U klupskom rukometu u poslednje dve godine se vode "Ratovi Zvezda", a komandanti brodova su Alfred Gislason i Talant Dušebajev. Prvi komandant baltičkih vanzemaljaca, Islanđanin (50), koji je sa Magdeburgom već osvajao Ligu šampiona 2002. godine, Kup EHF, Bundesligu (2001.) i Superkup trofeje EHF-a 2001&02, te sa Gumersbahom igrao zapaženu ulogu u Ligi šampiona, stigao je prošlog leta u Kil, sa kojim je u prvoj sezoni suvereno osvojio "duplu krunu", dok mu je ona najveća, evropska izmakla u poslednjih 20 minuta velikog finala sa Siudad Realom. Ako uz to dodamo priznanje za najboljeg trenera u Nemačkoj 2001 i 2009. godine, titulu sportiste godine na Islandu (1989.), dve igračke titule sa Tusem Esenom (1986&1987.) troje dece i zanimanje istoričara, onda vam je jasno o kakvoj se ljudskoj dimenziji radi. Alfred Gislason ekskluzivno za Balkan-Handball.com sa klupe skopske dvorane "Boris Trajkovski"…
Da li nekada, kada imate slabije protivnike, tipa Vardara, sa druge strane terena, da li imate problem motivacije kod svojih igrača ili se to podrazumeva pod dresom koji nose?
– Ne, nikad nisam imao takvih problema. Ipak, poslednje dve utakmice sa Barselonom i Flensburgom sam odigrao gotovo sa jednom postavom, sa minimalnim izmenama, tako da ću protiv Vardara morati da dam šansu ostalim igračima i nadam se da će oni dobro odigrati i zadržati visok nivo igara. To je jedini način da se i ostali igrači uklope u tim, veoma važni, kao što je recimo Narcis, koji je pauzirao zbog povrede. Nadam se da će se što pre uklopiti u tim.
Znamo da su svake godine ambicije Kila iste – osvojiti sve. Da li za to imate bolji tim od prošlogodišnjeg? Otišli su Karabatić, Lovgren, Kavtičnik, a stigli Ilić, Narcis, Šprenger, Gentzel, itd.
– To je teško reći. Nadam se da imamo tim, barem isto onoliko dobar, kao prošle godine. Bolji smo u tom smislu da imamo više jačih i viših igrača,da možemo lakše da kompenzujemo povrede. Na primer, sada imamo pet odličnih desnorukih igrača, odličnih. Imamo dobru situaciju i na drugoj strani, tako da se nadam da ćemo biti stabilniji tokom sezone.
HSV Hamburg definitivno ima jači tim od prošlogodišnjeg. Šta mislite o njihovoj hrabroj ambiciji da konačno sruše Kil i osvoje titulu?
– Oni uvek stavljaju pritisak na nas. Nikada kao ove godine, nisu imali bolje razloge za to. Imaju prednost to što su zadržali ceo tim, kome su dodali dva ekstremno dobra igrača (Vori i Duvnjak). Nemaju situaciju kao mi, gde moramo da gradimo novi sastav sa pet, šest novih igrača. Imaju fantastičan tim i to je jako vidiljivo. Svake godine mi osećamo pritisak od ostalih ekipa, ali i oni su pod pritiskom. Ako ne budu šampioni ove godine, kada smo mi izvršili dosta promena u klubu, kada će, jer ćemo mi tokom ove sezone, a pogotovo sledeće, biti sve bolji i bolji. Imaju veliku šansu i u toj borbi, nikome neće biti lako.
Imamo Flensburg, drugog komšiju Kila, koji ima kompleks od Vas. Verovatno želite da tako nešto ima i HSV…
– Da, da (smeh). U stvari, HSV je imao do sada kompleks, ali sada su promenili tim, a novi igrači to ne priznaju. Biće interesantno. Sve je to pozitivno, jer jača konkurencija nas može učiniti samo snažnijim.
Verovatno većina rukometnih navijača širom Evrope priželjkuje novo finale Lige šampiona između Siudada Reala i Kila, i konačno posle dva poraza, pobedu Vaše ekipe. "Final Four" je pravo mesto za to?
– Naravno, to mi želimo i to je najveći cilj za sve nas u klubu. Međutim, ako vidite spisak timova koji konkurišu za plasman u završnicu u Kelnu, vi ćete videti najmanje četiri fantastična tima, koja neće biti tamo. Biće prvo, veliki uspeh plasirati se u završnicu, pa tek tamo razmišljati o osveti Siudad Realu. Videćemo, ima još vremena…
Šta ste rekli Omejeru, kada je izabran za najboljeg igrača sveta?
– Poslao sam mu SMS sa čestitkom. Izuzetno sam bio srećan zbog njega, jer je to zaslužio odbranama prošle sezone i mnogo sezona ranije. On je fantastičan rukometaš i odličan čovek.
Da li mislite da neko od vaših igrača iz Kila može sledeće godine da nasledi Omejera na svetskom tronu?
– Da, naravno (smeh). Nekoliko igrača ima potencijal da dobije to priznanje. Nažalost, uvek i takmičenja sa reprezentacijom određuju taj izbor, tako da igrači koji ne naprave rezultat sa svojom selekcijom, automatski imaju manje šanse. Imao sam Olafura Stefansona, koji nikada nije bio izabran, jer nikada sa Islandom nije stizao do samih završnica velikih takmičenja, a kakvu je klupsku karijeru imao? Isto je sa Momirom Ilićem i Filipom Jihom. Oni su takođe izuzetni igrači, a tek kada njihove reprezentacije počnu da osvajaju medalje, oni će imati velike šanse za takvu titulu jednog dana.
Pomenuli ste Momira. Biće interesantno čuti iz ugla trenera, kako je pronašao sebe u THW Kielu?
– Mi smo zajedno radili u Gumersbahu, tako da sam tačno znao, ko nam dolazi u klub. On nije samo fantastičan igrač, već i karakter. Bilo je veoma lako uklopiti ga. Posle dve, tri nedelje, izgledalo je kao da je sa nama deset godina. Vidite i sada na treningu, on je totalno integrisan u ekipu, a i njegove igre govore, kao da je godinama tu.
Bili ste selektor Islanda, zaključno sa Evropskim prvenstvom u Norveškoj 2008. godine, nakon čega je usledila srebrna medalja na Olimpijskim Igrama, ali i eliminacija u kvalifikacijama za SP u Hrvatskoj. Nova generacija Islanda je velika nepoznanica, a budući da je vaš nacionalni tim na EP u Austriji u grupi sa Danskom, Srbijom i Austrijom, biće zanimljivo čuti mišljenje o njemu?
– Teško je reći. Uvek smo pravili iznenađenja, kada niko u nas nije verovao. Dosta se sastav promenio. Stefanson verovatno neće više igrati i još nekoliko starijih igrača, ali imamo dosta kvalitetnih mladih igrača. Ono što je suština, Islanđani rukomet prihvataju kao timski sport, bore se zajedno i uvek mogu da naprave dobar rezultat. Mislim da će Island odigrati dobar turnir, ali ništa više od toga, na primer, ulaska u polufinale.
Island je uvek pravio probleme, nekada Jugoslaviji, danas Srbiji…
– To je stvar mentaliteta. Ako se složi ekipa i ako se bore kako znaju, svima prave probleme, pa i jačima. Dugo čekam Srbiju da konačno zaigra u pravom svetlu. Ako pogledate srpske igrače, koliko ih ima po celoj Evropi i kako igraju, a neki i ne igraju za reprezentaciju, onda ste u nedoumici. Dosta puta sam pričao sa Momirom o tome, jer ne razumem zašto nema rezultata. Normalno bi bilo da sa ovakvim kvalitetom igrača, Srbija igra polufinala i finala na svakom takmičenju! Ako Srbija napravi ono što Island uvek čini mnogo jakim, kada i nema dobre igrače, da se igrači drže zajedno, žive zajedno, sve rade zajedno, da svi žele da igraju za reprezentaciju i da uvek tim stave ispred sebe kao pojedinca, onda će biti uvek na postolju. Izbor Hasanefendića je veoma dobar za srpsku reprezentaciju. To mogu reći i za prethodnika, Cvetkovića, koji je dosta uradio za selekciju. Sead je veoma dobar trener i ako uspe da reši ove nedostatke, Srbija može pobediti bilo koga…
ŽIKA BOGDANOVIĆ
