Kroasani vs prženice – Balkan-Handball.com
Balkan-Handball.com

Kroasani vs prženice

PIŠE: SHOUP

Postoji jedna čudna istina koja me toliko intrigira kada su u pitanju navike u ishrani ovde i kod nas. «Pays gourmand» je meni, odrasloj u prestonici sarme i dobrog roštilja, palačinki u Pinokiu i mamine gibanice, spremio puno smešnih iznenadjenja.

Prvo je bilo već prilikom dolaska i ručka sa upravom kluba. Stiže salata, nema mesa, rekoh sebi: “Sacekaću”. Stiže glavno jelo i ujedno mi konobar uzima salatu (predjelo) pred nosom. Ubih se objašnjavajući mu da ću je jesti uz meso! Posle sam razmišljala da taj potez pred upravom mog novog kluba i nije bio neophodan.

Neprijatno iznenadjenje broj dva je bilo to što se ovde nigde ne može naći jogurt u tečnom stanju. Ne računam nešto nalik našem kiselom mleku koje se ovde jede sa šećerom. Rešenje je manje bolno, od tada mi svi gosti iz srpske provanse švercuju po dva litra „kravice“.

sir_Meule_de_Comte

Idemo dalje. Sir u svim oblicima nakon obroka, a pre dezerta! Posle već isprobanog cammembera, tu je jedan od mojih omiljenih – “comté” (sir od sirovog kravljeg mleka, kuvane tvrde kore). Gledam tako svoje drugarice kako seckaju sir nakon završenog obroka i razmišljam : “Ovo bi bilo kao kada bi se kod nas nakon mesa i krompira jeo zdenka sir pre nego što se napadne baklava”.

podne_satNa samom dolasku iznenadjenje je bila i nacionalna kultura ručavanja tik u podne. Kada dodjete iz kuće u kojoj se jede kao u express restoranu i gde draga nam majka juri sitnu decu po komšiluku da bismo konačno seli i jeli “kao prava porodica” (voli majka te starmale komparacije), ručavanje u podne vam dodje nešto kao budali šamar.

I dok tako moje francuske drugarke klopaju palačinke sa šećerom i cimetom, čak i potpuno prazne, ja sam u stanju da se posvadjam sa prodavcem koji mi stavlja nutelu kao da hrani vrapca. Navika je jedna čudna reč u još čudnijim kontekstima (ovo bi bio gili-gili pred sledeći blogić). Sve je nekako umereno, retko se čuje “ajmo još po jednu”, retko se piju po dva pića, retko se služi “repete”. Kada sam raspoložena, objašnjavam im da smo mi “ratna deca”, da doručkuju oni koji se prvi probude i da nam je “bolje da pretekne nego da zatreba”, himna dijetetike.

Nedeljom posle utakmice, ponekad se nadjemo kod jedne od devojaka iz ekipe na “brunch”-u (slatko-slani doručak-ručak). Juče su kod mene na meniju glavne bile – prženice! Uz malo jogurta iz „šteka“. Gledati ih kako oblizuju prste nema cenu.

“Je l’ vam se svidja taj jogurt?”

– “Dobar je, samo fali malo šećera, daj kašičicu”. 🙂

 

Predhodni blogovi:

KO JE MAZNUO ŠEŠIR?(5)

9 Comments

  1. Belgradeboy

    04/02/2013 at 16:38

    Fenomenalan tekst, kao i uvek. Samo moram da napomenem da je, iako smo je mi oberucke prihvatili kao nasu, prestonica sarme negde drugde. 🙂

  2. Q

    04/02/2013 at 18:38

    Bravo!!!

  3. nko

    04/02/2013 at 19:58

    Super tekst bravo 🙂

  4. Djetic

    05/02/2013 at 15:19

    shoup,shoup..pa i nisu ti nesto ove przenice 🙂 Moras vise da se potrudis 🙂 Prije bi izabrao kroasanu 🙂

  5. Kima

    09/02/2013 at 00:08

    ahahha, majka juri sitnu decu po komshiluku, zasto mi to zvuchi poznato?! 🙂 a zaboravila si da napishesh da se jedu makaroni uz meso, kako si me pokosila onomad…:@

  6. radoznala

    15/02/2013 at 14:18

    Bravo ! Vrcavo i puno radosti 🙂

  7. Pingback: Instant uklapanje :: Balkan Handball

  8. Pingback: Moja terasa – moja pravila! :: Balkan Handball

  9. Pingback: Kad porastem biću…rukometašica! | Balkan Handball

Ostavi komentar

Odustani od odgovora

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *