Nema više ni druge šanse, ni druge prilike. Koliko god očekivali da ćemo u prvih 120 minuta EURO 2010, rešiti pitanje prolaska u drugi krug, toliko smo bili svesni da bi poslednja utakmica sa Austrijom mogla odlučivati o prolasku o opstanku na turniru. I tako se pogodilo…
U zemlji skijaša i ski skakača, nešto se i promenilo. Puna hala u Lincu, koja će danas, kada nije radni dan, biti još punija, navijači koji znaju da navijaju, želja da se plasmanom u drugi krug napravi nešto nerealno, ali tako potrebno ljudima iz austrijskog rukometa, koji su mnogo para uložili kako bi naš sport postavili u glavne menije mnogih sajtova i naslovnice ostalih medija. Austrija sa Sigurdsonom na klupi deluje organizovano. Oni znaju šta hoće gotovo u svakom napadu, srcem igraju odbranu, a Islanđanin deluje ozbiljno, kao da drži ekipu pod potpunom kontrolom. Najopasniji su kada na terenu igra desnoruka bekovska postava sa prosečnim Šlingerom na desnom beku, koji svojim gabaritom, često ume da probije između "dva" i "jedan" i napravi problem, gol ili sedmerac. Ipak, "otac i majka" igre Austrije je srednji bek Seada Hasanefendića iz Gumersbaha, Viktor Silađi. Na prvi pogled spor, pomalo pogrbljen i suv, a na drugi, dobar šuter, odličan paker i pravi organizator, koji zna da se čuva od nasrtaja odbrane, uvek prenese loptu i nikada ne gubi glavu. Tako će možda delovati i ljudima preko TV ekrana, ali ako njega "Orlovi" uspeju da zaustave, ni sudije, ni publika, ni Andreas Goldberger ih neće preskočiti. Austrija ima dva odlična krila, Vilčinskog na levom i Vebera na desnom. Na srednjem se takođe dobro pokazao Ziura, a na golu, Nikola Marinović. Opet, nivo igre koji Srbija može da postigne (a nadamo se da hoće), domaćin može samo da sanja…
"Orlovi" su svesni u kakvoj su situaciji. U hotelu sa njima, ipak nije mučno, kao na primer, posle utakmice sa Brazilom u Poreču. Još uvek ima osmeha, a želja da se nešto promeni, i da od "loših momaka internet komentara" postanu ponovo "Orlovi", nikada nije i neće biti sporna. Važno je dobro otvoriti utakmicu, ne dozvoliti da se uđe sa "-5", kao protiv Skandinavaca, jer jurka sa vremenom, pasivnim ili ne pasivnim razvlačenjem domaćina, bila bi pogubna. Brza igra, realizacija bekova – precizno "prangijanje" Marinovića i laki golovi iz kontranapada, recept su za svakog protivnika, a naročito za Austrijance, koji teško da mogu da pariraju svih 60 minuta. Zato samo hrabro. Nećemo misliti o onome što nas čeka, u ovoj ili onoj situaciji. Sada je red da svi zajedno budemo u tih sat vremena. Da zapušimo uši (ili stavimo slušalice) kako bi neutralisali huk sa tribina, da ne kritikujemo, da verujemo, da aplaudiramo, da budemo hrabri – Srbija je bolja od Austrije, i to mora i može pokazati. U Lincu ili bilo gde drugde…
Određene su i sudije za večerašnji odlučujući meč između Srbije i Austrije (18 časova, Intersport Arena Linz). To su švedski arbitri Kanbro i Klaeson.
