Najbolja mlada igračica Srbije za prošlu sezonu u izboru čitalaca Balkan-Handball.com, Jelena Živković (20), rano se otisnula put inostranstva, zamenivši Zaječar mađarski FTC-om prošlog leta. Da joj igranje u jednoj od jačih evropskih liga prija, vidi se po njenom osmehu, a svakako da tome doprinosi i poziv selektora Saše Boškovića sa za mečeve sa Grčkom (19 časova – sreda) i Portugalijom.
– Uvek je lep osećaj biti u reprezentaciji. Tu sam bila od kadetske, preko juniorske reprezentacije, sada se ustalila među seniorkama, što je veliki uspeh za mene. Drago mi je da, ne samo jedan selektor, računa na mene. Nadam se da ću opravdati očekivanja i da ćemo zajedno ostvariti ono što treba – za početak plasman na Evropsko prvenstvo u Holandiji.
Na tom putu stoje Grčka i Portugalija. Šta očekuješ od ta dva meča? Da li si igrala protiv Grkinja u prošlim kvalifikacijama?
– Prošli put sam gledala utakmicu sa Grkinjama sa tribina u Zrenjaninu. Nikoga ne treba potcenjivati.
To je ta čuvena rečenica…
– Tako je (smeh). Mi ćemo pokušati da odigramo što bolje. Znamo da smo favoriti i da svi očekuju pobedu.
Da li poznaješ neku Portugalku?
– Ne poznajem.
Nisu osvojile ni jedan bod u prethodnim kvalifikacijama, što nas stavlja u ulogu favorita.
– Tako je, to se znalo odmah posle žreba. Već tada smo znale da ćemo u ova dva meča imati imperativ pobede. Važno je da pokažemo ono što znamo, a rezultat će doći sam.
Kako si se snašla u Mađarskoj?
– Super mi je. Bilo je teško u početku zbog jezika, s obzirom da sam jedina Srpkinja u timu. Jedina olakšica mi je što imam Beloruskinju u timu, pa sa njom komuniciram na nekom srpsko-mađarskom-ruskom (smeh). Sada je lakše, već sam naučila dosta reči. Kada mi se priča polako, razumem. Sve je ok, ekipa, sve su mlade igračice. Igra se brzo, pravi evropski rukomet.
Jedino je Đer nedostižan za vas u nacionalnim okvirima…
– Igrale smo prijateljsku sa njima na nekom turniru u Đeru. Izgubili smo sa golom razlike. One su imale možda malo lošiji dan, ali ni mi nismo igrale nešto specijalno. Međutim, u Ligi je bilo totalno drugačije. One nisu mogle da promaše, a kao da su stavile katanac na gol. Nismo mogli da pogodimo. Na kraju, bilo je 17 razlike.
Kakva je razlika u odnosu na Srbiju?
– Razlika je u kvalitetu protivnika. Dok sam bila u Zaječaru, praktično se znalo da ćeš pobediti, kako god da igraš tog dana. U Mađarskoj sa svakim moraš da igraš. Čak i one za koje mi saigračice kažu da je reč o lošim ekipama, moraš da nadigraš. U svaku utakmicu moraš da uđeš 100% skoncentrisan i motivisan. Ne postoji parola "lako ćemo". I najlošije ekipe, nisu onakve, kakve su ekipe njihovog ranga u ligama bivše Jugoslavije.
Kako ti se sviđa Budimpešta?
– Prelepa je. To je bila ljubav na prvi pogled, iako mi je prvi dolazak bio na ekskurziji sa školom pre dve godine. Iako ne volim velike gradove, zato što dolazim iz malog, ali je stvarno lepa. Ne volim tu agresivnost u vožnji, žurbu…
Vojvođanka…
– Pa da, sve natenane…(smeh)
ŽIKA BOGDANOVIĆ
