Kolumna Aleksandra Brkovića: Sad znam da ništa ne znam

Iako je prošlo tačno pola utakmica grupne faze, još puno toga je nedefinisano. Zanimljivosti je na pretek, i nama koji smo hiljadama kilometara od Dohe, a mogu da zamislim svima vama koji ste tamo u epicentru rukometa.

Grupe A i B ulaze u završnicu tj.manje im je ostalo da odigraju nego što jesu, dok je u C i D obrnuta situacija.

Izveštaje prepuštam ljudima sa lica mesta, ali dotaći ću se nekih detalja sa i oko terena.

Brazil za mene nije iznenađenje i drago mi je kada neevropske reprezentacije podižu kvalitet rukometa. Mlađe kategorije su im sve bolje i bolje sa sve zanimljivijim igračima pa ovim tempom ako nastave da napreduju vrlo lako može da se desi da u Riju budu kandidati za medalju.

Španci i Hrvati, nakon vrlo slična dva kola, dve pobede, neuverljive, ali ipak rutinske, su se otkačili protiv „jadnih“ Čilea i Irana pa ovi i nisu mogli drukčije da prođu nego sa po minus dvadeset.

Legija Kata(st)ranaca igra sve bolje i bolje i za sada se sve ono uloženo polako vraća. Šta šeici, koji su obično realni, očekuju od ovog prvenstva i šta će ih zadovoljiti ne znam, ali svi ti dani po Barseloni, Andori i sličnim destinacijama gde se Katar dugo pripremao, skoro pa kao klub, daju rezultat, jer Slovenci se ne pobeđuju svaki dan. Da se razumemo, nisu Slovenci možda najbolji na svetu, ali da je pre samo dve godine neko rekao da će ih Katar pobediti smejali bi smo se. Ne potcenjujući Brazil ipak je ovo prvi ozbiljan rezultat Katara i verujem ne i poslednji. Šalu na stranu, ali čim Gajo ne da svojih petnaestak komada eto problema.

Makedonija, polako, ali sigurno postaje treća ex YU sila mada kako stoje stvari ni mesto odmah iza Hrvata im nije daleko. Kvalitet više neke ekipe se ogleda u tome da i kada ne igra najbolje ili kada igra loše, kako god, da i onda pobeđuje. Mislim da Makedonci već sada imaju taj kvalitet, ne kažem da su igrali loše druge dve utakmice, ali nakon onakvog izdanja protiv Tunisa, postavili su crtu ispod koje ih javnost više ne želi videti.

Fokus dana i pored Katar-Slovenija mi je bio Austrija-Tunis. Zanimljiva utakmica, neizvesna, sa puno oscilacija obe ekipe sa možda, što novinari kažu, najpravednijim ishodom, nerešeno. Austrija posle pobede nad BiH je imala meč loptu, ali verovatno do kraja neće znati sa koje će pozicije u osminu i da li će u osminu, još je sve otvoreno. Tunis je bio u vrlo nezavidnom položaju bez boda, ali kada vidimo protiv koga je igrao ta nula i nije bila neočekivana. Letos, tokom Kanjiža kup-a, na kome je učestvovao i Tunis, Sead mi je govorio kako od Hmama opet želi da napravi napadača, jer je bio siguran da on to može i bilo mu je krivo što u svom klubu igra samo odbranu. Gledajući i prateći ove tri utakmice meni ništa nije jasno, jer Hmama vidim generalno u podređenom položaju, čak i odbrambeno, a kamoli napadački, iako sigurno postoji neko objašnjenje. Desni bek Tunisa Banur me prijatno iznenadio i verujem da će vrlo brzo završiti u Evropi, jer njegova „bomba“ zaslužuje bolju ligu od tuniške. Veber koji je poznat kao neko sa vrlo korektnim procentom šuta, umalo nije Austrijance zavio u crno. Promašeni sedmerci, ziceri, pozicije sa krila i onaj poslednji austrijski šut, možda i za pobedu ne pokazuju njegovo pravo lice iako je dao 9, ali uz 7 promašaja, što je za njega previše.

Situacija je sve jasnija, a nejasna je skroz.

U A će Španija i Katar za prvo, vrlo verovatno. Slovenija ako ne uđe u krug biće treća, Brazil četvrti, dok će Belorusi i Čile u prezident kup. Nadam se samo da neće Želja Babić biti kriv, jer znam koliko vrše pritisak na njega da mu igraju domaći, beloruski igrači.

U B će Hrvatska i Makedonija za prvo, Iran će biti šesti, a ostalo je sve moguće. Kalkulacija ne može biti, jer niko ne zna da li će dalje, sa kog mesta i na koga, ni u osmini finala, a o četrt-finalu da i ne pričam. U tome je sva čar takmičenja. Jedva čekam nastavak.