Najtrofejnija golmanka poslednje decenije u svetskom rukometu, Norvežanka Katrin Lunde Haraldsen govori za Balkan-Handball.com pred revanš polufinala Lige šampiona koji njen klub, Djer igra sa španskim prvakom Itxakom u nedelju(17h, ehfTV.com).
Prva sezona u Gyoru je pri kraju, osvojen je i prvi trofej, Kup Mađarske. Što nam možeš reći o životu u Mađarskoj, jesi li se već priviknula, kako ti se sviđaju ljudi, hrana, običaji?
-Sjajno je igrati u Đeru. Svi su od početka bili otvoreni i ljubazni prema meni. Brzo sam se prilagodila i to je najvažnije. Naravno da je dosta toga drugačije nego u Norveškoj. Što se ishrane tiče, zadržala sam svoje navike, ali jedem i madjarsku hranu.
U početku je bilo problema sa jezikom, jesi li počela učiti mađarski, ili će uz prinove koje će doći za iduću sezonu opet biti lakše komunicirati na engleskom?
-Madjarski jezik je jako težak za mene. Medjutim trudim se i dalje. Nadam se da ću ga govoriti sve bolje i bolje. Na treninzima pričam na engleskom jer skoro sve devojake govore engleski.
Vratimo se na najvažnije i najaktualnije –Ligu prvaka. Itxako je nastavio svoju seriju dobrih igara i pokazao se i za Gyor kao vrlo nezgodan protivnik. Koji su uzroci poraza, što je presudilo?
-Desilo se da taj meč jednostavno nismo odigrali dobro. Možemo da budemo mnogo bolje i pokušaćemo da taj nivo igre i pokažemo u nedelju.
Razlika od -5 golova se može nadoknaditi. Što spremate Španjolkama za uzvrat, što ćete trebati popraviti u igri?
-To je za mene jako jednostavno. Samo treba da zaustavim što više lopti.
Jesu li sve cure zdrave i na raspolaganju treneru Konkolyju?
-Sve smo zdrave i spremne za meč.
Što misliš o drugom polufinalnom paru, hoće li tvojim sunarodnjakinjama iz Larvika biti dovoljna prednost od 5 golova u paklu podgoričke Morače?
-U pitanju su dva veoma jaka tima. Videćemo u nedelju ko će u finale.
Ženski rukomet je sport broj 1 u Norveškoj. Kako objašnjavaš da Norveška i pored svih osvojenih medalja i velikog broja vrhunskih igračica, još nije osvojila Ligu prvaka?
-Nije lako objasniti. Dosta igračica odlazi iz zemlje i igra u inostranstvu. Mi nikada nismo imali jedan toliko jak norveški klub. Jedan od razloga je svakako taj što u Norveškoj nema toliko novca u ženskom rukometu. I onda se ne može kupiti toliko dobrih igračica, što je neophodno ako se želi osvojiti LP. Sada je drugačije, možda se desi i ove godine.
Sa norveškom reprezentacijom nikako da osvojiš zlato sa svjetskih prvenstava – što je razlog nešto lošijim igrama na svjetskim smotrama i hoće li Brazil nekim igračicama biti posljednja prilika za pohod na zlato?
-Ne mislim da mi loše igramo svetska prvenstva. Desi se da nekad ne odigramo dobro. Ne možemo ni mi pobedjivati baš u svakom meču. Naravno da želimo da uradimo nešto više po pom pitanju ove godine.
Iza sebe imaš već dvije titule osvajača Lige prvaka, olimpijsko zlato, četiri zlata i srebro sa europskih prvenstava, srebro i broncu sa svjetskih prvenstava, nekoliko državnih prvenstava i kupova. Jesi li još uvijek motivirana kao na početku karijere i do kada misliš ovako?
-Nisam se umorila od pobedjivanja. Jako sam srećna što imam fantastičan nacionalni tim i ponosna sam što sam deo jedne tako sjajne reprezentacije. Još ne planiram da se zaustavim i ne znam kada će to biti :)
Najljepša hvala na ovom razgovoru!
Sanja Sekulić
