Reprezentacija Srbije otputovala je za, sat i po vožnje udaljeni, Kristijanštad, gde će u četvrtak od 20.30 časova odigrati svoj poslednji meč na Svetskom prvenstvu za plasman na deveto mesto sa selekcijom Norveške. U foajeu hotela "Blu Radison" u Malmeu, svodili smo utiske sa prethodnih osam mečeva i propuštenih šansi da se izbori plasman u olimpijske kvalifikacije sa srednjim bekom reprezentacije, Žarkom Šešumom.
Vreme je da lagano svodimo utiske iz prethodnih 15 dana učestvovanja Srbije na Svetskom prvenstvu…
– Generalni utisak je gorak i probaćemo da ga popravimo protiv Norveške. Ako završimo prvenstvo pobedom, svima će biti malo lakše. Bili smo u dosta utakmica u egalu. Negde smo svojim greškama izgubili, a negde smo i oštećeni. Ipak, na kraju kada se sve sabere, za nekoliko meseci, pamtiće se samo deveto ili deseto mesto, a ne kako si i protiv koga gubio. Pamtiće se samo plasman. Dosta je tu i naših grešaka, loših završnica. Morali smo te završnice da igramo bolje, da igramo malo brže. Sve to moramo da analiziramo i popravimo. Svako mora da krene od sebe. Lično, mogao sam puno bolje. Svako bi trebalo svoju igru analizira, da bismo napredovali na sledećem takmičenju.
Pomenuo si svoju igru. Verovatno nisi zadovoljan, kao uostalom, ni rukometna javnost…
– Nisam zadovoljan. Mogao sam više da doprinesem da ekipa igra bolje, da neke utakmice i pobedimo. Zašto je to tako. Ima i objektivnih razloga i svega. Imamo još jednu utakmicu, a posle će uslediti dublja analiza. Nadam se napretku. Moram sve da učinim da naredna polusezona bude mnogo bolja od ove prethodne, koja je bila turbulentna. Bio sam povređen, imao transfer. Sve je bilo zbrda-zdola. Samo želim da budem zdrav, da se izborim za svoje mesto u klubu, povećam minutažu i vratim se u formu.
Utisak, koji delimo svi je da nikoga nismo nadigrali na ovom prvenstvu. Ni u jednom meču, nismo mogli da odahnemo posle 45 ili 50 minuta, bez obzira, koji je to protivnik bio, ne računajući naravno, Australiju…
– Da, ali ono što je pozitivno u odnosu na ostala takmičenja jeste činjenica da nismo imali velike padove. Mi smo u Hrvatskoj pre dve godine nadigrali Dansku, a sutradan izgubili od Alžira. Bili bolji od Nemaca, a 24 sata kasnije izgubili od Poljske 15 razlike. Ni to nije dobro. Po meni, ovo je malo bolje. Imali smo neki, hajde da ga nazovem, kontinuitetom, gde niko nije mogao da te razbije. Pametnije smo trošili energiju u odnosu na prethodno SP. Možda je i to neki razlog, zašto nikoga nismo deklasirali. Da smo ove egal završnice sa Hrvatskom i Poljskom, uspeli da dobijemo, ni ti mi verovatno ne bi postavio to pitanje. Nažalost, beleže se bodovi na kraju…
Pre polaska u Švedsku, kakvo si prvenstvo zamišljao? Znao si da ćemo igrati protiv dve domaće selekcije…
– Imao sam u glavi sličan scenario, što se tiče utakmica sa domaćinom i svega što to prati. Nadao se da možemo barem jednog domaćina da pobedimo i osvojimo bod protiv Poljske. Da smo to uradili, a bili smo blizu, igrali bismo za sedmo ili peto mesto, što bi bilo super. Ovako, jedna lopta ostane na stativi, jedan faul u napadu, jedna linija i takve sitnice, odvedu te da igraš za deveto mesto. Takav je naš sport. Nažalost, nedefinisan je što se tiče sudijskog kriterijuma, a to se više vidi na Svetskom prvenstvu, gde dolaze sudije iz totalno nerukometnih zemalja. Kada i te stvari počnu da utiču, onda to nije dobro. U glavi sam imao takav film. Bez obzira, kakav bio naš pojedinačni doprinos, mi zajedno pobeđujemo i gubimo. Malo nam je falilo da se borimo za sedmo mesto…
Da li će Francuzi i Španci uspeti da "srede" domaćine, Dance i Šveđane…
– Mislim da Francuzi hoće, bez obzira na izostanak nekoliko igrača. Već tri-četiri godine igraju čitave turnire sa sedam, osam igrača, ali to mogu samo oni. Španci su jedna prava takmičarska ekipa i biće teško Dancima da ih pobede. Igraju namazano, tipično španski, ali mislim da Danska mora da igra finale ove godine, tako da očekujem finale Danska – Francuska.
ŽIKA BOGDANOVIĆ
