INTERVJU NEDELJE, Kiril Lazarov: Želim u Rio i još dva pehara Lige šampiona! - Balkan-Handball.com
Naslovna Intervju nedelje INTERVJU NEDELJE, Kiril Lazarov: Želim u Rio i još dva pehara Lige šampiona!

INTERVJU NEDELJE, Kiril Lazarov: Želim u Rio i još dva pehara Lige šampiona!

zika.bogdanovic
0 komentar

Ikona makedonskog rukometa, najbolji desni bek planete u 2014. godini, osvajač EHF Lige šampiona sa Barselonom, Kiril Lazarov, bio je sagovornik Balkan-Handball.com u Dohi za vreme IHF Super Globa, koji se za Katalonce završio pre vremena, u polufinalu porazom of Fukse Berlina. Raspoložen za priču na sve rukometne teme, levoruki as svetskog formata govorio je o onome što je bilo, planovima sa Barsom, reprezentacijom, prisećao se početaka, ali i davao savete koje treba upijati od majstora naše igre…

– I drugi ljudi treniraju, svi imaju svoje snove, a jedan od najvećih je da se dobije Barselona. Neću reći da smo nezasluženo izgubili, ali smo zaslužili i da dobijemo, jer smo 55 minuta imali utakmicu u svojim rukama. Jako mi je bilo žao odmah posle utakmice, ne volim da gubim, ali posle prospavane noći kažeš “život ide dalje”. Novi izazovi su ispred nas. Jesmo Barselona, ali ne mora se uvek pobeđivati. Izgubili smo od jakog protivnika, koji ima dobru selekciju. Malo smo poleteli, iako to ne želi niko da prizna. Već smo pravili taktiku, šta i kako za Vesprem. To nije dobro. Nismo potcenili Nemce, ali verovali smo da smo predobri da bismo izgubili. Mislili smo na finale, kao ustalom i Mađari, koji su se namučili već protiv Brazilaca na startu – komentariše Kire preranu eliminaciju i oproštaj od trofeja koji je osvajao tri godine zaredom, prvo sa Atletiko Madridom, a onda i Barselonom (dva).

– Možda je i bolje da se malo spustimo. Nismo svesni kakvu smo sezonu imali. Ne samo što smo pobeđivali, već smo pobeđivali sa stilom, počev od Super Globa, preko ASOBAL-a, do F4 Lige šampiona. Stvarno smo bili dominantni. To uđe u čoveka, pomisli da je nepobediv, uđe u podsvest. Mi smo Barsa, međutim, bolje je aterirati na vreme, nego da se dogodi kada se najmanje nadaš. Dobro je, ide nova sezona, krećemo iz početka…

Da li je Barsa slabija nego prošle godine? Bez Karabatića, a sa Jihom, Kopljarom i Špržakom… 

– To će vreme pokazati. Imamo jako dobru ekipu i velike ambicije. Svesni smo da će ova sezona u Ligi šampiona biti još jača i zahtevnija. Probaćemo da odbranimo titulu, uz veliki respekt prema svima, jer ima 10 ekipa koje u ovom trenutku zaslužuju da budu prvaci Evrope. Imamo dobru ekipu, tri nova igrača sa iskustvom. Dobili smo dosta na visini, ako se napravi kohezija i ako brzo uđu u naš sistem, možemo da se borimo za velike stvari.

PORED KARABATIĆA SVI SU KVALITETNIJI

Ostali ste bez najboljeg na svetu, Nikole Karabatića? Verujem da se slažemo u ovom pogledu…

– Nikola je Nikola. Tu nema šta da se doda. Osim što je najbolji, fascinira me zbog toga što je vaspitan, obrazovan, uvek je sa saigračima bio korektan. Uvek je bio motivisan, ne samo na utakmicama EHF Lige šampiona. Uvek je gladan pobeda i dokazivanja. Kada imaš takvog igrača, onda je i trening kvalitetniji, a i ti si kao individualac kvalitetniji, jer se nadmećeš sa najboljim. Izgubili smo puno, dobili smo isto tako sa nekim drugim momcima. Barselona uvek pretenduje na visoke rezultate.

DUGO SAM SANJAO PEHAR LIGE ŠAMPIONA

Prošla sezona je bila zlatna, osvojili ste sedam trofeja, sve što se moglo, zaključno sa F4 u Kelnu…

– Puno truda sam uložio, dugo sam je čekao, svake godine je sanjao. Razočaravao sam se, igrao dva finala sa Siudadom i Atletikom, pa polufinale sa Barsom protiv Flensburga, još dva tri sa Vespremom. Došlo je i prošlo, nisam stigao ni da se naradujem, a evo, već je nova sezona. Gladan sam i željan novog trofeja. To pokazuje da se nisam zasitio, kako ljudi pričaju kada dostignu nešto veliko. Naprotiv, uvek se moraš boriti dalje. I posle karijere ću postaviti neke visoke ambicije koje ću želeti da ispunim. Tako gledam na život, pa iako znam da nije lako, visoki ciljevi te drže u životu, od tebe prave bolje čoveka, i poslovno, i familijarno. Nisam tip koji je bilo šta lagano dobio, pa to ne očekujem ni u budućnosti.

Sada više nema pritiska, moranja, da se dođe do pehara EHF Lige šampiona…

– Lakše mi je trenirati i igrati. Ranije sam trenirao maksimalno u oktobru, a mislio na kraj maja. Kada će doći više te dve utakmice? Sada nisam opterećen, idem utakmicu po utakmicu. Čekamo prvo kolo. Mirniji sam, pao mi je veliki teret u karijeri.

karabatic_lazarovU ŠPANIJI SHVATIO ONU „SVE ZNAŠ, A NIŠTA NE ZNAŠ“

Spomenuo si Nikolu i njegove kvalitete. Šta si još naučio od igrača i trenera tokom karijere. Čime su te motivisali, kako su te učinili boljim?

– Teško pitanje. Ima nešto do čega dolazim kada analiziram svoj put, a pri tom ne želim nikoga da uvredim. Jako kasno sam počeo da treniram profesionalno, u jednom drugom značenju te reči. Mislim, trenirali smo mi u Vespremu, to je bio TOP tim, ali su neki klubovi bili na višem nivou, imali su neke kondicione trenere, neke sitnice za brzinu i druge stvari, koje ja kroz jedan duži period nisam imao. Tu sam dosta propustio tokom karijere. Mogao sam biti i bolji da sam bio u drugom okruženju. Da se ne lažemo, Vesprem je bio pravi klub, ali propustio sam 6-7 godina, a da nisam trenirao na pravi način. Odrađivao sam profesionalno sve, maksimalno, 100%, međutim, nije poenta trenirati 24 sata na dan. Ti možeš sve uraditi u 45 minuta, a da oni budu efektivniji nego ta 24 sata što si potrošio. Na takav efikasniji način sam počeo da treniram kasnije, ali sam neke taktičke i fizičke finese definitivno propustio.

Neke stvari su došle na svoje u Španiji…

– Kada sam se vratio u Zagreb po drugi put, mislio sam da znam sve o rukometu. Znaš kako, svako ima svoj ponos, ego, kao čovek i sportista. Misliš da znaš sve o rukometu, da si među najboljima, a onda promeniš sredinu i odjednom vidiš da sve znaš, ali ne znaš ništa. Onda kreneš neku novu priču. Puno sam naučio od Talanta, i Raula, koji je bio pomoćnik. To je trajalo tri godine, a onda sam došao kod Paskija. To je trener koji se ne ceni dovoljno…

PASKVAL JE POTCENJEN

To je pričao i Danijel Šarić u intervjuu za BH pre par meseci…

– To je istina. Njega ne cene, koliko je u stvari dobar trener. To je njemu velika prednost. I meni paše kada me potcenjuju. Kažu Kire nema veze u odbrani. Ok, napadni me, pa ćeš videti koliko sam slab. Odigraću jednu odbranu, ne mogu da igram 60 minuta, ali prođi me ako možeš. Tako je i sa Paskijem. Tako smo se postavljali i kada smo bili u Siudadu, a igrali protiv Barse. Mislili smo da imamo Talanta, Talant je ekstra, alI i ovaj je isto tako. Puno toga sam naučio…

U SVETU IMA 6-7 VELIKIH TRENERA, PA ONDA PRAZNO…

Imao si sreću da radiš sa velikim trenerima…

– U svetu rukometu imaš 6-7 vrhunskih trenera, a onda prazno, prazno, pa dobri treneri. Neću ih nabrajati, ali to je tako. Ako imaš sreću da padneš kod njih, onda si na velikom dobitku. Pogledaj Mošu Ilića. Moša je bio Moša i u Kilu, ali od kada je došao u Vesprem, on se preporodio. Nanovo se rodio. Zašto? Zbog sistema, trenera, Ćeme Rodrigeza, koji ga dobro uvede u igru. Dok god Ćema bude bio pored njega, Moša će biti najbolji. Neko ti servira na tacni kafu, a ti uzmeš i popiješ. Da me ne shvatiš pogrešno. Pričam za Mošu, jer sam igrao sa istim tim Ćemom.

I on je, po malo, u senci…

– Ćema ima više slobode u Vespremu sa Ortegom. Talant je voleo da daje naređenja, dok u Mađarskoj ima više slobode. Ne smeš svima dati slobodu, moraš proceniti igrača. Neko to zloupotrebi. Jednom daš, ostalima ne. Daš je Teodosiću, a ne možeš i Raduljici, ili ne znam kome.

Pratiš srpske košarkaše na EUROBASKETU…

– Strašni su, napraviće nešto 100%.

GUŽVA ME MALTRETIRAO, ALI SAM MU VEČNO ZAHVALAN

Karijeru si praktično počeo u Pelisteru kod jednog velikog znalca – Nikole Gužve Jevremovića. I to te spaja sa Mošom Ilićem, koji je praktično eksplodirao u Fidelinci i otišao u inostranstvo nakon rada sa njim…

– Pokojni Gužva mi je bio trener godinu i po dana. Mogu ti reći da sam ga mrzeo sigurno prvih 14,15 meseci. Trenirao sam od devet do 12, pa nazad u hotel na tuširanje, onda na autobus u školu, pa posle nazad na trening od 6 do 8. Svaki dan, baš svaki dan. Bukvalno me maltretirao, ali se na kraju isplatilo. Kada god mogu, spomenem ga. On te je namerno maltretirao, da probije limit i uspevao je. Imao sam sreću da radim sa njim kada sam imao 16 godina, To je najveći problem danas, jer igrači u tim godinama preskoče rad zbog nedostatka trenera. To je velika šteta. Malo ko radi sa tim generacijama. To je bila moja sreća. Pravi čovek u pravo vreme. Kao talentovani levoruki igrač igrao sam krilo u Velesu, a čim sam stigao u Pelister odmah me je prebacio na beka. Čak mi je dao mesto ispred Novokmeta, koji je bio ozbiljan igrač u to vreme. Dao mi je šansu, bilo je i maltretiranja, i vređanja. Bio sam malo i puniji, gojazan, govorio mi je “sagni se po loptu kravo jedna”. (smeh).  Ti imaš 16 godina, svi tvoji drugovi su vani, počinju izlasci u disko, popije se, a ti ne smeš ništa! Živeo sam u hotelu. U 11 sam bio već u krevetu, jer me je čekao trening ujutru. Ušao sam u sistem jako brzo. Imao sam sreću da imam njega za prvog učitelja.

lazarov_pericTRAŽIMO VRHUNSKE IGRAČE ZA MK BUDUĆNOST

Započeo si projekat u kome učiš druge. Prvi kamp Kiril Lazarov održan je prošlog leta u Ohridu…

– Za prvu godinu – bilo je odlično. Puno sam energije potrošio. Imao sam puno saradnika, jer kada nešto krenem da radim, hoću da bude kako treba. Bio sam jako umoran posle Kelna, kvalifikacija, ali smo na kraju uspeli u svemu. Imali smo 150 dece, dobru organizaciju, zadovoljne roditelje. Svi smo otišli zadovoljni. Napravili smo dobru stvar. Bio sam jako opterećen da se nešto ne desi, da bude sve u redu. Bilo je i više od očekivanog za prvu godinu.

Još jedan projekat je započeo. Tražite idealnih sedam igrača za budućnost, koje će tvoj tim i ti podržati materijalno i tokom stasavanja u igrače…

– U saradnji sa osiguranjem EUROINS smo napravili projekat. Imamo masovnost sada, ali nemamo kvalitet. Probaćemo da tih sedam momaka koje izaberemo, podržimo, da dobiju stipendiju, da ih usmerimo u svakom smislu. Možemo im puno pomoći. Cilj je ulaganje u mlađe kategorije, da trasiramo njihov put da postanu makedonski reprezentativci, da imaju bitne uloge, ne samo sportske, već i karakterne, da budu vrhunski u svakom smislu.

STRANAC U TIMU MORA DA BUDE NAJBOLJI

Rukometna euforija u Makedoniji, čini se, po malo preti da pređe u drugu krajnost, pa tako imamo veliki broj stranaca po klubovima. Eto, i Ohrid je doživeo da ima stranog rukometaša – i to Francuza. Pojavila se i inicijativa RFM da se poveća cena licenciranja stranaca, a kao verovatno blaga opomena da bi fokus trebao biti na domaćem kadru, radu sa mlađim kategorijama u klubovima…

– Glavni problem u svetu rukometa su mlađe selekcije – kadeti i juniori. Ako jednog dana budem radio posao vezan za to, insistiraću da, ako imaš, karikiram, Obrvana u seniorskoj reprezentaciji, on mora biti, u najmanju ruku, koordinator mlađih selekcija. On postavlja svoje trenere, koji su kadri da naprave nešto. U najmanju ruku, ti treneri moraju biti istog kvaliteta kao što je selektor. Ako imaš Obrvana u seniorima, Dušebajev mora raditi u juniorima. To mora da bude pravilo. Mi smo plaćali prave trenere u seniorskom timu, imali i dva Makedonca Temelkovskog i Šundovskog koji su napravili uspehe sa državnim timom. ali ako se odlučimo već da platimo nekoga dobro, onda on mora da preuzme vođenje po ovom modelu. Kao što je Rivera uradio u Kataru. Platiš čoveka, ali spavaš mirno jer on odgovara svojim znanjem i autoritetom. To je najveći problem, a od njega polazi sve drugo. Koliko stranaca, ovoliko ili onoliko? Neko će se svakako naljutiti šta god da kažem. Strance prihvatam. Prihvatam, ali da budu ekstra kvaliteta. Ako dovedem stranca, izuzimajući Vardar, koji je projekat za sam vrh evropskog rukometa, on mora biti najbolji u tom timu. Ja sam stranac čitavu karijeru, znam šta me čeka gde god da igram. Ne drže me što sam lep i imam plave oči. Jasno mi je šta moram da radim. Ako sam danas bio najbolji i zabio 10 golova, to moram da ponovim i sutra. To ne znači da ću uspeti, ali to mi je misija u klubu. Znam šta se očekuje od mene – kaže Lazarov i dodaje:

– Kod nas dolaze stranci čisto radi reda, da bi došli. To ni jedan klub ne sme da dozvoli, ni u Makedoniji, ni Srbiji, nigde. Ako dovedem stranca u Prilep, Bitolu, Strumicu, taj će biti najplaćeniji, ali mora biti i najbolji. Mora biti primer za domaće igrače, igrom i ponašanjem, od njega mladi moraju da nauče. To je jedina korist, a ne neko nema gde, pa dođe da igra. Koliko god da je jeftin, bolje ti je u tom smislu domaći, mladi igrač. A da li osam stranaca, pet ili tri, to nema rezona komentarisati.

Vardar je priča za sebe…

– Ne možeš osporiti Samsonenka, koji je uložio toliko u rukomet, dvorane, hotele, ima 600 dece koja igraju rukomet, da mu ti sada zavrneš, da li da dovede sedam ili osam stranaca. U Makedoniji imaš strance poput Šterbika i sličnih, koji su pravi idoli. Naravno, oni to moraju dokazati i van terena. Jednostavno, od svih tih imena u Skoplju, i Makedonija mora imati koristi…

Qatar 2015 M54 MKD vs AUTMUKAETOV JE PREDSEDNIK KOGA BI SVAKO POŽELEO

Kao vođa reprezentacije Makedonije, najbolje znaš koliko pritiska nosi igranje za državni tim. To je jenjava godinama…

– Imamo odlične uslove. Mnogi bi poželeli da imaju predsednika kakav je Živko Mukaetov. To je tako, to nije prazna priča. Imamo sve, hrana, smeštaj, oprema, idemo i čarterom, stručni štab dobije šta poželi, ja kao kapiten kada zatražim nešto. Imali smo i dva vrhunska kluba u Makedoniji, dva vrhunska trenera Raula i Červara, svi igrači su pod njima napredovali u svakom smislu. To smo iskoristili, ali i nismo. Imali smo Pribaka i Vugrineca, nismo ih iskoristili.

NEĆU U ČARTER SA SRBIMA

Teška grupa vas čeka u Poljskoj. Francuzi i Poljaci su veliki favoriti u grupi sa Srbijom i Makedonijom, ai verujemo da nisi pristalica teze da Srbi i Makedonci treba da se smeste u jedan čarter i dođu da odigraju samo međusobni duel 19. januara za to treće mesto koje znači opstanak na turniru…

– Kako pričaju svi, maltene da ne treba ni da igramo. Da dođemo zajedno, Makedonci i Srbi, da podelimo troškove, ko pobedi ostaje, ko gubi ide kući. U sportu su uvek moguća iznenađenja. Nerealno jeste, ali zašto da ne? Ako su naši košarkaši mogli da pobede Litvaniju u Litvaniji, zašto mi ne bismo probali da dobijemo neku od ove dve selekcije? A taj devetnaesti će doći pa će doći…

Srbija je ostala bez Moše Ilića koji je rešio da se oprosti…

– Moša je lider Srbije. Još je bolji nego što je bio. Preporodio se u Vespremu. To je veliki peh. Želi da ostavi mlađima, a ima kome. Imate veliki broj igrača, vidim ovde i Nenadića iz Berlina, da ih ne nabrajam sve.

PATRIOTIZAM VEOMA VAŽAN ZA REPREZENTACIJU

Nije u planovima selektora Perića…

– Šteta, u svakom slučaju, imate igrače u velikim klubovima. Imate kvalitet iz drugog plana koji mi nemamo. Nije isto staviti Đorđića, i karikiram, Talevskog. Za reprezentaciji se, međutim, igra srcem. Patriotizam igra veliku stvar. Francuzi pokazuju to, iako su pored toga dobro premirani. Ne znam da li je to od patriotizma ili ove druge stvari (smeh). Hrvati su primer patriotske atmosfere u timu i oko njega. I mi patriotizmom kompenziramo kvalitet. Dugo smo zajedno, imamo naboj, pa tako kompenziramo neke kvalitativne stvari i dolazimo na nivo da igramo sa velikima na nivou.

Kako ta atmosfera u timu izgleda za vreme velikih takmičenja. Je l’ pršti sve u reprezentaciji?

– Prvo i osnovno, mi smo svi drugovi, mnogo dugo se znamo, po 15 godina, družimo se i familijarno. Za vreme takmičenja ima problema. Kao i u klubovima. Ko uspe da ih sakrije, svaka čast, ali to nije dobro. Probleme nam prave ljudi koji su stvoreni za tako nešto. Ako me neko nazove i kaže mi nešto, ja saslušam, ali sam dovoljno iskusan da znam da li treba da odreagujem, da li je nešto tako ili ne. Kod nekih igrača, koji su labilniji, ti sa strane poremete ih brzo. U tom naboju, pod pritiskom, čtiava zemlja te gleda, socijalne mreže su pune komentara, stvori se neka negativna energija koja ne sme da postoji. Tu se vidi koja je reprezentacija spremna za najveća dela. To se događa nama, to se događa vama, uglavnom Balkancima. To se Francuzima neće desiti. Nema tih bočnih vetrova toliko. Svima je interes da se osvoji zlatna medalja, da se popije posle toga i proslavi. To je tipično za naše prostore. To je naš najveći problem. Nije lako biti selektor jedne Makedonije, Srbije, Hrvatske. Pored taktike i spremanja ekipe, moraš se baviti i glupim stvarima. Neko ti razbija ekipu na razne načine. To smo se navikli. Imam beneficirani staž što se toga tiče (smeh). Opet, ma koliko to sve znao, opet sam kapiten, primam sve to, pogađa me, ne možeš baš sve da prećutiš, osećaš nezadovoljstvo oko tebe, osećaš kako se menja atmosfera….

TRAŽIM POZITIVNE LJUDE OKO SEBE

Koliko mediji utiču na atmosferu u reprezentaciji?

– Ima uticaja, lagao bih da kažem da ga nema. Pokušavam da se isključim, iako volim da pročitam, da znam šta se misli, ali se ne opterećujem. Gledam da se fokusiram, da odem na kafu sa nekim ko nije negativac, ko neće otvoriti temu o tome šta piše ovde ili onde. Popijemo piće i pričamo pozitivno. Vrlo je bitno družiti se sa pozitivcima. Treba izbegavati negativne ljude, koji žive od toga. Oni žele da sakriju svoje nedostatke, u tom moru plivaju, a to može da zarazi sve, trojicu-četvoricu, pa onda sve. Prvo labilnije, a onda ode cela ekipa, cela reprezentacija.

ACE, ŽUTI I OSTALI BIĆE BOLJI U INOSTRANSTVU

Posle raspada Metalurga igrači su se rasuli po Evropi, kud koji. Da li to može biti i pozitivno ili je nužno negativno po nacionalni tim?

– Žao mi je što se to desilo Metalurgu. Nismo iskoristili Lina Červara koji je imao na okupu celu reprezentaciju i ekipa mu je bila spremna u svakom pogledu. S druge strane, kada se to već desilo, što se tiče igrača poput Jonovskog, Mirkulovskog, Georgievskog, Ojlevskog, Mitrevskog, koji su otišli preko, oni će biti bolji. Svaka promena je dobra, pogotovo kada odeš u inostranstvo. Onda dobiješ dodatnu motivaciju da preživiš, da se dokažeš i sebi i drugima. Njih ćemo dobiti u plusu. Sa druge strane, problem je sa Naumčetom, koji je još uvek bez kluba. Dugo se muči sa tim klubovima, Katar je jako neozbiljan što se sistema takmičenja tiče. Jako mi je žao za braću Markovski, koji su imali dobru ponude da odu vani i započnu internacionalnu karijeru, nadograde i se i budu bolji, ali su izabrali da ostanu u zemlji. Imam veliki respekt prema projektu Rabotničkom, ali ostankom su ipak pokazali malu neambicioznost. Trebali su da odaberu, jer su imali ponude. Nikola je imao šansu, a Velko je jako dobar odbrambeni igrač, vaspitan dečko, da ga poželiš u timu. To su ti neki minusi…


MANASKOVU JE MESTO U VARDARU

Dejan Manaskov se vratio u Skoplje u tim gde će imati veliku konkurenciju u Timuru Dibirovu, iako je dobro “zaorao” u Bundesligi, gde bi imao sigurnu perspektivu. Da li bi tako postupio da se nađeš u njegovoj situaciji?

– Manaskov je imao dogovor pre Nemačke, samo je odigrao ta 3-4 meseca negde. I pored toga što ima Dibirova, treba da proba u Vardaru. Neka se nosi sa konkurencijom i teškim mečevima. Dobijaće šansu, poznajem Raula. Svi će dobiti šansu, bez obzira na poziciju i konkurenciju. Neka se bori sa pravim igračem na poziciji. Njega posebno volim, ima nešto genetsko u njemu, ne treba ni da mu kažeš, on zna već šta treba da uradi. To imaš ili nemaš, to se ne pravi sa treningom. Ima za njega vremena. Nije mu loš potez dolazak u Vardar. BIće sve bolji, a vidim da se polako rešava problem sa navijačima. Treba ga podržati.

lazarov_ceskaMORALI SMO RANIJE U PODMLAĐIVANJE

Nasledio si od Dejanog oca Pepija luč vođe makedonskog rukometa. Čini se da nećeš imati kome dag a predaš, niko se ne približava tom nivou od mlađih naraštaja?

– Nema ih, istina je. Ne samo Makedonija, čitava Evropa ima deficit igrača od 23-24 godine, koji su nekada bili nosioci igre u svojim klubovima. Sada se traži iskustvo, zrelost. Rukomet je puno napredovao u svakom smislu. Morali smo ranije da krenemo u proces podmlađivanja, kako bismo spremniji dočekali Katar i kvalifikacije za OI. Trebalo je to bolje iskoristiti, sada, kada imamo sve moguće uslove za rad.

Da li je Rio zadnja stanica u tvojoj reprezentativnoj karijeri?

– Trenutno samo razmišljam o početku Lige šampiona, iako naravno da imam ambicije da odem sa Makedonijom u Rio. Nadam se da ćemo uspeti, prvo da uđemo u kvalifikacije, a onda i izborimo plasman. To je san. Nemam u glavi poslednju stanicu. Igraću profesionalno na ovom nivou, a kada budem osetio pad, onda ću se povući, ne samo iz reprezentacije, već iz rukometa. Dok sam zdrav, dok odgovaram na izazove, tu sam. Kalendar je sve gori, sve više utakmica, stvarno se treba paziti, dobro trenirati, hraniti, kako bi bio na nivou koji se očekuje. Dok si u Barseloni, moraš da budeš na 150%, jer je takva konkurencija. Ako malo spustiš standarde, ispadneš smešan…

Dobio si Filipa Jihu za saigrača. On je išao logikom da će mu ASOBAL produžiti karijeru…

– Produžiće karijeru, ASOBAL je lakši, imamo velike rotacije. Liga jeste slabija, ali taktički je veoma zahtevna. U Nemačkoj, iako bih se potrošiti duplo više, siguran sam da bih lično igrao dobro, jer taktički puno zaostaju za Špancima. Lakše bi dolazio u priliku za golove, neke situacije bih lakše rešavao. Sa jedne strane, Filip se neće toliko trošiti. a sa druge, biće mu teško jer će možda potceniti ASOBAL, gde ima dobrih trenera i ekipica. Taktički su odlično potkovani, a mladi treneri imaju mentore u Paskiju, Talantu, Pastoru, Ortegi i ostalima. Ne možeš ih nabrojati. Bolji su od Islanđana. Možda se preporodi kao Momir u Vespremu.

SNAŠAO BIH SE U BUNDESLIGI, ALI…

Da li ti je žao što u karijeri nećeš probati DKB Bundesligu?

– Neko će reći, vidi papučara (smeh), ali ženi se sviđa Barselona. Imam veliki dug prema porodici, oci, majci, supruzi, koji su me bez pogovora podržavali i trpeli sve ove godine. Otišao bih ja u Nemačku, ali bih voleo da, pre svega, porodica bude najzadovoljnija. Žena je navijala za Barselonu. Siguran sam da bih se snašao i u Bundesu. Publika te tamo nosi, a ako ubaciš malo španskih, makedonskih i svih onih stvari koje si učio tokom karijere, verujem da bi bilo uspešno. Ne postoje pare koje mogu da kupe neko to iskustvo.

JOŠ DVE LIGE ŠAMPIONA, GDE, NIJE BITNO…

Znači ruta do kraja karijere je Barselona, pa Skoplje…

– Putanja je da osvojim još dva puta Ligu šampiona. Da zaokružimo na tri. To me drži. Da li to bilo Skoplje ili Barselona, videćemo. Katar nismo spomenuli. Možda nešto ponude- završio je u šaljivom stilu iskrenu priču, Kiril Lazarov.

Možda vam se dopadne

Ostavi komentar


Korisni linkovi

Izbor urednika

Najnovije

Copyright © 2023 Balkan Handball