Predsednik Upravnog Odbora Zajednice sudije i kontrolora Rukometnog Saveza Srbije, Nenad Nikolić, oglasio se saopštenjem povodom intervjua predsednice RSS Milene Delić za Sportski Žurnal.
Saopštenje za javnost predsednika UO Zajednice sudija i kontrolora RSS, Nenada Nikolića, povodom poslednjeg intervjua predsednice UO Rukometnog saveza Srbije, Milene Delić, prenosimo u celosti:
Poštovani,
povod ovog mog obraćanja je najnoviji intervju predsednice Rukometnog saveza Srbije
gospođe Milene Delić, koji je objavljen u listu „Sportski žurnal“ dana 21.01.2024. godine.
Svojim javnim priznanjem, da je inkognito imenovala specijalnog izaslanika, ni manje ni
više nego svog supruga Radosava Šljivančanina, da „očisti“ Zajednicu sudija i kontrolora
Rukometnog saveza Srbije je definitivno ogolila sve ono što se i naslućivalo u prethodnom
periodu, a to je da je samo „očišćena“, čitaj uništena, Zajednica sudija i kontrolora RSS po
meri supružnika.
Ovo otvara pitanje svih pitanja, na osnovu kojih ovlašćenja i nadležnosti je predsednica
UO RSS imenovala, izabrala ili ovlastila dotičnog da izigrava „čistača“?! Ovo je samo po
sebi klasična zloupotreba položaja i neoboriv dokaz privatne linije po kojoj savez
funkcioniše poslednjih par godina. Očigledno da Skupština i Upravni odbor služe samo
„za ukras“. A predsednica nas je ne tako davno, uveravala da je njen suprug samo predsednik
Skupštine RK Partizan i da se ne pita ni za šta u savezu, kada je jednom prilikom direktno
prozvan da je imao neprijatan razgovor sa sudijama nakon utakmice. Taj par je „očišćen“ po
hitnom postupku kao i još jedan na početku ove takmičarske sezone. Oba para su po stažu i
kvalitetu bila u vrhu naše Zajednice, sudili su obe utakmice jako kvalitetno i strogo po
pravilima ali očigledno da krajnji rezultat na tim utakmicama nije bio po meri i volji
„čistača“.
Postavljam sebi pitanje da li to znači da su trebali da budu „očišćeni“ svi oni koji misle
svojom glavom, svi koji nisu po volji, oni koji nisu klimoglavci i koji slepo i poslušno ne
izvršavaju naređenja izaslanika.
Ko ne želi da izvršava naređenja i ne daj Bože misli svojom glavom se „čisti“ bez pardona
i objašnjenja. Svi oni koji nisu po volji izaslanika, u Zajednici, se „čiste“ po direktivi.
Mnogi članovi ZSiK RSS su iskorišćeni u ostvarivanju cilja, a zatim su kao krpa nakon
upotrebe, koja je pritom iskorišćena za brisanje tragova posle velikih nedela, bačeni na
smetlište istorije.
Mnoge naše kolege silom prilika traže mirovanje ili prestaju sa daljim aktivnostima u
rukometu jer jednostavno ne žele da budu deo ovog „ludila“.
Čišćenje je nastavljeno formiranjem Stručne komisije RSS kojoj su od strane saveza preneta
sva ovlašćenja koja su po logici stvari u isključivoj nadležnosti strukovne Zajednice
sudija i kontrolora kao jedinog stručnog tela za bavljenje svim sudijskim pitanjima. Članovi
komisije su se menjali u par navrata u jako kratkom periodu. Trenutno savez opslužuje
„komisija sa rednim brojem 3“. Stručna komisija donosi alibi odluke vezane za sudije i
kontrolore kako bi Upravni odbor RSS imao kakvo takvo pokriće, a sve iz razloga jer
Zajednica sudija i kontrolora u svom radu isključivo poštuje svoja normativna akta i ne
želi da radi po naređenjima spolja.
Ovo se nedavno manifestovalo kod predloga kandidata za zvanje EHF sudija i kod usvajanja
liste mladih EHF sudija. Po prvi put u istoriji je kod ovih predloga Zajednica sudija i
kontrolora RSS bila namerno gurnuta po strani.
Odluka o jedinstvenim listama sudija, kontrolora i delegata drugu sezonu zaredom je još
jedan primer kako se na skandalozan način svim rukometnim radnicima stavlja do znanja da
je sva moć u rukama saveza i da ih struka, stručni rad i kvalitet ni najmanje ne interesuje.
Sledeći način „čišćenja“ Zajednice sudija i kontrolora je imenovanje pomoćnika
direktora za sudijska pitanja mimo mišljenja i predloga Zajednice sudija i kontrolora i to
u dva navrata. Na taj način je pomoćnik primoran da mora da sprovede u delo ideje u vezi
„čišćenja“ onih koji su nekako preživeli do tada.
A vidi tek nas naivne iz Upravnog odbora Zajednice sudija i kontrolora Rukometnog saveza
Srbije sa mnom na čelu. Ponadali smo se da će jesenas, posle održanog radnog sastanka u
prostorijama Rukometnog saveza Srbije sa predsednicom i generalnim sekretarom saveza
stvari krenuti na bolje. Nismo tog trenutka ni bili svesni da je posredi samo kupovina
vremena i mazanje očiju. I to očiju onih koji na rukometnim terenima širom sveta vide ili
su videli apsolutno sve kao sudije. Ko se nadao da ćemo u „svojoj kući“ oslepeti i poverovati
u nešto tako.
A zajednički dogovor i zaključak sastanka je bio da:
– nema jedinstvenih listi,
– će se Zajednica uvažiti i konsultovati kod predloga pomoćnika direktora za sudijska
pitanja,
– se vraćaju kontrolori sa svojim ciljem postojanja u svim sportovima, a to je kontrola i
ocenjivanje učinka sudija na utakmicama,
– je ZSiK RSS je jedina ovlašćena da organizuje seminare i sprovodi edukaciju sudija.
Očigledno je sve ovo bilo po onoj narodnoj „obećanje ludom radovanje“ jer su samo poslednja
dva od četiri dogovorenih zaključaka zaživeli u tekućoj takmičarskoj sezoni.
Svestan sam da će ovo moje saopštenje izazvati nelagodu na Tošinom bunaru. Spreman sam
na sve posledice i žestoke udarce, koji uopšte nisu pod znakom pitanja, ali kao neko ko je
na čelu, svima nama voljene Zajednice, neću da ćutim kao što nikada i nisam do sada. Zbog
svog stava često sam bio pogrešno shvaćen i osuđivan ali je to breme koje nosim kroz život.
Ušao sam u celokupnu priču oko Zajednice sa idejom da se struka pita i da svi zajedno zidamo
kuću od temelja ali je očigledno to bilo uzalud. Uređeni sistem i red nikako ne odgovaraju
uzurpatorima svega u rukometu.
Najveću krivicu za sve što nam se dešava u ovom periodu snosim ja kao predsednik UO ZSiK
RSS jer sam mislio da ćemo, zbog našeg toliko voljenog rukometa i dobrobiti svih naših
članova, morati da činimo razne ustupke i pristajati na kompromise. A uveravali su me i
ubeđivali da je to samo gubljenje vremena. Da data reč kod ljudi koji vode savez, a naročito
to čine iz senke, nema nikakvu težinu i da moramo da povučemo radikalnije poteze.
Nažalost nisam im verovao…zbog rukometa. Očigledno sam pogrešio u proceni.
Zamolio bih sve naše članove da svako od njih prvo pogleda u svoje dvorište, pre nego baci
kamen u mom pravcu. Da smo svi jedinstveni i složni bila bi to sasvim druga priča. Sve dok
ćutimo, sklanjamo u stranu i mislimo da se ovo dešava nekom drugom sa poniženjima se neće
stati. Za jedan treptaj oka svi ćemo biti u Danteovim krugovima pakla.
Na kraju ćemo zahvaljujući ljudima iz saveza, nakaradnim odlukama i stavovima i „prejakom
sredstvu za čišćenje“ doći u situaciju da rukometne utakmice sudi po jedan sudija jer ih
neće biti dovoljno. Nažalost kako stoje stvari neće biti ni klubova koji će se igrati
rukometa na terenima širom Srbije.
Sa poštovanjem vas sve sportski pozdravljam.
