Postoji mnogo razloga zašto smo za prvog sagovornika naseg sajta izabrali Acu Stojanovića. Tako i ova priča može otići u različitim pravcima. Aleksandar Stojanović, do skoro je bio prava nepoznanica za rukometnu javnost. Rođen je 1983. godine u Jagodini, gde je poceo da trenira rukomet sa 10 godina. Posle osam godina(2001.) prelazi u Vrbas. Prva sezona u Vrbasu, ujedno i najteža u njegovoj karijeri, provedena je na klupi, a godisnja minutaža se mogla skupiti za jednu utakmicu. Ipak, ona stara "da se rad i trud isplate", bila je istinita i u ovom slučaju. Sledeće dve sezone u Vrbasu su bile prava afirmacija. U Crvenu zvezdu prelazi na leto 2004. godine, ali zbog neozbiljnosti tadašnjeg klupskog rukovodstva, neispunjenih obaveza i lažnih obećanja, posle dva meseca ujdurme, u poslednjem trenutku odlazi u skopski "Vardar". Dve dobre sezone (jedna u LS i polufinale KPK-a) bile su prava preporuka za veliko "Celje Pivovarnu Lasko" da ga angažuje. Odličan klupski angažman pratio je odličan početak reprezentativne karijere, krunisan fantastičnom igrom u odlučujućoj utakmici za baraž protiv Makedonije u "Čairu". Na vezi smo sa Celjem, podne je.
Šta radiš?
– Evo upravo sam se vratio sa prepodnevnog treninga. Spremam se za spavanje. Sutra nas čeka derbi protiv Gorenja, pa popodne gledamo kasetu sa njihovim utakmicama.
– Znamo da Celje ima ambiciju da večno ostane šampion Slovenije. Ipak, ove sezone ne ide sve po planu. Gorenje vas je dobilo u Celju?
– Pa, dobro. Tada su igrači bili opterećeni takmičenjem u Ligi šampiona. U tom periodu smo zaređali i sa povredama. Ipak, i dalje, sa sutrasnjom pobedom osiguravamo prvo mesto.
Do sada nisi imao prilike da dižes šampionske pehare ni u Srbiji, ni u Makedoniji. Vreme je za trofeje?
– Da, dve godine sam postio u Makedoniji, iako je bilo za očekivati da će Vardar osvojiti nesto. Sada stvarno očekujem duplu krunu.
To bi bila kruna sjajne godine za tebe.
– Tako je. Oženio sam se, debitovao za reprezentaciju i trenutno igram u najboljem evropskom klubu.
Taj najbolji klub, znamo, ima i fantastične navijače Florijane?
– Navijaće koje ima Celje, nema ni jedan klub na svetu! Celje je malo mesto, ljudi ovde žive za rukomet, prepoznaju igrace na ulici, prate treninge, bodre nas na gostovanjima.
Znamo da je Evropa gladna mladih desnih bekova tvog kalibra. Kakve su tvoje ambicije?
-Planovi su vezani za Celje, budući da ove godine nisam dobio veliku priliku da pokažem šta znam. U tome me je onemogućio propis o broju stranaca u slovenačkoj ligi. Planiram da sledeće godine odem korak dalje sa Celjem u Ligi sampiona i dokazem koliko vredim.
Iz kluba odlazi gotovo cela prva postava. Ima li Celje snage da sa tako izmenjenim sastavom održi svoj status u Evropi?
– Odlaze sigurno Natek, Harbok, Oslak, Lesjak i Brumen. Dolaze Toskić i Terzić iz Zagreba i Kos iz Francuske. Sve u svemu, uz jos neka pojačanja očekujem da budemo kvalitetniji.
– Pratiš li srpsko prvenstvo? Da li možeš da napraviš neku paralelu između Slovenije i Srbije?
– Pratim naravno. šta da se kaže, sve se vrti oko Beograda. Ostali klubovi su jako sitni i nema puno ulaganja. Igrači odlaze, klubovi nemaju para, plate kasne a Liga je iz godine u godinu sve slabija. Ostaje da se nadamo da će biti bolje. Ipak, i pored svega, mislim da se sa mlađim kategorijama kvalitetnije radi u Srbiji, a opet sa druge strane, ulaganja su mnogo veća u Sloveniji. Ovde svako manje mesto, gotovo selo, ima uslove koje nema ni jedan klub u Srbiji.
Da li je rešenje onda spojiti organizacione sposobnosti, ulaganja, talenat i stručni rad u nešto što bi se zvalo "Balkanska liga"? Celje, Zagreb, Partizan, Zvezda, Vardar i ostali?
– Znam da je pokušaj od pre par sezona propao. Ne znam iz kojih razloga. Sigurno bi bilo interesantno za navijače. Sigurno je da ljudi iz rukometnih organizacija razmišljaju o tome.
Sve je iznenadio tvoj fantastičan nastup za reprezentaciju u meču protiv Makedonije. Šira javnost nije znala za tebe, budući da si se afirmisao u Vrbasu i preskočio Zvezdu i Partizan kao neizbežne odskočne daske. Sigurno je da su tebi i momcima sada porasle ambicije. Pozvan si za akciju u Češkoj, uskoro će i baraž protiv Islanda. Jel' imamo šanse?
– Svi reprezentativci osim trojice ili četvorice koji iza sebe imaju veći broj nastupa za reprezentaciju, uglavnom su do sada imali samo turnire i prijateljske utakmice sa nacionalnom selekcijom. Nešto novo je uradjeno u srpskom rukometu. Došli su novi ljudi koji hoće da rade, zauzeli smo prvo mesto u kvalifikacijama i u junu nas očekuje Island , koji je pokazao kako igra na SP-u u Nemačkoj. Šanse su 40%-60% u korist Islanda, ali lopta je okrugla. Zadovoljan sam svojim igrama u reprezentaciji i mislim da mogu još više i bolje. Drago mi je što selektor Cvetković ozbiljno računa na mene. Velika mi je čast što igram za Srbiju!
Ako se zanemari katastrofalna odluka da se liga proširi na 16 klubova, oseća se da u Savezu duvaju neki novi vetrovi. Dokaz za to je i kandidatura Srbije za EP 2012. Možda je to prava šansa za ovu novu generaciju sa tobom, Nenadićem i ostalima?
– To bi bilo sjajno. Nadam se da će država stati iza tog projekta i da ćemo dobiti organizaciju. Ipak, rano je govoriti o tome. Idemo, korak po korak.
Iz rukometnih priča, prelazimo na svakodnevicu. Kako provodiš slobodno vreme?
– Provodim ga sa suprugom. Izađemo na ručak ili večeru. Tu su i šoping, pecanje, kompjuterske igrice. Viđam se sa Elezovićem i Pribakom, kad god nam se poklopi slobodno vreme. Njima odlično ide. Uroš je četvrti strelac Lige, a Pribak pravi lider tima.
Čuli smo da si pravi ekspert za fudbalskog menadžera?
– Pa, tako je(smeh). Igram sa Arsenalom. Anri je kralj.
Još nešto za kraj. Kako ti se sviđa koncept Balkan-handball? Naša vizija je da podignemo nivo rukometne javnosti u regionu i samim tim stvorimo čvršće veze između rukometnih ljudi balkanskih zemalja.
– Mislim da imate sjajnu ideju, da se poveze bivša Juga, upoznaju novi ljudi, razmenjuju iskustva. Definitivno ćete raditi u interesu rukometa. Želim Vam svu sreću.
Žika Bogdanović
