Reprezentacija Slovenije, pobednik je balkanskog duela osmine finala Svetskog prvenstva. Izabranici Borisa Denića bili su bolji od Makedonije rezultatom 30:28 (16:15). Slovenci su kontrolisali igru i rezultat skoro svih 60 minuta.
Od samog počeka krenuo je obračun „ball control“ i „run and gun“ rukometa. Slovenci su održavali minimalnu prednost, sve do 14. minuta, kada Lazarov i Stoilov preokreću na 7:6. Ipak, Gajić i Zorman iz dva kontra napada vraćaju plus na svoj konto. Posle drugog neiskorišćenog semerca Lazarova i drugog gola Sebastijana Skubea, Slovenija u 21. Minutu prvi put dolazi do dva razlike, 11:9, nakon čega Ivica Obrvan traži tajm – aut. Na teren se umesto Ristovskog vratio Petre Angelov. Ni treći put Makedonija nije mogla protiv Škofa sa sedam metara, ovoga puta zaustavljen je bio Vugrinec, ali lopta pada u ruke Georgievskom, koji ne greši, za 13:13. Sebastijan Skube je bio udarna snaga slovenačkog napada, što golovima što kreacijama, i najviše zahvaljujući njemu „Dežela“ je održavala prednost. Najbolji potez rukometaša Silkeborga, viđen je u poslednjoj sekundi 30. minuta, kada je silovitim šutem pogodio mrežu za konačan rezultat prvog poluvremena – 16:15 za Sloveniju.
Jure Dolenec prvi pogađa u nastavku i ponavlja maksimalnih plus dva, ali Manaskov i Stoilov brzo vraćaju na početak. Dva gola Gajića u roku od 20-ak sekundi vode Sloveniju na 19:17 u petom minutu drugog poluvremena. Ono što je u prethodnoj utakmici pretrpeo od Vitautasa Žiure, Mirkulovski je učinio Urošu Zormanu. Udarac u lice kažnjen je crvenim kartonom za organizatora igre Metalurga, zanimljivo, u istom minutu kao i u meču Makedonija – Austrija , 37. Brzo je to Gajić iskoristio da podigne na novi maksimum, 21:18. Makedonija je dva puta stizala do minimalnog zaostatka, ali šansu za izjednačenje nije izborila. Posle četvrtog neiskorišćenog sedmerca, ovoga puta Manaskova, Bezjak donosi prednost od 27:23, na ulasku u 51. minut. Stigli su crveno – žuti vrlo brzo na minus dva, ali dalekometna paljba Jurea Nateka držala Soleniju na odstojanju. Ipak, pri rezultatu 27:25, četiri minuta pre kraja, Geogriev iz velike prilike pogađa stativu, a Jure Natek gol, i to sa deset metara – 30:27. Lazarov smanjuje, a Pribak potom pogađa stativu za minus jedan, dva minuta pre kraja. Poslednju priliku, pri rezultatu 30:28, imao je Manaskov, ali je Škof bravuroznom intervencijom dao znak svojoj klupi za slavlje.
7 komentari
Zasluzena pobjeda. Cestitke Sloveniji. Tko visoko leti nisko pada
Dalosa, nema potreba od CINIZAM!!!
Makedonija 33 procenti na realizacija na penali. Slovenija 80% realizacija na penali. zosto odbranata barem vo vtoro poluvreme ne izleguvashe ponapred kako vo poslednite nekolku minuti za da spreci techni dodavanja e nejasno. i klupata i igracite tolku mozea
Tomi, samo sam rekao činjenice. Tu se na forumu spominjale medalje, omalovažavao se protivnik,dizali se neki igrači u nebesa, kleli se suci…..
E zbog takvih sam napisao to staru izreku.
Zasluzena pobjeda Slovenije…jednostavno dokazali smo da ipak nismo veliki tim koji se moze nositi s pritiskom
Neznam zasto taj cinizam….Slovenija je bila bolja u svakom pogledu i niko to ne osporava.Sudije su bile na visini svoga zadatka i nemozhe im se zameriti nista ,jedino da je iskljucenje i direktni crveni karton mozhda prestroga odluka ,ali to su ta nova pravila koja cemo polako uciti i navikavati se na njih. Premalo odbrana golmana za ovakvu utakmicu,slaba realizacija sedmeraca i promaseni ziceri su bili presudni. Svaka cast Slovencima i zelim im uspeh u daljem natjecanju.
Једну ствар ми никако не улази у главу:
одиграли смо убедљиво најслабију утакмицу, посебно смо подбрацили у одбрани која није била ни бледа сјена одбране коју смо навикли да гледамо; голмани су имали заједно само 7 одбрана; промашили смо 4 пенала; играли смо без Миркуловски вечи део другог полувремена. А са друге стране словенци су играли безобразно брзо и дали нам гомилу лаких голова, а и при позиционе нападе прелако су нам варале наше статичне дефанзивце.
И поред свега овога они су нас добили само два разлике (један на полувремену), а реални резултат никако није требало бити 2 разлике веч ако не 20 онда бар 10 гола разлике, а ми смо изгубили свега 2 разлике и били смо конкурентни до задњих минута када смо почели да љуштимо оквир гола. Питам се што би се десило ако смо погодили бар три од четири промашена пенала?! Дали је онда било могуче да добијемо словенце?! Ја бих рекао да није могуче са таквом игром и статистику да добијемо никога, чак ни Арабију Саудиску, а не па сасвим солидни словенци! Ето то ми никако не улази у главу!
Обрвану замерам поред тога што је слабо користио Вугринца, на задњу утакмицу када се више него јасно видило да одбрана уопште не функционише требао је да покуша разним видова одбране: 5-1; 4-2; 3-2-1; 3-3; требао је све покушати, а он апсолутно ништа не мења: игра целу утакмицу плитку зону без нападање и фаулирање противника, да би тек у задњим минутима изашао напред, агресивније у дубљу зону.
Свиџа ми се како играју словенци, свиџа ми се њихова супер брза, дрска, технички савршена игра, али не верујем да че успети изненадити некога, можда и заврше само једно место испред нас. Песимист сам зато што нису успели против Катра, против Бразила се до краја мучили, у припремним утакмицама пре долазак у Катру декласирани су од Данске са десет гола разлике, слично је било и против Шведском, једино су Исладу откинули бод – изгледа да сви осим нас научили како треба играти против словенце.
Желим им најбоље момцима Денича, али како сам рекао нисам баш оптимист да могу нешта више. Једном Денич ме је веч јако разочарао са Цеље, након два одличних и рамноправних наступа против Вардара и победу над Раен Некру био сам и више од убеџен да че убедљиво добити Монтпењеа и пласирати се меџу 16, али десило се супротно.