„Polako Kristijane. Mlad si. Sećaš li se Kumamota? Eh, kada je to bilo. Prođoše 23 godine. Hoćeš da te podsetim? Debitovao si tri meseca ranije za reprezentaciju i onda su tvoji otišli za Japan, a za tebe nije bilo mesta. Da si otišao tamo bi prvi put video „malog čoveka iz Istre“. Plavo-zelena trenerka. Autsajder. Lokalni trener. Niko i ništa na svetskoj mapi rukometa…
Vidi žena da sam odsutan dok rastavljamo novogodišnju jelku i pakujemo je u ostavu.
„Šta je bilo?“
„Javio se početak kolumne…“
„Blago meni, pa ko će da šeta Milicu…“ (u prevodu „za koju sam se budalu ja udala“)
A godina Kristijane? Znaš koliko je imao godina tada Lino Červar? Godina 47. Isto koliko ti sinoć u Stokholmu. Znaš, ne tako davno, da ne kažem pre 10 dana u Gracu, u podrumu one sajamske hale 10 minuta pre nego se izašlo na teren, Lino mi je ispred svlačionice rekao.
„Znaš šta Žika, sve sve, ali sam najponosniji bio kada sam u Japanu sa Italijanima maltretirao Francuze i Šveđane. Tada sam video da sam na pravom putu. Ceo svet mi je to priznao.“
Ostao sam malo zatečen, priznajem. I onda mi nije đavo dao mira, pa sam krenuo da listam. I nađem, igrali ste, Italija Norveška 19:19, dva gola minusa sa onim Šveđanima, Vislanderom i Olsonom, a ne ovim devojčicama sada. Francuzi su ga ostavili na -4, a vi na kraju za bod bili bolji za plasman u osminu finala.
Vidiš, tako se pekao „peče zanat“. Doduše, ne znam kako vi to na severu kažete, ali razumećeš. To je ono, ustaješ, padaš, grešiš, pogađaš, radiš svašta, ali samo je jedno bitno – veruješ. Sa nekog istarskog betona maštaš da ćeš biti olimpijski pobednik. Svi misle da si lud. I jesi lud. To se normalnima ne dešava.
Zato ne tuguj. Ima vremena za tebe. Dok je Lino dobio „svojih 5 minuta“ prošle su decenije. Znaš onu da su Danci igrali 13 polufinala pre nego su osvojili nešto? A tebi je tek četvrto. I ta bi mogla da te uteši.
Osvajaće Norveška. Neće vam pobeći, nema gde. Mnogo ste jaki. Sagosen će savijati čelik zubima još mnogo godina. I nije jedini.
Ali juče i sutra u Stokholmu, pa za sva vremena, stvarno, red je da pehar podigne samo jedan čovek. Lino Červar.
KOLUMNE ŽIKE BOGDANOVIĆA TOKOM EURO 2020:
Kolumna Žike Bogdanovića: Budite dosadni kao Marin Šego, ništa lepše ne mogu da vam poželim…