Balkan Handball

TEMA NEDELJE: EX-Yu centri – „Dinausaurusi, uglavnom, nisu preživeli?“

U želji da mlađe generacije podsetimo na neka davna vremena, kada se sa ovih prostora pisala i klupska, a ne samo reprezentativna globalna rukometna istorija, a da iskusnije obavestimo o tome kako je posle uspona došao i pad velikog broja rukometnih centara, koji su nekada harali Evropom, a sada crkavaju u amaterizmu, ove nedelje ćemo govoriti o aktuelnom stanju u nekadašnjim jugoslovenskim šampionima, al i ekipama, koje su činile vrh tadašnjeg rukometa…

PELISTEROVA BAJKA O ZLATNIM VREMENIMA…

Poznat po svojim navijačima “Čkembarima” i atmosferi ravnoj paklu koju je pravilo 4000-5000 ljudi, bitoljski Pelister je od svog ulaska u Prvu ligu SFRJ 1983. godine, bio najnezgodniji teren na kome se moglo gostovati od Triglava do Đevđelije, nešto što je u minijaturi Srbije i Crne Gore preuzelo crnogorsko Cetinje. Tim iz Bitolja bio je prvi makedonski predstavnik u Evropi, kada je 1988. godine igrao četvrtfinale EHF Kupa. Sa raspadom Jugoslavije, u granicama Makedonije, Pelister je imao potpunu dominaciju o čemu govore i četiri osvojene titule u prvih šest sezona makedonskog šampionata.

PRVI MAKEDONSKI KLUB U EVROPSKIM KUPOVIMA
VICEŠAMPION SFRJ
ŠEST PUTA ŠAMPION MAKEDONIJE
FINALISTA ČELENDŽ KUPA 2002
POLUFINALE KUPA POBEDNIKA KUPOVA 1996

Početak dominacije klubova iz Skoplja, najavio je Vardar Vatrostalna osvajanjem titule 1998. godine. Već naredne, u Bitolj je vraćena šampionska kruna, ispostaviće se PRETPOSLEDNJA za ovih 15 godina. Vardar je nastavio da dominira, a poslednji put su šampionski pehar u Bitolju podigli 2005.godine. Od tada kreće pad, tavorenje i priča o “boljoj budućnosti” koje nema…

– Posle osvajanja “duple krune” u sezoni 2004/05, Pelister je počeo da pada i na igračkom, i na administrativnom planu. Otkazali su svi sponzori, a skoro svi igrači, koji su u to vreme bili reprezentativci Makedonije, otišli su, pa je klub bio blizu totalnog raspada. Formirao se novi UO sastavljen od navijača i predsednika Evta Božinovskog. Od tada Pelister igra sa igračima iz svoje škole ili veteranima na zalasku karijere – kaže bitolski novinar Zoran Miševski i dodaje:

–  Od tada je Pelister igrao dva puta finale Kupa, a u prvenstvu uvek bio treći iza Vardara i Metalurga. Prošle sezone po prvi put nije izborio plasman u Evropu. Jedini pokušaj da klub ponovo zaživi, bio je 2011. godine, kada je sponsor kluba iz najboljih vremena, Siljan Micevski pokušao opet da uđe u klub. Doveo je i pojačanja, i trenera Ratka Đurkovića, ali to je trajalo samo tri, četiri meseca. Od tada, klub ponovo traži sebe i ne piše mu se dobro, ako ne nađe sponzora dostojnog tradicije Pelistera i zelene armije navijača – zaključuje Miševski.

POSLEDNJA TITULA OSVOJENA 2005. GODINE
OVE SEZONE PO PRVI PUT NIJE UČESTVOVAO U EVROKUPOVIMA
IZGUBIO I MESTO TREĆEG MAKEDONSKOG KLUBA…
“OSUĐEN NA DECU I VETERANE”

MEDVEŠĆAK “ZABAVA ZA STUDENTE”

Uz bjelovarski Partizan i kasnije svog prestoničkog naslednika RK Zagreb, Medvešćak je u bivšoj državi bio najbolji hrvatski klub. Četvorostruki šampion Jugoslavije (1953,1954,1964,1966), igrao je i finale Kupa šampiona 1965. koje je izgubio od rumunskog Dinama iz Bukurešta. “Medvedi” su u bivšoj Jugi bili poznati kao specijalisti za osvajanje Kupa. Iako posle 1966. godine, više nisu bili blizu osvajanja titule, Kup su osvojili čak šest puta (jedan i u godinama dominacije Metaloplastike – 1987), poslednji 1990. godine.

FINALISTA KUPA ŠAMPIONA 1965
ČETIRI PUTA ŠAMPION – 6 PUTA OSVAJAČ KUPA JUGOSLAVIJE

Posle raspada države, Medvešćak je samo jednom u poslednje 22 godine bio vicešampion (1993), a par puta bio na poziciji tri ili četiri, što ga svrstava samo među prosečne hrvatske timove. Poslednji kratkotrajni “zalet” i pad kluba u kome su svoje ime pravili i Štencl, Kljajić, Žagmester, Miljak, Milković, vezan je za sredinu prošle decenije, kada je Nenad Volarević sa koncernom Agram u klub doneo dosta novca i imena poput Obrvana, Ćavara, Sulića, mlade Čupića i Buntića, ali se sve to ubrzo raspalo pod budnim okom neuništivog miljenika RK Zagreba, a Medvešćak vratio u kolotečinu, iz koje je izgubio prvoligaški status, koji je u međuvremenu povraćen…

POSLEDNJI PUT VICEŠAMPIONI HRVATSKE 1993
AGRAMOVA “PUSTA ŽELJA” 2006/2007

 

SLOVAN – NEKADA ŠAMPION SFRJ, SADA SLO DRUGOLIGAŠ

Prošlo je 33 godine od kako je Slovan Kolinska postao prvi i jedini slovenački klub – šampion SFRJ. Naredne 1981. godine, igrao je Slovan i finale Kupa šampiona, što će uz jedno polufinale KPK (1984) i četvrtfinale Kupa EHF (1993), biti i najveće ostvarenje tima iz Kodeljeva.

ŠAMPION JUGOSLAVIJE 1980
FINALISTA KUPA ŠAMPIONA 1981 – PORAŽENI OD MAGDEBURGA

Tek dva puta vicešampion Slovenije, Slovan se nalazio na rukometnoj mapi sve do 2010. godine, kada je igrao i polufinale Čelendž Kupa.  Od tada sledi pad, koji je rezultirao i gubljenem statusa prvoligaša. Nedostatak novca i nonsens da prestonica, kao što je Ljubljana, nema predstavnika u rukometnoj eliti, daje nam trenutnu sliku Slovana kao drugoligaša, koji će se ove godine grčevito boriti za povratak u rukometnu elitU (trenutno deli drugo mesto na tabeli)

DVA PUTA VICEŠAMPIONI SLOVENIJE
SADA SLOVENAČKI DRUGOLIGAŠ

 

CRVENKA – NEKADA “NAJSLAĐE SELO”

Prošlo je tačno 43 godine od kako je jedina titula stigla u “najslađe selo” – Crvenku (1969). U narednoj, Crvenčani su igrali i polufinale Kupa šampiona.  Srpski tim će zauvek pamtiti legendarna španska Barselona, koja je kao debitant u Kupu šampiona te godine postigla samo 12 golova protiv Crvenke. Uz šampionsku titulu, Crvenčani imaju i dva Kupa Jugoslavije (1967,1988), kao i sijaset imena koju su “proizveli” iz svoje škole. Spisak onih koji su nastali u Crvenki, kao i onih koji su tu proveli deo svoje karijere, dugačak je (Mišković, Fajfrić, Živković, Škrbić, Pušnik, Holpert, braća Jovović, Rnić).

ŠAMPION JUGOSLAVIJE 1969 – DVOSTRUKI OSVAJAČ KUPA JUGOSLAVIJE
POLUFINALISTA KUPA ŠAMPIONA 1970

Crvenka nije imala većih rezultata od raspada zemlje. Tek po koja dobra sezona, podsetila je na decenije dobrog rada. Tu i tamo iz Crvenke ispadne koji igrač, a u poslednje vreme, reprezentativni dres su zaduživali Pejanović, Mešter, Holpert, Marjanac, Markez, itd. Klub je ispadao iz srpske elite pre par godina, pa se vraćao, a danas uglavnom tavori, imajući kao ambiciju jedino opstanak i ništa više…

RASADNIK TALENATA
KLUB KOJI SAMO „OPSTAJE“

 

U NASTAVKU ĆEMO PISATI I O OSTALIM EX-YU CENTRIMA…

4 Comments

  1. Loci

    12/02/2013 at 23:22

    Šteta bi bilo ne napisati par riječi o Rk Metkoviću,malenom gradiću koji je odgojio Balića,Metličića,Lackovića,Sulića,Čupića,Golužu,Čavara,Obrvana,Dominikovića,Matoševića i brojne druge svetski proslavljenje igrače

  2. Dragan Gagić

    13/02/2013 at 08:48

    Žiko, zaboravio si zrenjaninski Proleter, sarajevski i niški Željezničar, dobojsku Slogu a o Partizanu iz Bjelovara da ne pričamo. Ženske klubove nisi ni spomenuo, a i njih ima dosta!

  3. dobojlija

    13/02/2013 at 18:41

    odlican clanak, samo nastavite! nadam se da ce biti dobojska sloga…

  4. Pingback: TEMA NEDELJE: EX-Yu centri (2) – “Dinausaurusi, uglavnom, nisu preživeli?” :: Balkan Handball

Ostavi komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *