Kažu
da potencijal uvek ispliva na površinu. Devojka koja je
posle dve godine stagnacije dobila šansu da ponovo izađe
iz zaborava šire rukometne javnosti i pokaže svoj talenat
u najvećem klubu današnjice, Slagelsu, Suzana Ćubela, nestrpljivo
čeka početak sezone. Dvadesetdvogodišnja Valjevka, posle
odličnih igara u beogradskoj "Lasti" i reprezentativnog
dresa kojeg je ponela sa 18 godina, poslednje dve sezone
se mučila sa klupom i teškom povredom u dresu FCK-a iz Kopenhagena.
I kada su svi mislili da je još jedan biser izgubljen, javila
se Anja Andersen i transfer u Slagels je bio pitanje dana.
Na njenim leđima je breme Bojane Popović i nasleđena titula
prvaka Evrope, ali ko je poznaje, zna koliki je borac.
Ćao Ćubi, kako prolaze
zadnji treninzi pred početak sezone? Znamo da je Slagels
specifičan, budući da Anja Andersen ne igra prijateljske
utakmice u pripremnom periodu? Jel si se navikla?
– Nisam navikla da
nemamo puno prijateljskih utakmica i malo mi je čudno,ali
često igramo protiv muskaraca na treningu koji su dosta
fizički jači od nas i onda nam je teze da šutiramo preko
njih i pomažu nam dosta u uigravanju. Sve u svemu, znači
puno za našu igru. Treninzi nisu toliko jaki, teži se uigravanju
ekipe i uklapanju nas novih igračica u ekipu.
Na tvojoj poziciji levog
beka je Rotis Nagy, jedna od najboljih levih bekova Evrope.
Kakvu minutažu očekuješ?
– S obzirom da je Nagy
Rotis povređena i da neće igrati u ovom delu sezone, na
meni je da maksimalno iskoristim šansu koju ću da dobijem
i pokažem potencijal koji verovatno imam. Daću sve od sebe
da opravdam Anjin poziv u Slagels.
Anja veruje u tvoje kvalitete,
čim te je posle dve loše sezone u FCK-u(Kopenhagen) dovela
u Slagels?
– U FCK-u nisam imala
nikakvu minutažu. Trener je forsirao Šveđanke i Dankinje,
starije igračice. Generalno, nas mlađe nije ubacivao u igru.
Izgubila sam mnogo za te dve godine provedene u Kopenhagenu.
Na kraju, posledica tog neigranja je i povreda ramena, koja
me je odvojila od terena.
Čuli smo razne priče o
Andersen i njenom sistemu rada. Kakvi su tvoji prvi utisci?
– Jako je čudna osoba.
Na terenu je jako striktna i nema puno strpljenja. Kako
kaže "tako mora da bude". Mislim da mi daje do
znanja da želi da mi pomogne, da nadoknadim ove dve godine
stagnacije, a ja se trudim da sve što mi ona kaže, uradim.
Sve u svemu, bolji rad nisam imala.
Šta ti najviše zamera u
igri?
– Po njenom mišljenju,
previše ulazim u devet metara, i misli da je moj šut bolji
sa 10-11, pa me forsira to da radim na svakom treningu.
Slagels te nije zaboravio,
prvak Evrope, ali izgleda srpska reprezentacija i novi selektor
jeste. Kako komentarišes to što te nije bilo ni na širem
spisku repke, koja je pokazala da je prosečna rezultatom
u baražu?
– Žao mi je što su
me ljudi tako nisko spustili i loše pričali za moju minutažu
u FCK-u. Posle povrede i neigranja, izbrisana sam sa svih
spiskova. To ne znači da sam ja nestala sa lica zemlje.
Niko iz Saveza me nije pozvao da pita kako sam, a bila sam
spremna za baraž, čak i u Beogradu dok su se ostale devojke
pripremale. Kažu da nisu imali nikakvu informaciju o meni,
a ja pre svega mislim da ih nije interesovalo. Imala sam
i ja pre dve godine dosta padova sa tom reprezentacijom,
ali ljudi koji poznaju rukomet, uzeće u obzir moje godine
i neiskustvo. U svakom slučaju, mislim da sam zaslužila
šansu, da pokažem koliko znam. To ostaje na drugima da razmisle.
Ako bude poziva, da li
ćeš igrati za reprezentaciju u budućnosti?
– To ne zavisi od mene.
Zavisi od kluba, od minutaže ovde i naravno, zdravlja. Do
sada sam bila veliki baksuz i povrede me nisu zaobilazile.
Nadam se da ću sada imati više sreće i da dolazi mojih pet
minuta.
U nedelju pocinje danska
liga, najjača na svetu? Slagels nije više tako ubedljiv,
Viborg je doveo Bojanu, čini se da su sada glavne favoritkinje
za titulu. Tu su i Alborg i FCK? Možes li malo da nam analiziraš
šanse ekipa u novoj sezoni?
– Jako je teško reći
šta očekivati od Slagelsa. Ni mi same neznamo, budući da
nismo igrali pripremne utakmice. Odlaskom Bojane sve se
promenilo. Ja nisam neko ko može nju da zameni. Tu sam da
pomognem koliko mogu. Ima puno igračica, sa operisanim ramenima
i dok se sve to vrati na svoje, treba vremena. Imamo mladost,
pune smo snage i energije, željne pobeda, pa mislim da ćemo
opravdati dres koji nosimo.
Jel to znači titula? Ko
je glavni favorit? Šta kažu mediji?
– Priča se, Viborg.
Svi imaju puno problema sa povređenim igračicama, tako da
ne znam. Što se nas tiče, očekujem Slagels u prve tri ekipe
u prvenstvu.
Kako
ti se sviđa Danska? Tamo si već treću godinu? Jel nemaš
nameru da menjaš zemlju?
– To što mi se sviđa,
zbog toga sam tu. Dve godine sam živela u Kopenhagenu, gde
je život bio dosta opušteniji, sa dosta ljudi koji su van
rukometnih zbivanja. Ovde je drugačije. U Slagelsu najviše
vremena provodim u kući.
Čuli smo da je u Kopenhagenu
dobar noćni život?
– Super je. Žao mi
je što nemam vozačku, više vremena bih provodila u prestonici.
Ljudi su gostoljubivi, totalno drugačiji, to mi se sviđa.
Znaš da je Anja ekstremno
netolerantna prema noćnim izlascima?
– Naravno da znam,
ali ne treba da se zaboravi da smo mi mlade i da nam treba
ponekad da izađemo. Naravno, sada kada počne prvenstvo,
na to može da se zaboravi.
Koja muzika se sluša?
– Najviše slušam house
i techno. To me opušta, ide uz moje godine. Kad sam tužna,
naravno, naša muzika je prvi izbor.
Kako trošiš slobodno vreme? Poznato je
da se u Danskoj ne trenira puno.
– Tražim sebi neke zanimacije. Često
sam na telefonu i kompjuteru, pričam sa porodicom. Volim
da kuvam. Obožavam kinesku i italijansku kuhinju, čak sam
počela i kuvare na engleskom da kupujem. Tako se najbolje
opuštam.
Kako su te prihvatile Srpkinje i Crnogorke
u Slagelsu?
– Prvo da kažem da
sam ja jedna jako čudna osoba. Dve godine u Kopenhagenu
sam živela sama i navikla sam na mir i tišinu. Ne družim
se puno, ali naravno, sedimo ponekad, tračarimo. Najviše
vremena provodim sa Bati(Ana Batinić). Rukomet je glavna
tema, a kad sve prevrnemo po 200 puta, onda počnemo malo
o tome šta se dešava kod kuće i tako. Nostalgija postoji
i često poželim da pobegnem kući, ali me to kratko drži.
Osvestiš se i shvatiš zašto si tu i koliko to znači za tvoju
budućnost koja je vezana za povratak u Srbiju.
Kad si kao klinka počinjala
da igraš rukomet, da li si zamišljala da ćeš jednog dana
biti ovde?
– Kao maloj, bila mi
je želja da odem negde da igram, ali nisam ni sanjala da
će to biti Danska. Teško je ovde kada si sam, ali dobro,
uz podršku porodice sve je lakše.
Naš sajt pratiš od samog
početka. Kako ti se sviđa, šta bi promenila, imaš li kakvu
poruku čitaocima ili sugestiju za urednika?
To je jedino mesto gde možemo da nađemo neke informacije
o našoj ligi, o tome gde je ko otišao da igra(transfer market),
šta ima novo u reprezentaciji. Pratimo vas iz Danske, dont
worry. Nadam se da će posećenost biti još veća, pa da će
i sajt početi da zarađuje nešto od reklama. Samo nastavite
tako.