Završnica svakog velikog takmičenja obiluje velikim brojem bivših i sadašnjih globalnih rukometnih zvezda u PRESS centru, a jedan od njih, bio je i najbolji igrač planete za 2010. godinu u izboru IHF-a, Filip Jiha. Momak, koji je prošle sezone sa Kilom osvojio titulu šampiona Nemačke i spektakularni "F4" turnir Lige šampiona, a sa reprezentacijom Češke, osmo mesto, posle koga je zaslužio MVP titulu EURO 2010, bio je raspoložen za razgovor za Balkan-Handball.com.
Filipe, kako si preživeo objavljivanje odluke o najboljem igraču planete za 2010. godinu?
– Osećaj je lep. Za mene, to nije važna stvar u mojoj karijeri. Dobio sam nagradu, lepo je, ali već na sledećoj utakmici moram da igram najbolje. Bez obzira, da li sam najbolji ili ne, uvek moram da igram najbolje što mogu. Uvek ću pokušavati da izvučem najviše iz mog tela i glave. Videćemo, koliko još mogu da napredujem kao igrač u budućnosti. Rukomet me čini srećnim i veoma sam zadovoljan kada sam na terenu. Nadam se da će to tako ostati još dugo vremena. Igrati dobro i igrati za tim. Kada tako ne bude, reći ću, dosta Filipe. Doći će i taj dan, ali do tada, želim da osvojim još mnogo titula…
Sve si osvojio sa Kilom, ali ti ne ide baš najbolje sa reprezentacijom Češke. Samo jedno osmo mesto na EURO 2010, posle dosta godina reprezentativne karijere…
– Imali smo odlično Evropsko prvenstvo. Možda nemamo vrhunske igrače, ali su momci jako dobri ljudi i imamo lepu atmosferu u reprezentaciji. Srećan sam da sam deo češkog nacionalnog tima. Želimo da napravimo bolje rezultate, kao onaj u Austriji. Posle tog osmog mesta, ljudi u Češkoj su počeli da se interesuju za rukomet. Porasla je gledanost i to je bila prava promocija za rukomet u mojoj zemlji. I ova titula za najboljeg igrača sveta je, takođe, velika promocija rukometa u Češkoj. Nadam se da će deca sada više igrati rukomet. Voleo bih da mogu da pomognem, da što više klinaca uvučemo u rukomet.
Gledali smo duele u Plzenu i Nišu prošle godine u baražu za SP 2011 između Češke i Srbije. Tako je bilo i za SP 2009, pa SP 2007. Gotovo je sigurno da ćemo se ponovo sastati i pred Španiju 2013?
– Nadam se da nećemo (smeh). Gubimo stalno od vas…
Polusezona u Kilu nije baš najbolje prošla. Imali ste problema sa povredama, a HSV je napravio solidnu prednost, tako da odbrana šampionske titule, sada ne zavisi samo od vas…
– Titula nije izgubljena. Loše smo igrali u decembru. Imali smo stvarno puno povreda. To je rukomet. Ipak, mislim da imamo velike šanse još uvek. Borićemo se do kraja. Ne smemo više dozvoliti sebi ni jedan kiks. Ako izgubimo, to je sport. Poslednjih šest godina osvajamo titule, a u poslednjih pet, igrali smo završnice Lige šampiona. Uradićemo, onoliko, koliko možemo u ovom trenutku. Naravno da bismo voleli sve da osvojimo ponovo, ali svaka naredna sezona je najteža…
Imaš 28 godina. Kako vidiš svoju budućnost? Ostaješ u Kilu ili te interesuje neki novi izazov…
– Veoma sam srećan u Kilu. Tu sam četvrtu sezonu. Moja porodica je srećna i to je veoma bitno za mene. Ne samo da dobro igram, već da se sve poklopi. Tamo smo, kao kod kuće. Kada su mi žena i dete srećni, onda mogu da se posvetim rukometu i obavezama u klubu. Oni su srećni, a ugovor mi traje do 2014. godine. Iz ove perspektive, voleo bih da ostanem i duže…
Kako se osećaš kao globalna rukometna zvezda iz zemlje u kojoj rukomet nije popularan? Da li je bilo situacija da se vratiš kući na odmor, a neki penzioner te pita „Gde si ti Filipe, kako idu studije u inostranstvu?“
– Nisam imao tako nešto, ali jeste čudno (smeh). U Pragu sam bio niko, do skoro. Poslednjih nekoliko godina, dosta novina i televizija, zainteresovani su za mene. Ljudi me sada znaju. To je lepo. Ipak, to traje samo nekoliko meseci i opet rukometa nema. Uživam. Kao što sam i rekao, učiniću sve svojim primerom da privolim neke klince da počnu da igraju rukomet…
ŽIKA BOGDANOVIĆ
