Ako se po jutru dan poznaje, Hrvatska je na putu da dobije još jednog vrhunskog rukometaša. U poslednjoj deceniji kao pečurke posle kiše u Splitu rastu talentovani igrači, koji po pravilu, zbog nedostatka finansija i prosečnosti lokalnog kluba, svoju sreću traže negde drugde. Takva je sudbina i najboljeg junior Evrope, Stipeta Mandalinića (20), levog beka C.O Zagreba, koji već izrasta u “marku” hrvatskog šampiona :
– Prva dva meseca u Zagrebu su prošla odlično. Ekipa me je brzo prihvatila, mada sam i pre sa njima trenirao, tako da je prilagođavanje prošlo brzo. U šest pripremnih utakmica, zabeležili smo samo jedan poraz. Mlada smo ekipa, željna pobeda i borbe, tako da verujem da nikome neće biti lako protiv nas.
Posle Turske, nastavio si da rešetaš mreže, bio najefikasniji protiv Gorenja u Novigradu na “Istria Cupu”…
– Ne znam šta da kažem, verovatno sam nastavio igru sa Evropskog, to se pokazalo kao dobro. Selektor Slavko Goluža mi daje puno korisnih saveta kroz koje napredujem. Oko mene ima iskusnih igrača poput Tončija i Josipa Valčića, Davida Špilera i ostalih, koji mi svojim iskustvom pomažu. Tako unapređujem svoju igru.
Ono što je pored Lige šampiona, primarno što vas čeka u prvom delu sezone, SEHA, samo što nije…
– Imamo velika očekivanja od SEHE. Cilj je biti u prve četiri ekipe, ako ne i više od toga. Videćemo kako se stvari budu razvijale. Što se tiče Lige šampiona, nadamo se plasmanu u TOP 16. Znamo kolio je teška grupa, ali opet kažem da smo mladi i željni dokazivanja….
Sa svojom generacijom 1992, doneo si srebro sa Evropskog prvenstva u Turskoj, a kao nagradu za dobre igre, izabran si za MVP-a turnira…
– Bilo je to dobrih mesec dana priprema sa reprezentacijom. Dobio sam puno poverenje od trenera iz Karlovca u igri prošle sezone. Igrao sam po 60 minuta, a kada uđeš u takav ritam, normalno je da se to isplati. Isplatilo se i u reprezentaciji, odigrao sam dobar turnir.
Pred dolazak u Zagreb, bio si malo skeptik u pogledu minutaže, a samim tim i igračkog razvoja…
– Pa da, bilo je malo straha, jer je reč o velikom klubu. Normalno je da sam se pitao koliku ću minutažu imati, jer ima puno konkurencije koju treba dostići. Gledajte, realno je da prve sezone neću imati veliku minutažu, ali koju god minutu da dobijem, maksimalno ću je iskoristiti i pokazati da se na mene može računati u svakom trenutku.
Karijeru si počeo između stativa…
– Krenuo sam pre pet godina trenirati. Prvo sam branio nešto malo, pet meseci, a zatim me nešto prebacilo i odlučio sam da zaigram. Stavili su me na beka zbog visine i eto, to je bio dobar potez. Posle nekog vremena, prešao sam u prvu ekipu Splita, gde su takođe bili dosta stariji momci od mene. Dosta mi je trebalo da se prilagodim, ali uspeo sam. Nakon dve sezone u Splitu, prešao sam u Karlovac, u grad na četiri reke. Bilo je teško otići od kuće, mlad, ali mora se. Što se mora, nije teško. Takav je život, tako se kaže…
Pre pet godina golman, a za pet, gde vidiš sebe?
– Voleo bih sebe videti u Bundesligi, ta liga mi paše . Tamo se vidimo za pet godine – kaže talentovani Splićanin uz osmeh na kraju razgovora za Balkan-Handball.com.