Presreli smo ga ispred hotela „IN“, koji je upravo napuštao sa cimerom, Dragom Vukovićem u nameri da ode do obližnjeg kafića na kafu. Zastao je, rekao svom Splićaninu da mu naruči „mali Makijato“ i pustio se u priču. Najbolji igrač svih vremena po izboru IHF-a, ali možda i bitnije, nosilac titule „rukometnog Mocarta“, Ivano Balić, gostuje ovih dana sa Hrvatskom na „Kupu Nacija“ u Beogradu.
Otvaranje sa Češkom nije bilo dobro – 33:31 za Jihu i ekipu.
– Nije bilo dobro. U klubovima retko ko igra 5-1 odbranu, a mi to igramo zadnjih 4, 5 godina u repki, i sada igrače treba ponovo uvesti u to. Nije bilo baš tako dobro sa tom odbranom, kao što ste videli protiv Čeha, iako je Losert odlično branio. Ovo sada nije važno. Važno je u januaru biti spreman, a sada isprobati sve moguće varijante i videti šta se može.
Vi to spremate za protivnike u prvoj grupi, Island?
– Pa, nešto spremamo za Island (smeh). Island je najkvalitetniji protivnik u našoj grupi, tako da utakmica sa njima može odrediti dalji plasman. Svi znamo da se ukrštamo sa teškom grupom gde su Francuzi i Španci, tako da je jako bitno preneti sve bodove iz Vršca.
Koliko god sutrašnja utakmica nije važna takmičarski, na našim prostorima je uvek važno biti bolji od komšije, Srbije ili Hrvatske…
– Odavno sam prestao gledati na te utakmice tako. Za mene je meč sa Srbijom kao i svaki drugi. Biće dobro igrati zato što će biti pune tribine i dobra atmosfera. Kada igraš u inostranstvu, nije to tako kao kod nas. Moramo probati nešto novo, videti da li nam ide ili ne, kako bi znali šta da radimo u januaru. Ko bude bolji, neka pobedi…
Kakva iskustva imaš sa srpskim reprezentativcima?
– Znam ih sve. Sve najbolje mislim o njima. Ne znam ni šta bih trebao više da kažem. Dobro se poznajemo, ali na terenu toga nema. Svako igra za sebe i gleda da pobedi.
Sinoć si dobio aplauz u Nišu, dali si tako nešto i očekivao?
– Nisam očekivao. Prijatno su me iznenadili aplauzi. Super je bilo, hvala ljudima. Pričalo se da je dole paklena atmosfera, nisam mislio da će nas tako dočekati, ali je bilo lepo.
Javnost na svakom takmičenju od Hrvatske očekuje medalju. To je pritisak koji traje godinama. Kakva su očekivanja i ambicije od EURO 2012?
– Ja više ne osećam pritisak. Možda ovi mlađi osećaju to. Uvek nas teraju u krug favorita, ne samo domaći novinari, već i inostrani. To je normalno, jer spadamo u pet najboljih reprezentacija na svetu i zato je lestvica visoko. Nikoga ne zanima da samo prođe grupu.
Kakvu podršku očekuješ na EURO 2012 i da li će hrvatski navijači "smeti" da dođu?
– Nisam razmišljao o tome (smeh), šta znam. Videćemo…
Da li su Olimpijske Igre u Londonu kruna tvoje reprezentativne karijere, kada ćes se zahvaliti nacionalnom timu ili ćeš možda doživeti sudbinu Pere Metličića, kome su se drugi zahvalili…
– Haha, nije loše pitanje. Vidi se da je priprema intervjua bila dobra. Igrao bih dok god mogu, odnosno, dok god nisam najgori na terenu. Tada bi me bilo sramota da se bavim reprezentacijom. Za sada uživam i zadovoljstvo mi je biti tu i igrati u Zagrebu. Dok god je tako, guraću, a dokle će me zdravlje poslužiti, videćemo…
Iz Zagreba ne želiš da ideš?
– Ne bih išao, iskreno. Pronašao sam se tu. Bio sam u Španiji, video sam. U Nemačku mi se ne ide, takav način rukometa mi se ne sviđa. Ne znam gde bi drugo mogao da idem. U Zagrebu sam se nekako smestio, ima dosta mladih i njima pomažem da budu bolji igrači, koliko god mogu. Uvek se nadamo nečemu višem, ali trebaju sve kockice da se slože, da bi napravili pravi uspeh – recimo, četvrtfinale Lige šampiona.
Projekat SEHA lige i pored organizacionih problema na terenu daje rezultate?
– Mislim da je liga odlična, pre svega, za mlađe igrače. Kvalitet postoji, dobro je da region sarađuje i da se spojio. To će doneti puno dobrih igrača za budućnost rukometa na našim prostorima. Meni malo teže padaju ta duga putovanja, ali srećom pa u Ligi nema puno starijih igrača, tako da mladi imaju prostora da napreduju…
Čuli smo da u Banjaluci nisu hteli da te puste dva sata iz hale?
– Dobro, nije baš tako bilo (smeh). Bilo je puno dece, puna dvorana, navijanje. Naravno, nisu navijali za nas, ali gušt je igrati kada su dvorane pune. Kada vidim prazne tribine, motiv za bacanje po parketu je daleko manji.
Koji su dometi Srbije na EURO 2012?
– Na domaćem terenu uz paklene navijače, mislim da možete da dođete do polufinala, bez problema. Posle ćemo videti.
Onda nemaš ništa ni protiv finala sa Srbijom?
– Može, može. Samo da mi igramo u finalu, a nije me briga ko će sa druge strane biti – ostao je nasmejan Balić
do kraja…
ŽIKA BOGDANOVIĆ
