Balkan-Handball.com

VOLEJ KOJI SE NE PROMAŠUJE: „Lino, ne daj se“

Tako funkcioniše svet. Nećete se sećati ni gde, ni s kim je to Hrvatska zatvorila još jedno pripremno doba za veliko takmičenje, ali će naslovi „Rasistički tajm-aut selektora reprezentacije Hrvatske“ ostati na „guglu“ večno, kao podsećanje na minuli rad Line Červara.

Takav vam je današnji svet. Ono što se do juče smelo svuda, sada se ne sme ni kod kuće. Oni što su kao adolescenti bananama hranili crnačku decu po zoo vrtovima u srcu Evrope do šestdesetih godina prošlog veka i jurili ih odrasle po stadionima dvadeset godina kasnije, sada sa gađenjem pucaju po nama koji nismo ni znali šta to znači odrastajući u društvu gde je jedino ismevanje bilo vezano za sudbine crnoputih manekena u spotovima Lepe Brene.

Vreme se promenilo, licemerje je dobilo novu formu, ovdašnji dušebrižnici su uobrazili da moraju biti veći katolici od pape kako bi dobili tu bananu, a čovek se ne menja.

Zato je primereniji naziv glupost. Smatrati da su belci pametniji za igru u sportu u kome je prvi veliki igrač najveće nacije u istoriji – Francuske, bio Džekson Ričardson, crnac poreklom sa ostrva Reinion između Madagaskara i Mauricijusa? A selektor im je Didije Dinar? OK, možda je to i najveća greška Francuske u ovom olimpijskom ciklusu, ali takva jedna sila nema ništa protiv da crnac nude mastermind i igra se sa  tolikim budžetom sa timom punim crnaca?

A može da bude i nadmenost, ako se zna da je taj Katar sedam godina pod patronatom jednog Valera Rivere, koji sa „crncima“ radi mnogo obimnije na godišnjem nivou nego bilo koji selektor na ovom svetu? Valjda ih je čovek, čije rekorde u klupskom rukometu još dugo niko neće stići, naučio da igraju pametno ili je to rezervisano samo za besmrtnog lika iz Umaga?

Niska Lininih grehova sve je duža od kako se vratio u hrvatski rukomet. Ono sramotno vucaranje beloruskog igrača pre dve godine u Areni, jurnjava sa olimpijskom poveljom godinu dana kasnije u Kelnu, ni jedan pomoćnik koji je dovoljno dobar, pa iznova uplitanje u politiku sa patetičnim govorom na predsedničkoj konvenciji koji kao da su najveće ulizice pisale koje u životu ništa nisu napravile, daleko ispod nivoa olimpijskog šampiona. Jedino čemu je poslužio, to je ovaj naš naslov…pun ironije.

Šta li će nam nova godina doneti?

U njoj Červar puni 70 godina. I trebalo bi ga zapamtiti kao jednog velikog trenera i interesantnog čoveka kome je većina uvek htela videti glavu na tanjiru. Da li će im je ponuditi? To više nije pitanje samo rezultata, već i svega što donosi „januarsko ludilo“ koje nam predstoji. I zavisi samo od njega. Novinari, znamo, voleje ne promašuju. To im je posao…

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *