Jedni
ga vole, drugi ne. Jedni ustaju na pomen njegovog imena,
drugi oštro kritikuju njegov karakter. Sve u svemu, čovek
koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Nekada je bio najbolji
igrač sveta, danas kao trener pokušava da dostigne igračku
slavu. Dovoljno je reći – Veselin Vujović, i mi smo sigurni
da će te razgovor sa trenerom skopskog Vardara i eks-selektorom
Makedonije, pročitati u jednom dahu. Mesto razgovora Ohrid,
vreme, poluvreme finalne utakmice juniorskog prvenstva sveta.
Odmah na početku lepe vesti, budući da smo saznali da je
Veselin Vujović naš redovni čitalac.
Kako Vam se čini Prvenstvo?
Da li ste videli nešto novo, nekog novog igrača?
– Finale u kome su Šveđani i Nemci pokazuje gde se radi
najbolje. Ima dosta dobrih igrača. Tu su Genshajmer i Štrobel
kod Nemaca, zatim golman Švedske, Čupić iz Hrvatske, itd.
Na taktičkom planu nije bilo novina. Sve reprezentacije
igraju u sistemima svojih seniorskih sastava. Prisutni stručnjaci
na ovom turniru kažu da je Makedonija pokazala najveću raznovrsnost
u tom pogledu. Mi smo menjali sve odbrane, u zavisnosti
od igre protivnika i situacije.
Kako ocenjujete 10. mesto
vaše reprezentacije. Čini se da je ovo maksimum?
– Upravni odbor Saveza je rekao da je ovo uspeh. Oprostiću
se od rukometa, ako mi deseto mesto bude uspeh u karijeri.
Imali smo veliki respekt prema protivnicima. Sa jakim timovima
poput Šveđana, bili smo ravnopravni u većem toku meča. Povreda
Pecakovskog nas je poremetila. Imali smo šansu za polufinale,
ali je pobeda Šveđana nad Nemcima ubila moral mojoj ekipi.
Nisam uspeo da ih vratim. To je stvar mentaliteta na ovim
prostorima, gde je sve osim medalje neuspeh. Drago mi je
da je publika ostala realna, pozdravljajući svaki potez
mojih igrača. Ipak, samo njih trojica igraju makedonsku
ligu, ostali su još u juniorskim sastavima.
Sa ovom generacijom ste
već osvojili evropsko i svetsko zlato u konkurenciji kadeta.
Da li je moguće da nam ovom prvenstvu nema reprezentacije
Srbije i kako bi procenili njene šanse na ovakvom jednom
takmičenju?
– Posle svega viđenog,
mislim da bi se Šešum, Nenadić, Marković i Prodanović prošetali
ovim prvenstvom! Ko je kriv? Ne bih da budem zlonameran
prema svojim kolegama, nikada to nisam bio. Mislim da je
to bio splet okolnosti. Pokazaće vreme. U svakom slučaju,
rukomet u Srbiji je na prekretnici.
Pratite situaciju u klupskom
rukometu. Kako nju komentarišete?
– Veoma loše, nažalost. Zvezda i Partizan su pali na
najniže grane. Ja u svom životu nisam čuo za primer Partizana.
To da klub ima dve uprave, dve ekipe, trenera, takva situacija
je jedinstvena u istoriji.
Posle
šest meseci, zahvalili ste se direktoru reprezentacije i
predsedniku Vardara, Mihajlovskom, na radu sa nacionalnim
selekcijama. Vardar čeka uzbudljiva sezona. Bliži se sudar
sa Estoncima u kvalifikacijama za LŠ?
– Ako prođemo Estonce,
čeka nas teška grupa sa Siudad Realom, Zagrebom i Kadetenom.
Španci i Hrvati su favoriti za osvajanje Lige šampiona,
tako da ćemo probati da iznenadimo Švajcarce, takođe odličan
sastav. U pregovorima smo sa dva Tunižanina, ali Afrikanci
kao Afrikanci, prvo odrede fudbalsko obeštećenje. Nadam
se da će se to smanjiti i da ćemo se pojačati pred start
domaćeg šampionata i okršaja u Evropi.
Poznati ste kao zagovornik regionalne lige?
– Regionalna liga je jedino rešenje za razvoj rukometa
na ovim prostorima. Treba napraviti model sa EHF-om i insistirati
na njoj. Po dva kluba iz bivših jugoslovenskih republika,
veći kvalitet, jače utakmice, popularnost, više sponzora
i novca. Nema razloga da tako ne bude.
Da li mislite da postoji
animozitet između pojedinih klubova, koji ne dozvoljava
realizaciju takvog projekta?
– Veliki broj turnira pred sezonu između klubova sa
prostora bivše države, ne govori u prilog tome. Sport je
odvojen od politike, a uvek će biti usijanih, ludih glava,
koje će da proizvode mržnju. U svakom slučaju, mislim da
je to interes svih i da su ružne stvari daleko iza nas.
Vidi Vam se umor na licu.
O čemu razmišlja Veselin Vujović?
– Jako sam umoran. Proteklih nekoliko godina, angažovan
kao selektor Srbije i Crne Gore, nisam imao pauze ni preko
leta, budući da sam vodio mlađe kategorije. Tako da ću najverovatnije
za godinu dana uzeti jednu pauzu od šest meseci. Ne mora
to da bude ni šest meseci, samo neki period u kome ću znati
da ne moram ujutru na trening. To mi je potrebno.
Žika
Bogdanović
