Nakon treće pobede u isto toliko mečeva, ovoga puta protiv balkanskog rivala, Bosne i Hercegovine, selektor Makedonije Ivica Obrvan rezimirao je učinjeno u ovom meču, uz konstantaciju da su njegovi igrači već sada načinili veliki uspeh, pošto su dva kola pre kraja prve faze obezbedili plasman u osminu finala. On se takođe slaže sa opštom ocenom ad je iskustvo njegovog sastava prelomilo protiv čete Dragana Markovića.
– Start utakmice odličan. Odbrana euforična, nekoliko kontra napada, dobra individualna rešenja Mirkulovskog. Ono čega nije bilo, jesu brzina kretanja, protok lopte, tečan napad, svega onoga što nas je krasilo u meču protiv Tunisa. Posle te utakmice igrači su se nekako uvukli u sporiji ritam. Ni Lazarov nije imao svoj šuterski dan, što je verovatno takođe poremetilo razvoj našeg napada. Međutim, takvog igrača morate čekati, makar i celo poluvreme, ali nije išlo. Uhvatila nas je nervoza, BiH se brzo vratila u igru, zahvaljujući svojim dobrim minutima i našem lošem postavljanju u odbrani, iako je napad bio primarni problem. Ipak, u završnici smo iskoristili svoje iskustvo. Njima su malo drhtale ruke u prelomnim momentima, pa smo uspeli da rešimo utakmicu pre ulaska u poslednjih pet minuta.
Koliko vas raduje to što ekipa pobeđuje i kada Kirilu Lazarovu ne ide?
– Znam šta vas verovatno muči. Nije isto kada vodite državnu selekciju i neki klub. Kada ste na čelu reprezentacije, kada imate u svojim redovima jednog takvog igrača, koji igra za najbolji klub na svetu, koji je toliko radosti doneo svojoj zemlji, onda ga morate čekati, iako vam sugerišu da ga promenite. Možda bi takva izmena proizvela još goru situaciju. Kire je sve to korektno prihvato i shvatio. Razumem ja i njegovu želju da, i kada mu ne ide, oseća potrebu da pomogne, da se nudi u napadu, da odigra. Ne beži od odgovornosti. Ne sumnjam da će već u narednoj utakmici ponovo biti na prepoznatljivom nivou. Kolektivnu igru moramo popraviti. Drago mi je da je Vugrinec odigrao korektno, Pribak je bio sjajan, njega bih posebno pohvalio. Nekim svojim prodorima, drskim šutevima i golovima je možda i prelomio meč. Ristovski je pohvatao neke šuteve kada se lomilo, odbrana je u celini bila odlična. Verujem da 22. decembra, kada smo se prvi put okupili povodom ove akcije, niko nije ni sanjao da ćemo imati tri pobede iz tri kola, i zato moramo biti presrećni. Samo mi sami znamo u kakvom smo stanju bili kada smo krenuli sa treninzima. Momcima još jednom od srca čestitam na, već sada velikom rezultatu, iako je još u toku prva faza šampionata. Mi idemo dalje polako, utakmicu po utakmicu.
U jednom delu meča, u postavi su se našla dva desna beka, Vugrinec i Lazarov. Da li je to neka uigrana varijanta?
– Nije to bio nikakav plan, u trenutku kada sam se odlučio za takav potez, odnos snaga na terenu bio je četiri protiv šest. Imao sam u vidu njihovu lucidnost, kombinatoriku i šut, koji je neminovan sa deset i više metara u takvim situacijama. S druge strane, brzo su se vršile izmene odbrana – napad, što je moglo biti problematično po dijagonali. Hteo sam u završnici da testiram još jednom šuterski dan Lazarova, a ostavio sam i Vugrineca da i on možda izađe na tu poziciju beka i uputi udarac. Na pet, 10 minuta, to je sasvim logična reakcija, barem iz mog ugla.
Sledeći meč protiv Hrvatske…
– Kao profesionalac, tu apsolutno nemam nikakvih emocija. Hrvatska je u naj, najužem krugu favorita za medalju, možda i najsjajniju. Igraju savršen rukomet za ovaj ritam prvenstva, za ovaj način suđenja – sa vrlo malo faulova, ne izlaze previše duboko u odbrani, forsiraju brzi centar, kontru i polukontru. To je reprezentacija čije samopouzdanje i forma rastu kako turnir odmiče. Naravno, to ništa ne mora da znači, mi ćemo tražiti našu šansu, ako nam se ponudi, igraćemo jako i pokušati da osvojimo prvo mesto u grupi.
Čini se da je reprezentacija mentalno jača u odnosu na neka ranija takmičenja…
– Reprezentacija Makedonije je dovoljno ovakvih mečeva preturila preko glave i stekla značajno iskustvo. Iako nas je Bosna i Hercegovina stigla i prestigla na početku drugog poluvremena, mi smo imali kontrolu nad utakmicom, znali smo u svakom trenutku šta radimo. Insistirao sam i da se u poslednjem napadu krene na gol, jer ko zna kad, kako i zašto ta gol razlika može da pomogne. Za mentalnu spremu igrača jako puno znači kada ne igramo dobro a pobeđujemo. Daleko od toga da smo protiv BiH briljirali, bila je to rovovska borba u kojoj su bodovi bili veliki plen. Dobro je što su se istakli neki momci iz drugog plana, da ne pominjem ponovo Pribaka. I Nikola Markoski, koji je od početka turnira u startnoj sedmorci, igra konstantno dobro. Mojsovski je sredinom drugog poluvremena napravio par jako dobrih poteza, a i sam je davao golove. Vugrinec je isto imao doprinos, da ne pričam o Manaskovu. Nedanovski, Zlatko Mojsovski i Filip Lazarov nisu dobili priliku, ali takva je bila utakmica, nije bilo prostora. Mislim da svi zajedno u ovom timu moramo biti zadovoljni dosadašnjim učinkom.
Da li je moguće da se ponovi igra u napadu iz meča sa Tunisom?
– Pa ono je bio stvarno vrhunski napad. Bolji poznavaoci makedonskog rukometa i oni koji prate duže nacionalni tim kažu da je to bila jedna od najboljih napadačkih utakmica. Ja sam i protiv BiH sve vreme tražio i potencirao takvu igru, ali nije bilo brzine, primanja lopte u pokretu, ukrštanja. Locirali smo problem, ali ga nismo mogli rešiti tokom utakmice. Umor nije razlog, ako pogledate minutažu u sva tri meča videćete da je ona skoro podjednako podeljena kod velikog broja igrača. Jednostavno, tako se dogodilo. Nadam se da ćemo protiv Hrvatske ponovo demonstrirati vrhunski napad.
Kolika je perdnost vašeg sastava što imate dva srednja beka u dobroj formi na turniru?
– Ovo je reprezentativno takmičenje, sve jače selekcije imaju po dva, neke i po tri vrlo kvalitetna igrača na svakoj poziciji. Bez toga ne možete raditi ozbiljan posao, koliko god da ste dobar trener. Tako smo i mi večeras lepo iskoristili i jednog i drugog, Mirkulovskog u prvom a Pribaka u drugom poluvremenu. Drago mi je da se obojica dobro snalaze, kako individualno tako i u saradnji.
