dato da bude trener.Danas se prakticno na prste moze izbrojati broj dobrih trenera bivsih igraca.
    Ukoliko te ove „strucnjaci“ zadrze kao selektora pazi sta radis.
    Ipak u tom slucaju ti zelim uspeh

  3. Stole

    23/01/2013 at 19:40

    Za Vukovica znam samo kao dobrog pivota, kao trenera nisam cuo za njega nikada iako dosta pratim rukomet. Koga je on trenirao i sa kakvim uspehom i na koju mucku je dosao za trenera? Predlozen za kandidata od srane kosovskog saveza. Dali ti uopste stvarno postoje ili je to samo na papiru? Za 6000 Eura koliko Vukovic zaradjuje moglibi da imamo extra trenera. Putuj igumane i ne misli na manastir, a drusvo neka ti pravi Velja Marjanovic.

  4. Jagodinac

    26/01/2013 at 20:58

    U Srbiji je rukometni sport pao na najnizhe grane od kada se na ovim podruchjima trchi za rukometnom loptom. Nemamo trenere i u skladu sa time nemamo igrache. Dodushe ima par pojedinaca koji igraju u poznatim klubovima van Srbije ali to nije dovoljno da se napravi iole bolji tim koji bi mozhda mogao da dobije Poljake ili Slovence. Situacija ce biti sve gora dok ne shvatimo njazad da smo trecha evropska liga u sportu koji nam je donosio nekada velike radosti. Zbogom Rukometu.

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *