Table of Contents
Slavi se 11. uzastopna titula u Novom Sadu. Dominacija kakva nije viđena u srpskom rukometu, a retko gde i u Evropi, nastavljena je na Slanoj bari, gde je Boris Rojević šesti put učestvovao u osvajanju pehara namenjenog najboljem klubu u zemlji. Arhitekta uspeha i podizanja novosadskog rukometnog kluba na nivo evropske prepoznatljivosti, direktor Darko Jevtić, govorio je za Balkan-Handball.com o završenoj sezoni, ali I planovima za narednu. Na stolu su bile I teme vezane za domaću ligu, reprezentaciju…
Iz godine u godinu vidimo isti “ćiribu, ćiriba” scenario kada je u pitanju završetak sezone. Da li je i osećaj uvek isti?
– Svi misle da je Vojvodini prilično lako da osvaja iz godine u godinu. Tu postoji niz zamki I nije baš tako. Jako teška sezona je iza nas. Puno povreda ključnih igrača od kojih smo zavisili uz zahtevnu evropsku sezonu u kojoj smo pružili više od maksimuma na nekim utakmicama. Sastav se trošio fizički, ali još više emotivno. Nama u takvoj situaciji plej-of i finale Kupa dolaze u teškom momentu. Poraz od Partizana u finalu Kupa bio je težak udarac spram ambicija i kvaliteta ekipe. Prvi i osnovni ciljevi su dva domaća trofeja. Ta utakmica će ostati u pamćenju dosta dugo, a taj eho je trajao i u polufinalu protiv Dinama. Imali smo prilično veliku sreću što se desila pauza između polufinala i finala zbog baraža sa Španijom što smo iskoristili da ekipu podignemo psihološki I vratimo samopouzdanje. Ušli smo oporavljeni u finale, pokazali kvalitet i to se na kraju videlo.
Kakva je generalna ocena sezone u Super ligi?
– Posle dešavanja sa ARKUS prošle godine, prilično sam zadovoljan razvojem situacije. Kako je funkcionisalo, termini su poštovani, suđenje je bilo dosta korektno. Neki parovi koji nisu bili u prvoj kategoriji, dobili su ulogu i iskoristili je. Dosta je urađeno kada je u pitanju gledanost. Imali smo uživo dobre ambijente kada je SRL u pitanju. Vojvodina je imala šta da vidi, ali i pruži. Svaki klub ima neku svoju priču. Drago mi je da vidim kada jedan Obilić koji je praktično amaterski klub drži neki stabilnost I status u ligi. Kada je u pitanju vodeća četvorka, očekivao sam ovaj nivo Metaloplastike. Ozbiljnost stručnog štaba, ekipa je na okupu tri godine I očekivao se pik ove sezone. Partizan je promenom uprave dobio novu dimenziju uz Đorđa Ćirkovića koji je preozbiljan trener za naše uslove. Iskoristili su tu dozu neopterećenosti I osvojili vredan trofej za njih. Taj trofej sigurno ima specifičnu težinu. Upoređujem ga sa našim osvajanjem Kupa 2011. godine, što je bio zamajac I za nas, I za sponzore, I za grad Novi Sad. Taj Kup je bio začeće jedne velike Vojvodine, a verujem da će pomoći I Partizanu. Jak Partizan nam je svima potreban.
Partizan pojačava sastav za narednu sezonu. Da li može da vas ugrozi u šampionskim ambicijama?
– Biće bolji sa igračima koji su došli, povećava se roster I budžet. Mučili su se prvi deo sezone, Šotić je igrao srednjeg beka, takvi problemi im se više neće dešavati. Mi smo, s druge strane, oformili sastav koji je istorijski najkvalitetniji kada je Vojvodina u pitanju. Prilagodili smo sastav uslovima igre koji vladaju na evropskom nivou. Osvojili smo EHF Kup, došli nadomak TOP 12 EHF Lige Evrope, videli kako stvari funkcionišu, igra, taktika, zahtevi, I u prethodnih par meseci radili na formiranju tima koji će biti najbliži tom modelu. Vojvodina će imati jako gledljiv sastav naredne sezone I izbeći neke zamke u koje je upadala ove.
Mogu li ambicije biti više? Još uvek se ne zna da li ćete igrati direktno u grupnoj fazi EHF Lige Evrope ili morate u kvalifikacije.
– Nemamo zagarantovano Ligu Evrope, imamo pozivnicu za EHF Kup. Ambijentom, rezultatima, gledanošću, dobili smo grupnu fazu Lige Evrope prošle sezone. Mi smo to opravdali, iz ne tako lake grupe kako neki ljudi hoće da prikažu. Naprotiv, veoma dobre grupe. Pružili smo dobre partije, imali dva egal poluvremena sa osvajačem, timom kakav je Flensburg. Očekujemo odluku EHF koji format ćemo zavredeti. Mi smo spremni za kvalifikacije ili grupnu fazu, a o dometima je teško pričati dok ne vidimo žreb. Ove sezone je Vardar završio u kvalifikacijama gde je izgubio od Rajn Nekar Levena. To može I nama da se desi, da dobijemo bundesligaša od 10 miliona budžeta I uđemo u ozbiljan problem. Ide se od utakmice do utakmice, ta subota od 18 časova na Slanoj bari, protiv koga god I u kom takmičenju, da se iskoristi sat I po na najbolji mogući način.
IDEMO U SPENS
Ostaje pitanje, s obzirom na ono što smo videli u prethodne dve sezone na punoj Slanoj bari, kada će Vojvodina početi najveće utakmice da igra na SPENS-u?
– Tebi lično u društvu gradonačelnika Novog Sada sam obećao pre utakmice sa Kadetenom, da ako prođemo, igraćemo protiv Berlina u velikoj sali SPENS-a. To mi je najveća žal iz ove sezone, veća nego poraz u Kupu na domaćem terenu. To bi bila jedna od najvećih sportskih utakmica u Novom Sadu u protekloj deceniji sa siguran sam više od 5.000 ljudi. Jasno je svima da Vojvodina ima svoju agendu da u sezoni 2025/2026 igra grupnu fazu Lige šampiona. Da li kroz plasman, wild-card ili koeficient, to želimo. Ligu šampiona sigurno nećemo moći da igramo u Slanoj bari koja je trenažna dvorana za taj nivo. Prosto moramo da budemo okrenuti ka SPENS-u, a naše želje I razgovori idu u tom pravcu da Novi Sad dobije adekvatnu dvoranu od 4-4.500 mesta gde bi mogli da igramo I Ligu šampiona. Znamo da je prioritet prvo izgradnja atletske dvorane u gradu, a onda I temeljno sređivanje stadiona Karađorđe, tako da je očekivati to da se desi u naredne dve godine, neozbiljno. Sličnu situaciju ima I Zagreb koji je u “Kutiji šibica”, a mečeve igra u Areni Zagreb. Moraćemo polako da se privikavamo na tu situaciju. Kroz narednu sezonu moraćemo stručni štab I igrače da privikavamo psihološki da veći prostor ne bude problem. Naša odluka o neigranju nekih mečeva Lige Evrope, za koje je vladalo veliko interesovanje, na SPENS-u, rukovođena je osećanjima stručnog štaba I igrača. Da toga nije bilo, odavno bismo probali, ali želeli smo da ispoštujemo njihovu želju da igraju u prostoru I ambijentu koji poznaju na dnevnom nivou. Vojvodina ne beži od SPENS-a, a već u narednoj sezoni u skladu sa okolnostima moraćemo da se istestiramo I u toj velikoj dvorani. Vreme je da se navikavamo.
Formirali ste kvalitetan sastav. Možda I najinteresantnije pojačanje se vraća kući. U pitanju je Milan Jovanović koji stiže iz Metaloplastike. “Vunderkind iz Kruščića” je dete Vojvodine, dobio je status seniorskog reprezentativca tokom igranja u Slanoj bari. Usledila je povreda u poslednjem mesecu igranja u klubu, pa sve komplikacije I četiri godine pauze. Vratio se u Šapcu, da li ostaje možda žal što nije dobio šansu da se vrati rukometu u klubu u kome je ostvario afirmaciju?
-Ne mogu da kažem da mi je žao, jer format Vojvodine, uz dužno poštovanje, nije isti kao Metaloplastike. Da bi bila na ovom nivou, Vojvodina mora da se hrani trofejima. Reći ću da je to godzila kojoj je to hrana neophodna da bi preživela. Moramo da budemo osvajači pehara I budemo uspešni u Evropi. To naše sponzore I sam Grad interesuje. Nije bilo realno da smo u tom trenutku mogli da ga dovedemo, zaštitimo I čekamo. Moja velika želja je bila da se Milan vrati u Vojvodinu I to sam pre 3-4 meseca rekao Borisu Rojeviću I Marku Vujinu. Vrlo brzo smo se dogovorili. Milan je bio za povratak. Imali smo jednu tešku situaciju kada je odlazio, bio sam protiv toga smatrajući da treba da ostane još godinu dana. On je želeo u inostranstvo odmah, tu su se stvorili otežani odnosi. Sada je to relaksirano, presrećni smo što je ponovo u klubu. Verujem da će se tek naredne sezone vratiti na pravi nivo koji on može da pruži. Da je imao više sreće, Milan bi danas sigurno bio u TOP ligi u TOP klubu.
Hoće li se Jovica Nikolić vratiti na nivo pre odlaska u Nemačku?
– Sigurno da može. Drugo poluvreme u Pančevu i prva utakmica finala plej-ofa pokazali su da Jovica ima snage da bude stari. Mora da trenira jako i bude strpljiv. Imao je dugu pauzu, dobro se oporavio, zdrav je, prav je. Jedva čeka da počne pripreme 25. jula I uz povratnika iz povrede Milića imaćemo dobru priču na poziciji desnog beka. Napadaćemo raznovrsno. Što se tiče Golubovića, on ima neke ponude iz Austrije I Mađarske. Obavićemo razgovor, trebalo bi da ode tamo gde će imati adekvatnu minutažu.
Opet se upuštate u formiranje “multi-kulti” svlačionice, stiže egipatsko levo krilo, brazilski srednji bek…
– Iskreno, nemamo neko iskustvo. Imali smo Tunišane, Idrisa golmana, Aziza, pivotmena, nije bilo kako treba. Egipćanin nam je zapao za oko pre dve godine na turniru u Doboju gde je igrao sa Al Ahlijem. Igra na poziciji pet, vanredan kvalitet, najbolje levo krilo prvenstva Afrike. Mem je imao veliki problem da mu parira. Nesvakidašnje, jako pojačanje za nas. Moram da naglasim, dolazi za tri puta manji novac nego što ima trenutno u Kairu. Želi da se nametne na evropskom tržištu, želi promociju I Vojvodina bi trebalo da mu bude prava pozornica u tom smislu. Treba ceniti tu ogromnu želju da se nametne po cenu tri puta manjeg ugovora. Što se Brazilca tiče, Pedro je igrač sa velikim iskustvom, bezbroj dobrih klubova, trenera, igra I levog I srednjeg, izuzetne sposobnosti. Doneće nam novi kvalitet.
DODIĆ MORA BITI ZDRAV 25. JULA
Na toj poziciji je već Puhovski, Branko Tomić. Hoće li I gde biti mesta za Stefana Dodića? Kakva je situacija sa njim I povredom?
– Stefan do 25. jula kada počinju pripreme mora biti zdrav. Kao klub smo učinili sve da se oseća prijatno, zaštićeno, njemu je isplaćen kompletan ugovor. Nije odigrao ni jednu zvaničnu utakmicu. U 20 dana zimskih priprema kada je bio aktivan videli smo da je to najveći talenat u istoriji RK Vojvodina. Moramo da budemo izuzetno pažljivi I da pomognemo da se vrati na pravi put I bude zdrav. Od oporavka tog deteta umnogome zavisi I budućnost srpskog rukometa u narednih deset godina. Ne preterujem kada to kažem. Imamo potvrdu od doktora da on 25. jula ne bi trebalo da ima ni jedan zdravstveni problem. Ako u tome uspemo očekujemo ga u pravom smislu te reči. Ako bude zdrav, onda će sva ostala rešenja biti u drugom planu, a on pravi nosilac igre Vojvodine.
Golmanski tandem ostaje Trnavac – Lučin….
-Lučin je sjajan momak, persona, nudi mu se novi ugovor. Neviđen su tandem, takva kolegijalnost, kultura odnosa. Nekada odbrane 20, nekada 7, ali nadam se da će oni biti tandem I u naredne dve sezone. Obožavamo ih.
Šta je Vojvodina dobila, šta izgubila sa ovim “know-how” momentom, dualnom funkcijom Rojevića I Vujina u reprezentaciji?
– Vojvodina je to podnela kao svojevrsnu žrtvu I obavezu koju ima prema državi. Prema državi koja je stvorila ambijent da ozbiljne privatne kompanije pomognu da klub bude na nivou na kome jeste. Ptreuzeli su reprezentaciju u izuzetno teškom trenutku, posle debakla na EHF EURO 2024 i odradili četiri vrhunske utakmice. Tri pobede, utakmica u Španiji koja je bila bolja nego u Novom Sadu, samo smo boljeg golmana imali u SPENS-u. Ostaje velika žal za utakmicom u Novom Sadu, nudili su se Španci, ali možda je mnogo da se to čudo desilo u 20 dana koliko su bili sa ekipom. Viđene su nove tendencije, novi odnos prema dresu. Pokazalo se ono što sam govorio da ne može strani trener ili neko ko ne govori naš jezik da prenese tu emociju koja je potrebna. Moramo da se setimo I da veliki broj igrača nije mogao da igra. Kada se kompletiramo biće još bolje. To što nas nema na jednom takmičenju nije tragedija. Ništa nismo imali od prethodnih kada smo ispadali u grupi što su pratile svađe I čaršijske priče. Možda je vreme za mir I tišinu, da se gradi nešto na miru, pa da očekujemo da eksplodira.
Da se vratimo na domaće prilike. Šta treba uraditi da Super liga bude još kvalitetnija I privlačnija ljudima? Promena sistema takmičenja, smanjivanje broja klubova, uvođenje plej-ina?
– Krivo mi je da u domaćem prvenstvu imamo tako veliku razliku u kvalitetu. Neke utakmice između Partizana, Metaloplastike, Vojvodine, Dinama, budu stvarno odlične, zahtevne, pune ritma, što je sasvim drugačije kada igrate sa ekipama sa dna. Mučimo se I mi I oni. Sada se stvorila ozbiljna podela između šest-sedam ekipa I ostatka lige. To stvara ozbiljne probleme kada je hvatanje ritma u pitanju. Nama su potrebne svake subote jake utakmice pune tempa kako bismo mogli da pratimo evropsku priču. Potrebni su nam derbi mečevi. To je ono za čim vapim kao rukometni radnik, ali I mi kao klub. Srbija je pružila ruku rukometu, to je evidentno. Posle debakla je podržana reprezentacija, pun SPENS protiv Španaca, ogromna TV gledanost prve utakmice. Pogledajte baraže za popunu Super A lige, svuda su bile pune hale. Srbija voli rukomet kao sport, iako je on u teškom problemu. Mala injekcija slabijim klubovima dala bi novu krv. Bez prevelike analize, na prvu loptu, mislim da bi moguće rešenje bilo osam timova u četvorokružnom formatu. To bi donelo 28 ozbiljnih utakmica, po četiri sa svakim, četiri derbija Zvezda-Partizan. U takvoj postavci, možda ne bi trebalo igrati ni plej-of? Nažalost, za tako nešto mora da se čeka godinu dana, mi nemamo odbor za hitna pitanja kao FSS. Rukomet je spreman za to. S druge strane, takva odluka ne bi pomogla preostalim klubovima da budu bolji I jači. Oduzeti nekom Vranju da ugosti Vojvodinu ili Partizan, ima I za I protiv, ne koristi ni igranje protiv mnogo jačih rivala. Format od osam ekipa bio bi najprimereniji trenutku I razvoju vodećih ekipa u državi.
NEKO SE IGRAO SA KUP FORMATOM I NIJE USPEO
Srbija je jedina ozbiljna rukometna država na svetu koja je ukinula Final4 Kupa. Da li je u pitanju avangarda, mnogo smo pametniji od drugih ili samo nedostatak organizacijskih sposobnosti u RSS?
– Pokušavam da dve godine saznam ko je bio toliko vispren kada je organizacija završnice Kupa u pitanju? Imali smo Final4 format, pa je neko probao sa dve utakmice finala, sada sa jednom gde je domaćin žreban. Moje mišljenje I stav RK Vojvodina je da je potreban Final4 na neutralnom terenu, koji će u pravom smislu te reči biti svetkovina rukometnog sporta u Srbiji. Za vreme F4 bi trebalo organizovati seminare trenera, sudija, delegata I kontrolora, napraviti okupljanje mlađih kategorija, uraditi sve da se na jednom mestu okupi cela rukometna Srbija. Ima još nekih mesta koje nemaju problem sa ljubavi prema rukometu u Srbiji. Final4 je potreban srpskom rukometu da se okupimo, družimo ta dva dana. Ovo je bilo veličanstveno finale sa Partizanom, trajalo je tri sata. Prošle sezone smo igrali sa Dinamo na kraju sezone, potpuno izmoreni. Neko je probao da se igra sa formatom I očigledno mu nije uspelo – jasan je Darko Jevtić na kraju intervjua za Balkan-Handball.com.
