„Čekaj, stani, uzmi tajm!“
Izgleda da smo sinoć u Herningu imali reprizu one pressi-ce iz Beograda pre tačno dve godine, kada je Goluža, takođe, optuživao sve i svašta za poraz od Srbije u polufinalu EURO 2012. Sa druge strane stola sedeo je Vilbek, koji je kao uvređena devojčica rumenih obraza, glumio šokiranost ispadima „barbarina sa Balkana“.
Objektivno je mnogo lakše bilo „Kaubojima“ u poslastičarnici „Boxen-a“, koja je upravo to bila u odnosu na čistilište „Arene“ iz 2012. godine. Na tribinama nije bilo takvog idiota, koji bi kovanicom gađao igrače, pa uz to, još pomogao i protivnika, povredivši svog reprezentativca. Hvala Bogu, Šele nam je živ i zdrav, igra, piše kolumnu, uveseljava rukometne ljude širom Evrope koji nas čitaju ovih nedelja.
Ta „kilometraža“ iz Beograda se videla u igri Duvnjaka i drugova u većem delu meča. Danci su dostojno pokušavali da odrade simulaciju tako što su zviždali himni. Nije bilo baš toliko masovno, ali nije ni da se nije čulo. Čulo se dobro i ostaće upamćeno.
Da je Mirko „skinuo“ Egertu ono što je Landin odbranio Štrleku, da je „ČULEK“ (Čupić – Štrlek) vozio i juče, kao u prethodnom delu turnira, da se napad na kraju nije sveo samo na bezglavi „juriš“ na gol, onda Goluži ni nemačke sudije, ni „životinje“ ne bi bile na jeziku.
Skandi ljudi su bukvalni po tom pitanju. Tako će Slavko još jednom ući u antologiju rukometnih umotvorina.
Istina mu, kako god okrenete, dođe uvek negde na sredini.
O selidbama, mogao bi mnogo toga da kaže Ulrik Vilbek. Pa njega su do polufinala Svetskog prvenstva 2009. godine vozali od Poreča, Zadra, Splita, sve do Zagreba, gde je sa danskom ekspedicijom stigao na dan pred završetak turnira. Ova ruta Kopenhagen – Orhus – Herning dođe mu kao neka lokalna ruta u odnosu na turu „upoznajmo Hrvatsku“, koju su Danci odradili po Istri i Dalmaciji vetrovitog januara 2009. godine.
Polufinale Francuska – Danska, setimo se, igrano u Splitu. No, ni to nije omelo Francuze, koji su pre odlaska po zlato u „Zagreb Arenu“, odradili prvu nedelju u Osijeku. Kada si pravi, ni jedan „kavez“ te neće sprečiti da to i pokažeš…
Sa druge strane, danski gospodin je uveo instituciju „najgore press konferencije na kojoj je ikada bio“. Gle, molim te. Pa najgora je bila ona na kojoj se nije pojavio posle finala Svetskog prvenstva u Barseloni prošle godine kada su ih Španci deklasirali. Tada je pomerio standarde. U Herningu se još samo nije popeo na zapisnički sto, ali ide mu finale, nikada nije kasno.
Na poluvremenu meča sam već imao naslov kolumne u slučaju pobede Hrvatske – „Noć kada su Slavonci poslali Vilbeka u penziju“. Nisam smeo na glas da ga izgovorim, jer sam znao da ima još „mnogo da se igra“.
A valjda će to uraditi bradati Francuzi, Luka, Nikola i Igor…
4 komentari
Jel moguće da samo ovde, čovek može da pročita argumentovan ,stručno potkovan i objektivan tekst.
Sramota za sve ostale koji prate /??/ ovaj sport.
Danci ce ih otresti ko slinu.
Žiko tvoja istina je najbliža istini,premda smo si sami krivi,moram i ja istaknuti da sam nezadovoljan sa dosta sudačkih odluka,ali moj konačan zaključak je SAMI SMO SI KRIVI !!!
Slažem se prilično. Još jedan lep Žikin tekst. Nisam video medija konferenciju, pa možda nije u resu što komentarišem, ali mi u Srbiji znamo koliko Goluža zna da izađe iz domena sporta i da motivaciju, uzroke neuspeha ili način ispoljavanja radosti potraži u stvarima koje nemaju mnogo veze sa srži sporta.
Za komentar suđenja, moraću da sednem i još jednom pogledam celu utakmicu.
Ipak, jednu stvar bih podvukao i insistirao na njoj, pregršt neočekivanih i nesportskih stvari juče na tekmi: zviždanje himni, zviždanje cele dvorane napadima Hrvatske i često neprihvatljivo ponašanje Vilbeka (trebalo bi ga stalno podsećati na Španiju i nesportski i bezobrazni izostanak sa KZM posle finala). Naravno, zviždanje himni je strašno i neprijhvatljivo, a meni je najneprihvatljivije kada se desi u Srbji. Ipak, moraće zapadnjaci/severnjaci dobro razmisliti pre nego što se sledeći put iznenade našim ludim emocijama.
Zar je moguće da su od nas pokupili samo ono najgore, a ne lepe stvari kao što su osmeh, poljpci, sjajnu gostoljubivost i spremnost da gostu daš i više nego što možeš i imaš.