Ko je maznuo šešir? :)

Zdravo svim BH drugarima!

Uzevši u obzir ritam januarskih treninga, imam utisak da je Nova godina bila bar pre četiri meseca. EP za žene, aktuelno SP za muškarce, isprekidani božicnim i novogodišnjim paketićima, slavama, preslavama i jutarnjim futingom – za one savesne. Utakmice Kupa, par dana zimskog odmora u lepom mi Beogradu (bez snega), mini novogodišnje pripreme u Holandiji i već 2.januara na trening dragi moji…

Ove godine, prvi put otkako sam u Francuskoj, proslavila sam Bozić sa srpskim prijateljima. U tu čast su mi uništili kuhinju! 🙂 Na meniju su se izmedju ostalog našli i ruska salata i punjene pljeksavice (kad već ne nadjosmo prasence), uz neizbežno zanovetanje koje je pratilo proces kuvanja. Zašto svaki francuski majonez mora imati senfa u sebi, kako to da im je meso toliko bljutavo u odnosu na naše, i kako to da nema nikoga na pijaci ko prodaje zaklane prasiće? U svakom slučaju, lep improvizovani Bozić sa sve kolačem i paricom koja je završila u mojim rukama!

Šampionat se nastavio već druge nedelje januara. Prošlog vikenda smo gostovali ekipi nadomak Bordoa, i to je bio jedan od vikenda u kojima prosto ne verujete da niste učestvovali u skrivenoj kameri! U nedelju nakon utakmice provodimo šest sati na aerodormu igrajući UNO, da bi na kraju naš let bio otkazan. Zbog snega. Uprava odlučuje da pokušamo sa se vratimo vozom. Dakle, jurimo na železničku. Popakovane u shutlle bus koji nas vozi do iste, zaustavlja nas policija predvodjena predstavnikom Airfrance-a. U početku smo mislile da je u pitanju neslana šala pomoćnog trenera koji voli da se zevzeči na ovaj način. Naime, stjuardesi koja nas je sprovela do prtljaga, neko je ukrao njen « airfrance šešir »! I nas 15 zbog toga izvlače iz busa sa sve torbama! Krećemo da urlamo od smeha, optužujući naravno Marokanku i Alžirku (crni pačici ekipe), dok nas policija nije smirila i konačno objasnila da moramo da vratimo šešir ?! I da bi bilo bolje da to uradimo pre nego što oni pregledaju snimke! Hellooooo, senilna stjuardesa sa isrctanim obrvama nije ni imala šešir kada je došla po nas! Hvala na obaveštenju! Ostajemo na aerodromu još sat vremena čekajući sledeći shuttle bus.

Ne, nije kraj. Na železnickoj stanici novo iznenadjenje –  polasci većine vozova su otkazani, takodje zbog snega. Ipak uspevaju da izdejstvuju da krenemo jednim, nakon zvaničnog obaveštenja da će se svi sutrašnji polasci biti otkazani. Umesto normalnih sedišta, pošto je voz kojim smo krenule “pun kao oko” (ovo je jedna od tipičnih srpskih fraza koju bezuspešno pokušavam da prevedem svojim saigračicama), vozimo se u restoran vagonu. Samo da se stigne kući. Nekoliko barskih stolica, ali dovoljno mesta da raširimo jakne, trenerke i poležemo po podu. Daleko bilo, kao ratne izbeglice. U opštoj nervozi i nedostatku komfora, poneka se izviče ili opsuje onako za sebe, mladje (i ozbiljnije) rade domaći za ponedeljak, a većina spava u najneobičnijim položajima.

Nepunih pola sata kasnije, u vagon restorana upada ženska ragbi ekipa sa sve flašama vina – da podeli radost svoje pobede! Toliko od spavanja! 25 “diskutabilnih devojaka” u naredna dva sata vrišti, poliva se vinom, peva vulgarne pesme (takozvane chansons paillardes, tipične za prolećne karnevale), skida se na oči svojih, a i naših trenera… Naš trener, pošto su otišle, komentariše: « Vi?! Vi ste bre princeze!!! »

Stižemo oko ponoći. Taksijem do aerodroma po automobile i onda još pola sata oprezne vožnje do kuće po ledu i snegu. Pre toga čistimo šajbne od snega. Onako timski, bez materijala – dakle rukavima od šuškavaca.

Stizem kućici nakon 16 sati putovanja. Fino ovo gostovanje avionom… Ne preostaje mi ništa drugo nego da se nadam da će mi parica iz božicnog kolača doneti neki ugovor  malo južnije. I daj više da proverim je li taj glupi stjuardesin šešir stvarno završio u mojoj torbi? 🙂

FUTING, LED I IZGUBLJENI KUPAĆI (3)

DVE DIMENZIJE (2)

ZEMLJA VINA, BRZIH VOZOVA I SMRDLJIVIH SIREVA (1)