Hrvatski reprezentativac i član HSV-a, MVP SP 2009, Igor Vori, nije blistao u mečevima na „Kupu Nacija“, završenom u Srbiji u nedelju. Dugo odsustvovanje dobroćudnog rukometnog džina, odrazilo se i na njegovu formu. Ipak, on rezultate reprezentacije Hrvatske i poslednje mesto u konkurenciji Srbije, Češke i Mađarske, nije video kao ozbiljan problem…
– Sakupili smo se, kako smo se sakupili. Najbitnije je da smo bili zajedno, da smo trenirali i pokušali da nešto napravimo u samo par dana. Nismo mogli ni pošteno igrati, jer smo svi bili umorni. Ne smeju da nam se ponavljaju greške, koje smo imali i u Švedskoj.
Pobeda nad Mađarima je spasila Hrvatsku da „ne veže“ tri poraza, po prvi put od 2002. godine, pre uzleta zlatne generacije i Portugalije…
– Par vezanih poraza utiče na svakog. Bitno je da se ne naruši atmosfera, kako to ide kod nas na Balkanu. Nakon jednog poraza sve treba pljunuti, ubiti, ne znam ni ja šta. To je ono što sam naučio vani, da mi bude krivo, ali glava gore, treba se što bolje spremiti za sutra i to je to. Trebamo neke sitnice da popravimo i biće bolji utisak. Ovaj turnir nam je priprema za ono što sledi u januaru. Važno je bilo isprobati sve što može da nam koristi u januaru na EP
U Vršcu vas tada čekaju Island, Norveška i Slovenija?
– Daleko je pričati o tome. Ima puno utakmica da igramo do tada i ko zna u kojim ćemo sastavima doći. Zdravlje će diktirati puno toga. Slovenci su nezgodni, Island i sami znate kakvut tradiciju ima, a Norveška će, kako čujem, sa podmlađenim sastavom doći. Nadam se da ćemo zaboraviti Švedsku i dokazati da to nije bila Hrvatska koju poznajemo. Nismo zaboravili da igramo rukomet…
Kakve su šanse Srbije, kao domaćina?
– Uvek su u krugu favorita. Imaju vrhunske igrače, nosioce u velikim klubovima. Problem je da se 10 igrača sklopi u tim. To je uvek bio problem ljudi koji ih vode. Opet, imaju odličnu ekipu i igraju pred svojim navijačima…
Da li očekuješ podršku hrvatskih navijača na EURO 2012?
– Očekujem navijače, ali s obzirom da se igra u Vršcu, to nije blizu, ima dosta da se vozi, ne znam kakvu. Imamo verne navijače, koji nas prate. Ako igramo dobro, biće i njih…
Olimpijske Igre u Londonu bi bile praktično kruna tvoje karijere?
– Misliš da se moramo oprostiti? Sigurno da vidim London kao krunu karijere. To bi nam bile treće OI igre. Od Portugala, od naše generacije nas nema puno. Ostalo nas je tri, četiri. Voleo bih i da su ostali momci tu, da možemo to zajedno da prođemo. Pre neki dan sam gledao neku reportažu o Londonu, o apartmanima u Olimpijskom selu i rekao sebi – „Sve ću dati samo da dođem tamo“, ali ne kao turista. Želim da se popnem na tron u Srbiji, kao i na OI. To žele svi sportisti. San svakog sportiste je da dođe na OI, još ako može da osvoji medalju, to je vrhunac karijere – kaže Vori i dodaje:
– Čitao sam intervju sa Šumaherom, koji je osvojio sve u svetu Formule 1. Čovek, legenda, kaže, sve je to lepo, ali bih voleo videti Olimpijske Igre. Kada to kaže jedan takav sportista, onda…
Šta je to sa HSV-om? Nije vam prijala promena trenera, ne igrate dobro, Kil je već na četiri boda ispred vas, gazi sve pred sobom…
– Jeste, nažalost, potrefilo se puno toga. Nizbrdo je krenulo sve, promena trenera, nova filozofija, igrači su bili i po osam godina sa Švalbom, mi, koji smo došli kasnije, privikli se, bilo je fenomenalno. Došao je novi trener, sa njim i promena načina igre, pa nam se povredi pet igrača. Došlo je do toga da moramo kupovati igrače, ostali smo bez levaka. Prvo kolo ideš u Berlin, drugo kolo RNL, izgubiš. Čitavo vreme se borimo, tek je sada krenulo. Kil nam je pobegao četiri boda. Nadali smo se da će kiksati od RNL-a i Berlina, nisu, ali Liga je duga, ima puno da se igra…
Razgovarali smo posle F4 turnira u Kelnu, gde ste olako ispali u polufinalu. Tada si rekao da proslava titule na Majorci, gde vas je gazda poveo posle osvajanja Bundeslige, a 10 dana pre F4 tunira Lige šampiona, nije uticala na vašu formu u Kelnu. Da li si promenio mišljenje par meseci kasnije?
– Da li sam promenio mišljenje (smeh)?. Pa, jesam. Uticalo je. Ne možda, već sigurno. Pet dana smo bili na odmoru. Nama je primarni cilj bio Bundesliga, gde smo imali godinu dana takvog pritiska, ne od strane kluba, već javnosti, navijača, da moramo to da uzmemo. Prve godine smo sami sebe pobedili, prosuli dobijeno. Žrtvovali smo i Kup, što nam nije bio imperativ. Sve je bilo u redu da se izgubi, ali ne Bundesliga, sutra dolazi Balingen, pa neko drugi i tako do kraja. Takav pritisak nas je na kraju ispraznio. Kada smo osvojili titulu, ostali smo na nuli. I kad smo izgubili u Kelnu, niko nam nije skidao glavu. Klub je odlućio šta je prioritet i to je to. Bilo kako bilo, sutra je osvanuo novi dan. Ove sezone opet imamo šansu da dođemo do F4., a tamo sve zavisi o jednom danu. Videli ste Barsu, Šara (Danijel Šarić) je imao u dva dana 50 odbrana. Ko ti može garantovati da li će da ti krene ili ne…
ŽIKA BOGDANOVIĆ
