Mirko Bašić: Hrvatska bez mnogih zlata zbog golmana

U organizaciji Fakulteta za Sport Univerziteta “Union“ uz podršku Rukometnog saveza Srbije u okviru Sajma sporta u Beogradu održana je stručna tribina na kojoj su o ulozi golmana u savremenom rukometu govorile golmanske legende, olimpionici iz Minhena (1972) Abas Arslanagić, te Los Anđelesa, Mirko Bašić i Dragica Đurić, kao i možda najbolji golman sa ovih prostora unazad dve decenije, sada u ulozi srpskog selektora, Dejan Perić.

Moderator događaja bio je Dragan Đukić, nekadašnji selektor Izraela, Švajcarske i trener u više zemalja.

O problemu nedostatka vrhunskog golmana i čuvara mreže kao faktora uspeha, govorio je legendarni golman šabačke Metaloplastike, selekcija Jugoslavije i Hrvatske, Mirko Bašić:

– Hrvatska bi imala puno više medalja u onih 7-8 godina uzleta da smo imali golmane na nivou momaka iz Portugala (SP 2003) i Atine (OI 2004). Posle Šole, Loserta i Matoševića, nismo dobili pravog golmana, i to je jedan jedini razlog, s obzirom da je tim ostao isti, zašto nismo bili prvaci na velikim takmičenjima – kazao je Bašić i dodao:

– Vezali smo se dugoročno za jednog golmana koji očigledno nije kalibra golmana koji može doneti zlato. Da bi se to desilo, onda golman mora u zadnje tri utakmice, u jednoj biti najbolji, u drugoj među dva tri, a u jednoj se prošvercovati kada je ekipa odlična da to pokrije – kazao je Bašič.

RAZLIKA IZMEĐU GOLMANA

– Kada smo izgubili finale sa Francuzima na SP, Omejer je imao 15 odbrana, naš golman četiri do 57. minuta, a Hrvatska je na kraju izgubila dve razlike. Šta bi bilo da je omer bio barem približan?

GOLMANSKA ŠKOLA

– Ukoliko napravite jednu školu i učite golmane na jedan način, napravićete dobru stvar. Kada je Vilbek napravio mušku reprezentaciju, zvao me i trenirao sam sa njima. Tada sam video da oni od najmlađih kategorija do seniora imaju jednu istu školu golmana. Brani onaj koji je prilagođen takvog stilu branjenja. Mi nismo na tom nivou, da radimo isto na svim nivoima. Treneri mlađih više ganjaju rezultat nego stvaraju igrače.

NIPODAŠTAVANJE GOLMANSKOG UČINKA

– Često imamo probleme sa trenerima. Kada dobiju, neće da priznaju da je to zbog golmana i lamentiraju o sebi i taktici, a kada izgube, onda kažu “pa kako da dobijemo, golman nije bio dobar”. Zato golman mora biti jak, mora biti čvrst. Golman je kriv za svaki gol, jer je nekada taj isti šut odbranio. To budite sigurni.

DUGOVEČNOST JE U TRENINGU

– Prva tajna dugovečnosti je u treningu. Ko brine o sebi i svom telu taj će trajati. Golmani kasnije sazrevaju. Sazreju kada dođu do nivoa da shvate da su dobri, da i kada ne ide znaju da će doći njihovih 10-15 minuta.  Druga stvar je da se sada u rukometu vrti dosta novca što je produžilo karijeru i igračima. Kada sam se povlačio, govorio sam mlađim golmanima. “Vi me morate mrzeti. Stari deda vam uzima mesto, ima 42 godine”. Hteo sam da isprovociram reakciju, da vidim želju kod njih.  Golmani su najbolji posle 30 godine. Jedini izuzetak je taj Landin, koji je vanserijski talenat. Često titule za najbolje na velikim takmičenjima nisu pravedne. To vas pogađa kada ste mlađi, a onda kada ste stariji, one dođu, možda i kada niste zaslužili.

NAJSLABIJE SMO EVOLUIRALI NA ŠUT SA KRILA

– Bitna stvar za golmane je da su se odbrane promenile. Golmani su se prilagodili na 6-0 odbranu koju igra 90% ekipa. Na taj način, golmani su postali slabiji u onome gde su nekada bili jači. Lično, bio sam slabiji u odbranama sa devet metara, ali pametan trener zna da ukomponuje ekipu, odbranu i golmane. Prema taktici biraš i golmana. Ne možeš igrati 3-2-1 sa četiri dvometraša. Znači moraš 6-0. To znači više šuteva spolja – kazao je Bašić i dodao:

– Krila su najviše napredovala. Repertoar šuteva je napredovao. Golmani to nisu propratili svojim napretkom u odbranama s krila. Slabo su se prilagodili, to je veliki problem.

DECA TRAŽE ZVEZDE

– Jedan od razloga zbog kojih se ne bavim trenerskim poslom je taj što između trenera i učenika mora postojati neverovatno poverenje. Učenik mora verovati treneru. Da mi je Ako (Arslanagić) rekao dubi na glavi, ja bih to radio. Da sam to ja rekao Perketu u neko vreme, verovatno bi me poslušao. Sada mene gleda bledo neki klinac od 12 godina “Šta mi ovaj priča”.  On je gledao Omejera i Šarića, on njima veruje.   To sam video na golmanskom Kampu u Makarskoj gde sam svake godine. Šta mu kažu oni koje gleda, njegovi idoli, to bez pogovora prihvata. Nas druge uzimaju sa dozom rezerve. Ko je ovaj? To što mu tata kaže “ma sine, znaš ti kakav je on golman bio”, malo znači. To je veoma važan faktor u radu sa mladima.

NAMETNITE SE U STRUČNIM ŠTABOVIMA

– Mora se razdvojiti rad u klubu i reprezentaciji. U klubu retko kada imate dva golmana istog kvaliteta. Klubovi nisu bogati, računaju jedan stari i jedan mladi, raubaju starijeg jer je dobro plaćen. Što se tiče reprezentacije, potrebno je imati dva golmana.

Trener golmana je taj koji mora da odluči ko će braniti. Bio sam jednom trener u reprezentaciji sa Šolom i Matoševićem u Portugalu. Izborio sam se za tu privilegiju kod prvog trenera da određujem ko će na gol. Određivao ko će se skidati, ko će počinjati utakmicu. Spremao sam ih za to. Prosek je bio 18 odbrana, golmani su odradili dobar posao. Uradili su i bolji posao kada nisam bio na OI u Atini, ali hoću reći da golmani moraju imati poverenje u svog trenera. Često čujem, dva golmana se između sebe dogovaraju ko će na gol, kada će izmena? Pa nećete, ja bolje to sagledavam, zbog toga sam tu. To dogovaranje oko izmena, to je kriv pristup. Onaj ko ih trenira treba da odredi ko i koliko treba igrati.

GOLMANSKI KAMP

Dva mlada momka pokrenula su projekat u Makarskoj pre, sada već, šest godina. Marketinški pristup je bio odličan prve godine, ali je trebalo vremena da se rad posloži. Sada je to mnogo bolje. Prošla su mnoga velika imena kroz Kamp, bio je i Abas, Omejer, Šarić, Perić, Hvit, ja mu dođem kao neka siva eminencija, pomažem. Drago mi je da taj segment dobija na važnosti. Ima sada dosta Kampova po Evropi.