Mogao bih Aron Kristjanson o tome da razmisli kada sledeći put bude dovodio ekipu u ove krajeve. Prvo lagani “pit-stop” u Kranjskoj Gori, ima tamo jedan fin hotel “Kompas”, gde i Vardar voli da ode na pripreme. Evo besplatne reklame za njih. Malo bicikla, ima finih staza, da se održi tonus, pa kremšnita kod “Čarlija”, odlična je, svež vazduh. Da se aklimatizuju i oslušnu šta se valja iz brda? Da li ih čekaju “varvari”, prosjaci na ulicama, policajci sa pravim pištoljima i vučjacima, navijači koji, zamislite, viču i halabuku prave, sve ono što “tananoj” duši severa nije tako razumljivo.
Zagreb je propustio da ih nokautira, isto kao Metalurg prošle godine. Zapanjujuće je koliko su to u stvari bile iste utakmice. I Linini, i Vujini su vodili 7:2 u 13. minutu. Metalurg je prošle godine imao 11:4 u 22. minutu, Zagreb 11:3 dva minuta ranije. Skopljanci su imali 22:14 osam minuta pre kraja, a Zagreb na tri. Konačno, na kraju, Metalurg je putovao u Dansku sa 23:17, a Zagreb sa 22:17. Prvi striker Koldinga, Bo Spelerberg ponovo se upisao u strelce kao i prošle godine – 1:1. Hvit je pobedio u Zagrebu za tu jednu odbranu. Imao ih je pet, dok je “Boris Trajkovski” počastio sa četiri. Još jedna razlika, Lino se hvatao za glavu posle meča što ih nije dotukao, dok je Vuja rekao “pet je dobro”.
Ne znam da li će Kristjanson (gre’ota bi bilo nespomenuti da je Islanđanin morao da stisne ruku i Draganu Markoviću – Marki u baražu za SP kao selektor Islanda) ponovo pričati domaćim medijima o tome “kako su prebijeni” i kako će to “naplatiti”. Znam da je to pričao prošle godine, dodavao još da Makedonci prekidaju igru tako što se valjaju po terenu, ali je isto tako prošao i u revanšu – dobio po nosu. Ta Metalurgova generacija je bila od kamena. Puna samopouzdanja, karakterna. Da li je ova Zagrebova? Neće im ni jedan tekst nabiti veći pritisak nego što ga imaju. Želim im da to i dokažu. Ako prežive Dansku, postali su tim – najveći koji je Zagreb imao još od vremena Obrvana, a tada je igrao Ivano Balić. Tim se, ipak, postaje u gostima.
Još jedna impresija koja ruši intenzitet teksta, ali moram – 14.500 ljudi na rukometu! 14.500! Sada znam kako je košarkaškim fanovima koji zavide Beogradu na „časovima ljubavi“ iz Evrolige…
Da li sve ovo što je napisano za Dance možemo “copy-paste” primeniti kada je Vardar u pitanju? Ne. U Plocku je učitelj pobedio učenika. Manolo je dao lekciju svom bivšem igraču Raulu. Sagradio mu je zid Spržak-Kvatovski, po kome je Gorbok “malterisao” od prvog do 60. minuta ne shvatajući da je on taj koji Vardaru treba da donese TOP 8 i Keln, da ne postoji drugi, bolji ili više plaćeniji, koji mora da preuzme odgovornost. Poturio mu je Sašu Tiumenceva da mu razbije sredinu odbrane sa perfektnim Jurkievičem i kamikazom Nikčevićem. Na njih su se nadovezali Rakotea i Zelenović, a tek golman Korales…
Pre meča me je jedan poljski kolega opsedao pitanjem o budžetu Vardara. Nisam znao da mu odgovorim, nagađao je i čekao od mene da mu govorim “toplo” ili “hladno”. Koliki god da je, budžeti ne igraju. Igraju igrači, one koje dovedete i trenirate. Suštinsko je pitanje – Koliko to igrača Vardara igra u kontinuitetu na nivou ili iznad svoje tržišne vrednosti? To je do trenera. Hoćemo li ih brojati u Visli? Ekipa napravljena od mladih, neafirmisanih, onih koji su negde zastali u svojim karijerama, starijih i motivisanih. Primera koliko hoćete, Korales, Rakotea, Dašček, Spržak, Tiumencev, Montoro, Zelenović, Nikčević. Primer Ivana Nikćevića iskače, postao je pravi guru ekipe. Momak, koji će imati svoje mesto u srpskom rukometu kao onaj koji je doneo Olimpijske Igre u poslednjoj sekundi u Alikanteu, a koji se mora poštovati jer je njemu ostavio i Ahilovu tetivu u Poreču davne 2009. godine, više je nego levo krilo, to se vidi i preko televizora.
No, pred revanš je ključno pitanje – Šta su Vardaru donela ovosezonska pojačanja osim Arpada Šterbika? To više nije pitanje samo za Raula Gonzalesa.
Odgovor će sačekati do nedelje. I dalje je Vardar veliki favorit za prolaz dalje. I dalje je prolaz “normalna stvar”, a eliminacija “katastrofa”. Šest razlike dođe i ode za šest minuta ako stvari krenu kako bi trebalo da krenu. A kada krene pesma u “Jane Sandanski”, mašina se pali…
