O njegovim igrama se priča samo najbolje, a nadimak "Herkules", što zbog svoje korpulencije, što
zbog spleta okolnosti, upotpunjuje utisak. Prošle godine je izabran za MVP-a
danskog šampionata, iako je igrao u četvtoplasiranoj ekipi, a uz to, bio je i
najbolji strelac. U Dansku je stigao iz Rumunije, gde je takođe bio najbolji
igrač prvenstva u dresu Konstance, i "samo" treći strelac lige. Prošlog leta je
potpisao ugovor sa nemačkim Kilom na četiri godine, a po dogovoru, u Silkeborgu
će ostati još dve. Sa kojim god trenerom da se započne priča o njegovim
kvalitetima, epiteti lete kao konfete. U reprezentaciji ga nema. Jedini ga
nazivaju "skijašem", a drugi smatraju da je neophodan Srbiji. i traže da se vrati u državni tim. Prošao je školu
Metaloplastike iz Šapca. On je Milutin Dragićević (25), pivotmen danskog Silkeborga.
Uglavnom sa igračima radim intervjue kasno uveče. Evo, jednog
dogovora da to bude baš rano ujutru. Jesi li ranoranilac?
– Nije neki princip
da ustajem rano. Jednostavno, danas je bilo slobodno prepodne i najviše mi
odgovara ovako, budući da je trening negde popodne, a do tamo putujemo nekih 30,
40 kilometara.
Lepo ste počeli sezonu? Imate tri pobede iz četiri kola i sa
Skjernom delite prvo mesto. U leđa vam gledaju Kopenhagen i GOG. Dokle može
Silkeborg ove sezone?
– Dobro smo počeli. Istina je i da nismo imali neki težak
raspored. Moglo je i bolje. Kiksnuli smo na gostovanju u Koldingu, gde smo
mogli da izvučemo bolji rezultat. Imali smo problema sa povredama, a Koliding
je odigrao dobro i izgubili smo. Prošle godine su se ambicije svodile na peto
mesto, što smo mi prebacili, bili četvrti i ušli u plej of, gde nas je šampion,
Kopenhagen pobedio. Ove godine su ambicije više i sada želimo da uđemo u to
finale plej-ofa.
To bi značilo i plasman u Ligu šampiona. Glavni konkurenti
su Kopenhagen i GOG?
– GOG je ostao bez Hansena, koji je otišao u Barselonu i bez
desnog krila. Povređeni sui m Kasper Nilsen, Snori Gudjonsen, tako da nije to
ta ista ekipa. Prošle sezone je Kopenhagen bio ubedljivo prvi, imao je deset
bodova više, a mi smo se sa nekoliko drugih ekipa, borili za to drugo mesto.
FCK je igrao konstantno. Ove godine, videćemo. Za sada je ujednačena situacija.
FCK imaju 14 igrača, na svakoj poziciji po dva i to ih održava u toku
prvenstva. Ostale ekipe imaju po jednu postavu. Tako je bilo prošle godine.
Znamo i da su izabran za najboljeg pivotmena Danske, MVP-a
prvenstva i da si bio i najbolji strelac sa 172 gola. U nekim procentima, 71% glasova je
išlo tebi za najboljeg na poziciji. Uz sve to, došao je i nadimak "Herkules",
po kome te prepoznaju?
– Moram to da objasnim (smeh). Nadimak je potekao od
Strahinje (Strahinja Milić). Ovde u
Danskoj postoji jedan crni hleb sa punim zrnom koji se zove "Herkules". On je
video da ja to kupujem, iako nisam ni obraćao pažnju, niti znao kako se zove
hleb. I onda je rekao u šali – "Znači zato ti dobro igraš, jedeš hleb "Herkules".
Budući da je Strahinja živeo u porodici, koja uređuje sajt navijača kluba
BSVforever, u nekoj priči, rekao je svom "bratu" ili ti sinu te porodice, da sam
"Herkules" i oni su to okačili na sajt. Inače, otac porodice na sajtu postavlja
fotografije. Herkules je tako stajao na sajtu i onda je to krenulo da se širi
po Danskoj. Sada me publika tako zove,
dok me jedino igrači zovu po imenu. Ali eto, neobična stvar (smeh).
Znamo da si od 2010. godine igrač Kila. Verovatno ćeš mi
reći da si fokusiran, ali kako se nosiš sa time, da imaš još dve godine u
Silkeborgu, a da znaš da te čeka dres, možda i najboljeg kluba na planeti?
– Prošle godine, posle polusezone, Kil se zainteresovao.
Normalno je da svaki igrač malo razmišlja na tu stranu. Ovde je klub super, bio
sam prvi strelac, znači, snašao sam se. Bez obzira na ime kluba, kada se pojavi
Kil, sve se stavlja na stranu. To si u pravu, da to može da sputa, kad potpišeš
ugovor sa tako nekim. Radim posao još dve godine. Znaju se ciljevi ekipe,
pokušavam da dam maksimum i da ostanem skoncentrisan.
Sa Kilom si potpisao ugovor na četiri godine, a kaparisan si
dve godine pre. Vidimo i da pivotmen Anić odlazi te godine, kada ti dolaziš.
Kako gledaš na odlazak u Kil? Dobićeš šansu da obeležiš jednu deceniju takve
rukometne institucije?
– Jednoga dana, kada
svi završimo karijere, ostaju klubovi u kojima smo igrali, a i tada će najbolje
zvučati, Barselona, Kil. Razmišljam u tom pravcu . Ako već igram rukomet, hajde
da igram sa najboljim igračima na svetskom nivou. Uvek sam želeo da se oprobam
u Bundesligi. Sticajem okolnosti, igrao sam jako dobre utakmice protiv Kila u
Ligi šampiona u dresu Konstance, pa onda ovde, prijateljsku sa njima, budući da
je naš trener Nikolaj Jakobsen, nekada igrao u Kilu.
Taj Jakobsen je bio strašno levo krilo iz generacije Nenada
Peruničića u dresu "Zebri". Da li je on prvi trener?
– Imamo još jednog, Kartena. Oni maltene zajedno vode ekipu.
Karten se vodi kao prvi trener, ali Jakobsen više pažnje obraća na napad, dok
je Karten zadužen za odbranu.
Puno je reči hvale na tvoj račun. Jedno od poznatih
trenerskih imena, Alan Lund, član metodske komisije EHF-a, gostujući u Nišu na
seminaru, bio je pun hvale za tvoje igre i uopšte, izgled na terenu. Takođe, u intervju
za Balkan-Handball, trener Pik Segeda, Vladan Matić na pitanje – Kog našeg
igrača bi voleo da trenira, rekao je da mu je "žao što te nije angažovao ranije,
pre nego što si napustio Rumuniju". Kako reaguješ na takve komentare?
– Sigurno je da kada pokažeš dobre partije, to i očekuješ.
Uvek moraš da stojiš sa dve noge na zemlji. NI pohvale, ni kritike, ne smeju da
te poremete. Lepo je kada dobro igraš, ali odmah, posle prve loše partije stižu
kritike. Tako je i ovde, svuda.
Tebe nema u reprezentaciji Srbije. Poslednji poziv si dobio
za Svetski kup prošle godine. Tu se izdogađalo dosta toga, što šira javnost
možda i ne zna. Možeš li malo da nam pojasniš te stvari, šta se desilo sa tobom
i reprezentacijom?
– Može, što da ne.
Ispričaću celu reprezentativnu priču. Ja nikada nisam igrao za "A" reprezentaciju.
Igrao sam Mediteranske igre sa nekim "B" timom, još kod Vujovića, ali ozbiljno,
za prvu reprezentaciju, nisam igrao. Otišao sam u Rumuniju 2005, u Konstancu, a
znaš kako je – Rumunija, kad odeš tamo, svi zaborave na tebe. Onda je bilo okupljanje posle polusezone u
Rumuniji (kraj 2006.), a tako se sve iskomplikovalo i izdešavalo, da poziv
stigne u klub, a ja pre toga odem kući. U međuvremenu, Rumuni me nisu obavestili,
a mene iz Saveza nisu kontaktirali. I zazvoni mi telefon jednog dana, dok sam
bio u Šapcu na odmoru, čovek iz Saveza me zvao – Šile, gde si ti, što te nema,
danas je okupljanje? Deset dana sam bio na odmoru, bez treninga, šta sam mogao
da uradim, rekao sam im, da nađu zamenu. To je prvi put šta se desilo.
Sa selektorom se nisi čuo?
– Ne, nisam uopšte.
A onda je došla, za rukometne krugove čuvena priča o
skijanju, koje je bilo preče od reprezentacije, kako je selektor Cvetković
izjavio u medijima?
– U Danskoj sam bio. Bila je subota. Sutradan sam trebao da
idem u Srbiju na odmor. Uplatio sam već aranžman na Zlatiboru, sedam dana. Tog
dana su me zvali da dođem sutradan na okupljanje ili u ponedeljak, više se ne sećam. Niko mi pre toga ništa nije
rekao. Rekao sam da ne mogu da dođem tako. Posle sam čuo da se pričalo o nekakvom
skijanju. Kakvo skijanje? Bio je, čini mi se oktobar. Dobro, idemo dalje, šta
da radim…
Selektor je bio dosta oštar u toj priči oko tvog
neodazivanja. Da li te je to pogodilo?
– Ne ljutim se na
selektora. Nemam ništa protiv čoveka. On radi svoj posao. Možda sam i ja tu
kriv malo, šta znam. Desilo se tako. Da mi nije stigao poziv dva dana pred
okupljanje, verovatno bi sve bilo drugačije.
Da li ti imaš želju da igraš za reprezentaciju?
– Kako da ne, naravno da želim. Svako ima želju da igra za
svoju zemlju. Drago mi je što su se momci plasirali na Svetsko prvenstvo.
Čestitam momcima, svaka im čast.
Od Strahinje Milića verovatno dobijaš informacije iz prve
ruke?
– Ispriča mi Strahinja šta se dešava dole. Nemam puno
informacija i kontakata. Puno je i novih igrača. Što se njega tiče, on je
bukvalno bačen ovde sa 16 godina. To je velika hrabrost. Svaka mu čast.
Sticajem okolnosti smo tu bili Ivan (Gajić) i ja, koji smo mu pomogli, koliko smo
mogli. Što se tiče rukometa, Danci imaju filozofiju "mlad je, neka igra i
trenira". Pored Gajića je bio drugi golman i nije dobijao puno šansu, jer je
Gaja branio sjajno. Ove godine je treći golman. Došli su Šveđanin i Slovenac.
Sada je treći golman, trenira, kažu da ima vremena za njega. Videćemo kako će
se pokazati kroz treninge. Vidim, da sa okupljanja reprezentacije, dođe svež,
zadovoljan, pun samopouzdanja. Dobro je da ove godine imamo i trenera za
golmane, što samo može da mu bude plus. Važno je da je motivisan i da daje
100%.
Tu je i Damjan Blečić?
– Nije imao sreće, pao mu je igrač preko kolena. Srećom, rekli
su mu da ima jake ligamente, pa nije nastradao ozbiljnije. Dve nedelje je van
terena, i biće još nekoliko. Lepo je ušao u sezonu, dobro odigrao prijateljsku
i protiv Kila, da bi ga onda zadesio taj peh. Njemu je sada najteže, ali
vratiće se uskoro.
Čime se zanimaš u slobodno vreme?
– Treninge ovde imamo oko tri sata popodne, koji ti preseku
dan. Putujemo na treninge, na maltene 50 km udaljeno mesto, tako da je to pravo
putešestvije, pola sata do tada, pola sata nazad. Slobodno vreme, internet,
skajp, mesindžer, naše novine. Sada pokušavamo da instaliramo "Total TV". Skoro
sam se i oženio sa Draganom iz Šapca. Eto, to je novost (smeh). Ranije sam živeo u hotelu, sada sam u stanu.
Svaki drugi, treći dan se ide u nabavku, mora se.
Stigneš li da posetiš Balkan-Handball?
– Nisam najredovniji, ali dođem na par dana, da vidim šta
ima i pročitam neke tekstove.
ŽIKA BOGDANOVIĆ
